Кина мрси рачуне на тржишту енергената

Цијена нафте на тржишту је достигла 54 долара по барелу, што је за петнаест долара више у односу на исти период прошле године. Ипак, цијена нафте је и даље упола нижа од износа који се плаћао прије три године, а опоравак цијена се још увијек не назире

С обзиром на то да се цијене нафте нису опоравиле у довољној мјери, чланице ОПЕК све више помињу могућност продужења трајања одлуке о смањењу производње. Крајем новембра прошле године чланице ОПЕК су донијеле одлуку да се заустави даљи пад цијена нафте и то на начин да се смањи превелика понуда на тржишту. Тада је у првој половини 2017. године постигнут договор да се производња смањи за 1,8 милиона барела дневно. Иако су чланице ОПЕК поштовале договор, као и поједине нечланице, попут Русије, раст цијена нафте није текао оним темпом који је био очекиван. Претходних мјесеци цијена нафте се повећавала од 48 долара по барелу до 55 долара и поново се спуштала на 50 долара. Таква нестабилност је посљедица чињенице да вишкови нафте и даље постоје на свјетском тржишту.

Иако се чланице ОПЕК држе договора, САД није учесник

У периоду доношења одлуке о смањењу производње у ОПЕЦ-у се вјеровало да ће и САД смањити производњу, међутим то се није десило. Некада јако скуп начин производње нафте из шкриљаца сада је прилагођен па сада произвођачи и у таквим условима могу бити профитабилни са цијеном од 50 долара.

У марту су залихе нафте у САД-у достигле рекордан ниво од 528,4 милиона барела, што је изазвало пад цијена на свјетском тржишту за више од осам посто. Тај раст залиха је показао да америчке компаније повећавају производњу нафте, што умањује утицај смањења производње у чланицама ОПЕК. Наиме, иако се чланице ОПЕК држе договора о смањењу производње, САД нису учесник тог споразума, па америчке компаније већ дуже вријеме повећавају производњу из уљних шкриљца, која је била неисплатива док су цијене нафте биле ниже од 50 долара по барелу. У тој организацији процјењују да ће америчка производња нафте ове године порасти за 820 хиљада барела дневно, што је готово половина договореног обима смањења производње код осталих произвођача.

У америчкој инвестиционој банци Голдман Сакс истичу да су од маја прошле године у Сједињеним Државама отворена 404 нова бушотинска постројења, чиме је њихов број више него удвостручен. Америчка производња нафте је порасла од средине прошле године за 10 посто, на 9,3 милиона барела дневно. По свему судећи, тај раст ће се наставити и убудуће.

Енергетска револуција у Кини

ОПЕК нема на располагању много опција. Драстичније смањење производње није могуће, јер су у претходне двије године њене чланице претрпјеле велике губитке због ниске цијене нафте. Тако је Саудијска Арабија, највећи извозник нафте у свијету, у 2016. години имала дефицит у износу од 297 милијарди ријала (79 милијарди долара), што је 11,5 посто БДП-а. У 2015. години та земља је имала дефицит у износу од 367 милијарди ријала, односно 15 посто БДП-а.

Иако Саудијска Арабија има ниске трошкове производње нафте, свега 10 долара по барелу, разлог за дефицит у буџету је чињеница да је он пројектован на високе цијене нафте, а то се није десило. Како приходи од извоза нафте чине 75 посто буџета, настао је проблем за државне финансије. Због ниске цијене нафте трпјеле су и друге земље, између осталих и Русија, чији је буџет, такође, био пројектован на више цијене нафте, од нивоа на ком су биле у претходне двије године.

Због тога не чуди што су Саудијска Арабија и Русија прве постигле договор о продужавању квота за смањење производње до 31. марта 2018. године. Очекује се да ће тај договор подржати и остале чланице ОПЕК. А каква будућност очекује традиционалне произвођаче нафте, још је неизвјесно, јер су им произвођачи нафте из уљних шкриљаца значајна конкуренција. Поред тога, ових дана стиже вијест из Кине да је први пут у свијету добијен такозвани запаљиви лед, који може да замијени нафту и гас. Запаљиви лед је заправо замрзнути природни гас, хидрат метана.

У једном његовом кубном метру се налазе 164 кубна метра обичног гаса, са далеко мање примјеса. Према кинеским процјенама, резерве запаљивог леда су еквивалентне најмање 35 милијарди тона нафте, што може да обезбиједи потребе земље за горивом за 90 година.

Саудијска Арабија и Русија су највише изгубиле због ниске цијене нафте, а колико ће тек да изгубе захваљујући енергетској револуцији у Кини, преостаје још да видимо.