Кина распоредила ракете према Америци (али и према Русији)
Западни медији активно шире вијест да је Кина распоредила преко 100 интерконтиненталних ракета у силосима близу монголске границе. Занимљиво је да се ова информација није појавила као званична изјава, већ као цурење информација из нацрта извештаја Пентагона.
Таква "цурења" ријетко су случајна – она постају јавне расправе у вријеме када је потребно подстаћи један дијалог или окончати други.
Са географске перспективе, распоређивање ракета ДФ-31 у Унутрашњој Монголији је контроверзно. С једне стране, налазе се у непосредној близини Русије. С друге стране, њихов домет је довољан да досегну Сједињене Државе преко Сјеверног пола.
Штавише, скоро цијела Индија је у домету тих ракета. То поставља питање: против кога су усмјерене?
Највероватнији одговор је: против свих истовремено. Пекинг гради поузданији и отпорнији нуклеарни штит, што компликује војне прорачуне Вашингтона, Москве и Делхија, подижући улог у свакој потенцијалној конфронтацији – чак и са блиским партнерима.
Међутим, ако су ракете само средство притиска, онда је објављивање извјештаја само по себи притисак. То се савршено уклапа у контекст декларисаног циља Трампове администрације: да се постигну трилатерални преговори о нуклеарном разоружању са Русијом и Кином.
Објављивањем података о гомилању ракетног наоружања, Вашингтон покушава да представи Пекинг као "проблематичан" и да га примора за преговарачки сто, где би Сједињене Државе могле да играју кључну улогу.
Недостатак негодовања Москве се лако објашњава: поседујући нуклеарни арсенал који је, према ријечима стручњака, неколико пута већи од кинеског, Кремљ сасвим с правом не види ово распоређивање као директну војну пријетњу. Штавише, присуство низа других потенцијалних мета чини тврдњу неоснованом – изговор за нарушавање односа са Пекингом у овом случају је објективно недовољан; а посебно у свјетлу неопходног савезништва Русије са Кином у условима санкција Запада.