Ко и зашто слави наслијеђе Јосипа Броза?
Из ове фотографије, најбоље се види ко највише слави диктатора Јосипа Броза Тита, па је лако закључити и због чега.
Истовремено, Хрватска је уништила хиљаде антифашистичких споменика, јер су то у суштини споменици српске антифашистичке борбе.
Тито у Ефбиху данас иде паралелно уз тешки шовинизам и мржњу према свему што је српско, јер у Сарајеву, Тузли и другим градовима хрватско-муслиманске федерације још увијек постоје спомен плоче са формулацијама као "српски фашистички агресор" или "српски злочинци".
Циљ је да народ српски, који се једини борио против фашиста, нациста и усташа; сада заузме њихово мјесто у историји као носилац таквих идеологија, којима су припадали муслимани и Хрвати.
Броз је заслужна личност у Ефбиху, јер је творац Муслимана са великим словом, као нације. Приче о братству и јединству се данас користе из истих разлога из којих су се користиле од 1945. до 1991. када је оно одбачено преко ноћи.
На исти начин је формирана и македонска нација и нормиран македонски језик, а комунисти су цркву 1967. године направили тако што су узели цркве Немањића и дали их у власништво Македонске (читај црногорске) православне цркве.
Као што је Тито српску антифашистичу борбу, којој су се остали прикључили тек пред крај рата до тад забављени геноцидом над Србима, наградио раздјељивањем нације у пет република и Србије на двије покрајине, тако се и у име "мултетничности и мултиконфесионалности" покушава укинути државни статус Републике Српске у оквиру Дејтонске БиХ
Потпуно супротно се чини на подручју Косова и Метохије, гдје се уз спонзорисање агресивног албанског шовинизма војно отима дио територије суверене државе, као посљедица агресије и мимо Резолуције 1244 Уједињених народа.
Београд за то вријеме, а преко њега и цијела Србија, не само да имају огроман број институција са придјевом "југословенски/а" и имена улица и насеља из тог периода; већ још увијек не увиђа да више није главни град СФРЈ, те да је окружен непријатељским режимима свугдје, па чак и до 1945. године неоспорно српској Црној Гори.
Ко слави 29. новембар, слави управо ово што је горе описано.
Честитамо на вољи за самоубиством.