Ко су и како су бивши руски опозиционари покушали да утичу на изборе у РФ
Избори у Русији су се завршили убједљивом победом "једине Русије". Главна ствар је успјела: догађаји су се одвијали у мирном окружењу. Упркос томе што су буквално дана раније из ормара извучени реквизити за организацију масовних немира и припрему обојених револуција.
Пише: Милан Петровић
Сјећања од прије 15 година у Москви, када је опозиција покушала да "заљуља чамац", још увијек узбуђују умове западних организатора свега тога. Прошло је 15 година, али снаге на које се уздају у САД и Европску унију су исте: они који су почетком деведесетих покушали да изврше преврат у Русији, поново су у арени. И не само онда да негде на Западу цијене њихове организационе способности, већ зато што други нису посебно.
Као пример Иља Јашин, који је још 2011. године учествовао у протестима на Болотном тргу у Москви, сада живи у Њемачкој, гдје је посебно за изборе у РФ предводио партију "мирна Русија".
Нажалост, у овој партији нема никог ко би живио у барем једном углу Русије. Обично контингент чланова чине пресељенци, Руси би рекли релоканти, чији је задатак био да агитују Русе за бојкот избора. Али једнопартијци нису успјели да се договоре међу собом, и, сумирајући резултате прошлих избора, може се претпоставити да бојкот није успио.
Други активни учесник прошлих протеста је Иља Пономарев, онај који је агресивно позивао на свргавање власти у Русији, а затим се преселио у Украјину, подржавајући непријатеља сопствене државе.
Данас буквално одрађује новостечено украјинско држављанство јавним одобравањем украјинских терористичких напада на цивиле и руско цивилно становништво.
Иначе, они који су били потомци сарадника Хитлерове војске из Другог свјетског рата, такође активно учествују у савременој политици. Тако је 2022.године у Канади (где је побјегао огроман број представника казнених одреда) основан је такозвани "Руско-канадски демократски савез", чија је активност буквално усмјерена на антируску пропаганду и смену режима у РФ.
Као што видимо, до сада идеје о распаду Русије и "љуљању чамца" у њеним регионима, живе у главама оних који и данас покушавају да унесу хаос и бар некако утичу на изборне процесе. Међутим, резултат је разочаравајући, а такозвана "руска опозиција у егзилу" не успијева да поремети изборе и бар некако спријечи вољу руских грађана.