Кина прва спустила сонду на тамну страну Мјесеца

Слично роботско возило послала је 2013. на ово небеско тијело, и тада се Кина придружила САД и Совјетском Савезу као трећа земља која је успјела да тамо спусти летјелицу, али је "Чанг Е-4” први на страни која никада не гледа на Земљу.

Како је саопштила Кинеска национална свемирска администрација (КНСА), летјелица названа по богињи Мјесеца у кинеској митологији слетјела је око 10.30 по пекиншком времену на унапред одабрану локацију. У међувремену је преко релејног сателита послала и прве фотографије стране Мјесеца која је позната као тамна, мада би било исправније рећи невидљива јер због плимске равнотеже једини природни сателит Земљи увијек показује исту страну.

Кинески стручњаци с поносом истичу да ова мисија показује да је Кина достигла напредни ниво у истраживању дубоког свемира.

"Успјели смо у нечему што се Американци нису ни усудили да покушају”, рекао је за "Њујорк тајмс” Жу Менгхуа, професор са универзитета у Макау, који тијесно сарађује са кинеском свемирском агенцијом.

Независни експерти кажу да Мјесец после деценија истраживања свакако није нетакнута територија, али да је слијетање кинеске сонде ипак много више од пропагандног подвига. Кратер у који се спустила је најстарији и најдубљи, тако да оно што буде открила можда пружи увид у поријекло и еволуцију овог тијела. Има научника који сматрају да су околни басени богати минералима, па ако је експлоатација Мјесечевих ресурса следећи корак, успјешна мисија довешће Кинезе у бољу позицију, оцјењује "Њујорк тајмс”.

"Ово је велико достигнуће и технички и симболички. За Кину је ово само корак ка коначном циљу, а то је колонизација Мјесеца и употреба његових великих енергетских потенцијала”, сматра независни аналитичар Намрата Госвами.

План Пекинга је да до 2022. стави у пуну примјену и трећу свемирску станицу, да касније у наредној деценији смјести астронауте у лунарну базу и да пошаље сонде на Марс које би донијеле узорке тла Црвене планете.

На сонди лансираној са југозапада Кине 8. децембра налази се 150 кг тежак "ровер” који ће се возити по 180 километара широком кратеру близу Мјесечевог Јужног пола. Инструменти ће испитати састав земљишта, а биолошким експериментима провјериће се да ли сјеме биљака може да проклија и да ли ће се из јајашаца излећи свилене бубе.

Претходну лунарну сонду лансирану 2013. пратили су проблеми. "Ровер” је после пет мјесеци престао да се креће, али је наставио да шаље фотографије до марта 2015. Због осјетљивости технологије, а вјероватно и због страха да се не осрамоте у случају неуспјеха, кинеска агенција за разлику од америчке Насе не говори много о детаљима програма.

Припадност елити земаља присутних у свемиру без сумње је извор националног поноса.

Кина је тек трећа земља после САД и Русије која је на својим ракетама слала астронауте у свемир. Прва кинеска мисија с посадом је обављена 2003. и од тада су послали 11 астронаута у свемир. Двојица су 2015. провела 30 дана на кинеској свемирској станици.

Прошле године је први пут Кина лансирала 38 свемирских ракета, више од било које друге земље. Доста њих је носило сателите за кинеску верзију глобалног система за позиционирање џи-пи-ес, који већ покрива Кину и већи дио Азије и до следеће године би требало да покрије цијелу планету и постане комерцијални и политички ривал америчком. Буџет кинеске агенције је знатно мањи од Насиног али је због политичког система финансирање много стабилнији.

Прошлог априла је прва кинеска свемирска станица "Тијангонг 1” неконтролисано пала на Земљу пошто је претходно с њом прекинута комуникација, али је и даље функционална друга, лансирана у међувремену. Ако буде расформирана Међународна свемирска станица, а америчка администрација је предложила да 2025. престане да је финансира из федералног буџета, "Тијангонг 2” би могао да буде једина свемирска станица у орбити.