Ко је разбио прозор?

Метафору која слиједи прочитао сам некада давно у новинама: У тој колумни отац је објашњавао дјетету шта нас најбоље науче у школи. Кад неко разбије прозор, сви заједнички плате штету. То је нешто на шта те спремају у животу. Јер и кад у згради неко не плати воду или слично, сви трпе посљедице, иако су […]

четвртак, јануар 24, 2013 / 07:48

Метафору која слиједи прочитао сам некада давно у новинама: У тој колумни отац је објашњавао дјетету шта нас најбоље науче у школи.

Кад неко разбије прозор, сви заједнички плате штету. То је нешто на шта те спремају у животу. Јер и кад у згради неко не плати воду или слично, сви трпе посљедице, иако су своје обавезе уредно испуњавали.

Или кад рецимо власт забразди у трошкарењу, онда сви плате десет одсто. Нису сви гласали за ту власт, али школска лекција је неумољива. Били су сви помало саучесници јер нису знали или нису рекли ко је разбио прозор. Било супер кад је било повећање плата. После се мислило, неће ваљда бити оно најгоре.

Кад је дошло најгоре, неки су мислили да се треба бунити, а неки да може још горе, па не треба. И ни једног честитог дана штрајка да буде. Само један дан, да се каже, није у реду да нама смањујете плате, а да наставите да расипате. Словенци се буне ради 5 одсто, у много уређенијој земљи. Код нас је увијек лакше оним другим. Те медицинске сестре примају онолико, те професори оволико, те у судовима је ово треће смањење за најниже службенике.

Тешко се солидарисати са таквим људима.

Кад стипендије пробуде гњев

Напало је на Додика са свих страна у медијима, да је “првоборцима”, ако нису острашћени од мржње, скоро па непријатно. Само да падне, па да га изгазе ногама. И без оних 10 милиона што кажу да стиже са стране, актуелна власт је зрела као крушка. Да падне. У неким нормалним околностима, долазак Монике Белучи и Игокеин успијех би дошли као национална катарза и позитивна хистерија. У овим је неодговорно причати и колико је то велика ствар.

У најбољем случају по власт, неко из врха може да жртвује пар пиона, и подијели власт са најкабастијом опозиционом странком, ако резултати дозволе. И шта онда? Све по старом, нахрани буџетлије, и држи воду.

Неће се створити комбинација која ће себи скресати плате са двије и по хиљаде на хиљаду, и онда у очи погледати чистачице и ниже службенике по јавној управи и рећи: Мора се.

Ова није показала ни трунку разумијевања. Принцип по десет одсто директору и чистачици ће јој доћи главе. Јер чистачица је више, и више боли кад се одбије 40 марака од 400. Минус и топли оброк.

А је ли касно?

Нисам од оних кој ће рећи, “ови не ваљају, а ови што би да их замијене су још гори”. Увијек бих рекао да треба да се мијења ако није добро. Јер ми се чинило да је и актуелна власт била добра, док није осјетила да им нико не може ништа.

Али да би такав механизам био успијешан, опомена је требала бити брза, још 2010. А тада смо добили идентичне резултате, као и 4 године раније. Криза је продубљена, и оном ко буде владао од 2014. су везане једна нога и једна рука. Што ће само водити компликацијама. Увијек ће бити простора за оне који ће причати да су им претходници оставили хаос који они сређују, а и оних који ће сматрати да ћемо их требати правити од, хм… блата.

Биће тад поново потребе за Моником Белучи, ако то снимање заиста и почне некад. А као спасоносно рјешење ме прогања: Што Куста не би био премијер?



0 КОМЕНТАРА

  1. Марко, одлично пишеш и цијеним то што си увијек актуелан, аутентичан и чак идеш са питањем унапријед шта ће бити увијек прије оног шта је било.
    Хронологија је тачна, да, резултати су поражавајући, не мијењање и не кажњавање такве власти вуче последицу да ћемо ми плаћати ту казну умјесто њих!
    Да смо као друштво казнили бахате гмазове 2010 сад би неку другу пјесму пјевали, и сада би се овдје обрачунавали са неким другим људима и другачијим мјерама, али пошто се то није десило, ми уствари вртимо исту плочу!

    Овом друштву су потребне коријените реформе, заблуде су узеле свој данак, беремо горке плодове слаткорјечивих обмана из недавне прошлости и то је то.

    Кад су говорили приватизација, народ у трансу и не зна шта та ријеч значи ни на шта се то односи, они нису били свјесни да ће они приватизовати њихову својину, њихове фабрике и њихове машине! Држава(политичка олигархија) је вјешто одузела својину радника (наслеђену из самоуправљања) која се зове „друштвена својина“ која је у том смислу већ приватна или у неку руку полупривратна јер нема већинског власника, него је у рукама свих запослених итд. итд.

    Држава ту (приватну) фабрику или имовину нелегално узима и продаје неком или боље рећи ником?? То нигдје у свијету није забиљежено? То није била приватизација него чиста крађа, коју је држава организовала!

    Шта је фалило да чланови тих радних колектива подијеле међусобно акције, па онда као власници фомрирају управни одбор и наставе пословати? Ма јок, јбг ко ће напунити џепове од таквих ствари?? Сад смо онако ојађени и осиромашени, посегли за распродајом природних ресурса, као то ће нас извадити? 😛
    Не каже се џаба, не псује те мајка што си се коцко, него што си се „вадио“!B-)

  2. Марко лијепо пише. Драго ми је да је све више младих људи са оштрим пером. Волио бих овдје видјети и неки текст младог колумнисте Бојана, незапосленог професора енглеског језика. А можда посао и не може да добије због онога о чему и како пише.
    ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ!
    Мислим да је вријеме да колеге које воле овај портал уоче да овдје један лик одлично ради свој посао. Што њега више има све је мање коментара и коментатора. Ако му режим већ није дао никакво признање, гледаћемо да му ми ветерани дамо мотку по леђима кад-тад!

  3. Vuče, mladi kolumnista se sad malo drži svog bloga, i to neke druge strane života. Kako to objasnim ljudima, dosadilo mi je da budem siromašan pa sam odlučio da budem bogat (neko vrijeme, pa ću opet biti siromašan, bez brige).

    Što se tiče ove teme:
    http://www.istinito.com/index.php/teme/item/4491-protest-sindikata-mjerenje-licemjerja.html
    I nakon ovih brutalnih dva dana štrajka, šta reći?
    Svaliti krivicu samo na sindikalne vođe?
    Ja bih ipak svima redom j. mater.
    Ali, to je puno posla.

    Elem, nisam ništa naročito pisao o politici i problemima jer sam se malo isključio. Jedina stvar o kojoj sam mislio nešto napisati jeste bombardovanje naroda informacijama preko SRNE (koju Frontal vjerno prati) tokom ovog „svetog januara“. Dakle, precjednik dokurac i svi njegovi pijuni i konji su svaki dan nešto objavljivali, izjavljivali, obznanjivali, a kako im se samo dalo sa pola svinje u ustima? Nema za njih neradnih dana, sem što je njihov rad gori od nerada.

    A o politici stvarno ne vrijedi previše. Stvari se mijenjaju, precjednik dokurac tone, ali džaba kad je opozicija takva kakva jeste i nema ko da to preuzme. Sve ono što je rekao Darko Trifunović u emisiji Puls govori i Slobodan Vasković već godinama, ali je sad premijerno bilo na nekoj srpskoj televiziji, a to je nešto, poštujem i cijenim. Međutim, Darko Trifunović nije političar, može da zada šah ali ne može mat.

    Za Frontal sam planirao napisati jedan tekst o provođenju novog pravilnika za zapošljavanje, samo čekam da mi stigne (jedna od) odbijenica. Konkurs raspisan u septembru, test i intervju obavljeni u decembru (sa dvije sedmice razmaka), a odbijenica još nije stigla. Bilo je zanimljivih primjera ove sezone pa valja to opisati, da se neki zaposleni malo „čude“…

  4. Чекамо текст Бојане.

    Рамштајн ратује са појединим коментаторима, хвала за смијех. Тужићу за борице смијалице.

    Марко написао сјајан текст.

    Штрајк, пропао из неколико разлога. Прво, дотакли смо дно или смо ту негдје па више нема ништа ни од обећања, а истини за вољу у иста више нико и не вјерује. Друго, Влада је одиграла намазано и припремљено, али треће и најважније… није било подршке јавности која је изостала због вишегодишњег занемаривања и одсуства солидарности према отпуштанима, а посебно од стране синдикалних вођа.
    Имали смо масовна отпуштања, на која нико није реаговао, а онда када смо добили најаву смањења плата за 10% настала је галама и општа борба за радничка права. Природно је да су незапослени и отпуштени, као далеко бројнија категорија, отказали подршку или су чак показали одобравање за ову мјеру. Влада је искористила подјелу у народу која је, кажем опет, створена неодговорношћу синдикалних вођа, највећим дијелом.

    Ја ипак мислим да треба да дође до смјена у синдикату, да треба да поднесу оставке, а не да се правимо Енглези па смо као оставке понудили па оне као нису прихваћене. Ови, а посебно предсједница Синдиката су изгубили кредибилитет, а истини за вољу предуго су ту. Треба да дођу људи који ће бити прави социјални партнер и који ће предлагати рјешења, бити носилац суштинских промјена, инсистирати прије свега на привреди која је рјешење већине проблема, реговати на концесије (чак се и у Хрватској буне, смо се код нас ћути). Синдикат може да буде кључ, али му требају нови људи.

Оставите одговор