Кијев побрао шумске јагоде у Подмосковљу
Сукоб Москве и Кијева данас углавном је замагљен обновом рата између Израела и САД, против Ирана. Ако не тим, онда је замрачен димом великог пожара у Подмосковљу, гдје је погођено и запаљено велико складиште компаније Вајлдберис, рекао је наш Дани(ј)ел Симић у укључењу у емидију Актуелнсти на Хепи ТВ.
У питању је компанија која се бави превозом и складиштењем разних врста роба, за најшири број клијената. И Русија је раније гађала сличне објекте, нпр. приватне компаније Нова Пошта у Украјини, тврдећи да се користе за складиштење војних терета, посебно дијелова за беспилотне летјелице. У неким случајевима је то и потврђено поновним експлозијама, од очигледно убојног терета који је био ускладиштен у тим објектима.
Ово је, врло вјероватно, у случају Оружаних снага Украјине секундарни циљ, јер су нека од нафтних постројења протеклих дана безуспјешно били мета напада ројева дронова из правца Украјине. Овај циљ, а гађано је раније складиште овог дистрибутера у Санкт Петербургу, а мета је раније био и дистрибутер по имену Озон, који се бави истим послом, односно конкурент је Вајлдберису. Што, не прави разлику за Кијев.
У промијењеним условима живота, гдје се економија све више окреће куповином преко интернета и доставом на кућни праг, ово је прилично важан сегмент живота у Русији. Ови удари, без обзира што у питању није намјенска индустрија или критична инфраструктура, нпр. постројења за прераду нафте или електро-енергетска мрежа, могу на дужи рок нанијети штету руској привреди у цјелини. А самим тим и ратним напорима.
Ово ће, у унутрашњем смислу, довести до правних битака и нестабилности, усљед губитака највише малих партнера, који неће бити у прилици да добију државне субвенције или да им се компензује роба која је уништена у овом или сличним нападима. Уз несташице нафтних деривата на пумпама по Русији, недобијање пакета који сте платили, јесу прве конкретне посљедице рата, које осјећају скоро сви становници те земље.
Русија је у истом периоду узвратила по четири црноморске луке у околини Одесе, гађајући погоне за претовар, што је по ријечима Министарства одбране РФ довело до тога да ова пристаништа, фактички, више не примају бродове. Такође, уништен је и велики број бродова на Црном мору, њих 24, за коју руска страна тврди да су били кориштени у сврхе потреба ОСУ. Посебно су занимљива цивилна транспортна пловила, које је украјнска страна прерађивала и прилагођавала да буду носачи за пуштање поморских дронова.
То ће све рећи да се разбуктава рат у ваздуху, али и на мору, омасовљеним удаарима по логистичким чвориштима и уопште привреди у дубини територије противника, а уз помоћ релативно јефтиних и релативно малих дронова са сателитским навођењем на циљ. Градоначелник Москве је изјавио да је од 11. до 18. јула ове године на Москву пуштено 1892 овакве летјелице. Довољно је да погоди једна и ако ништа – медијски циљ на који рачуна администрација Зеленског је остварен.
То је једна од новости овог ратног сукоба на стратешком нивоу, који је он донио читавом свијету, те ће свакако писати странице нових војних доктрина у генералштабима широм свијета, без обзира што је ова стратегија ослабљивања противника ударима по позадини и производној и транспортној бази; нешто што постоји откако и могућност далекометних удара.
Руско Министарство одбране објављује и званично да су њихове оружане снаге након ослобођења Константиновке, прешле у напад у правцу Алексејево-Дружковке. И, заиста, прије четири године су мјеста као Славјанск и Краматорск била заиста далеко од Доњецка, у чијим се периферним насељима налазила прва линија фронта. Сада су ова мјеста, која су 2014. године била неподијељено уз ополчење, односно народни устанак против војног пуча на Тргу Мајдан у Кијеву, видљива кроз двоглед руских официра, а о дроновоцима да не причамо.
Ова агломерација Краматорск-Славјанск-Дружковка је посљедњи утврђени рејон који режим у Кијеву има у Донбасу и, по досадашњој динамици, тешко да ће бити заузета у скорије вријеме. Но, руска војна доктрина у овом случају је неизмјењена, они ратују док не дође до ослобађања Донбаса. Тада ће једна од максима Владимира Путина, поред денацификације и демилитаризације Украјине, а она је "заштита људи Донбаса" бити остварена. Лично мислим да би у том тренутку руска страна била у могућем расположењу за преговоре или примирје, те да би пристала да се Запорожје и Херсон ријеше у преговорном процесу.
Сада по овом дијелу Донбаса који је још под контролом ОСУ, долијећу огромне количине ФАБ са модулом једрења и корекције путање, као и беспилотних летјелица. То све може бити вијесник једног општег напада, у условима када се нападачка дејства изводе са привлачењима и утврђивањем група од по два или три човјека.
Такође је пријављено да у Харковској области руска страна примјењује преко 20 малих крилатих ракета по имену Бандерољ, које су направљене да буду јефтина замјена за скупље руске крстареће ракете, а чији задатак је углавном погађање и изазивање пожара на нафтним складиштима.
Такође је био активан и правац око мјеста Приморско у Запорошкој области, гдје су након контранапада ОСУ, јединице Руска Армија наставиле покушај окружења Орехова. Све се ово налази у непосредној близини обласне престонице, града Запорожје.
Од ратовања у етеру, занимљиво је издвојити да је компанија Гугл забранила око двадесетак апликација, односно месенџера који припадају компанији ВК. То показује да није Русија једина која блокира или ограничава апликације са Запада. У информационом рату, очигледно, Гугл сматра да је корисно да руске апликације не могу послужити као платформа за информисање публике са Запада из руских извора о предметном рату.
Ипак, вијести о ономе што се заиста дешава данас је немогуће спријечити да изађу у јавност. Једино што је могуће, јесте заглушити их другим вијестима. Тако је на Западу прилично изигнорисана вијест да је напрасно преминуо сенатор Јужне Каролине, Линдзи Грејем, чија смрт приликом посјете Украјини говори више од сухопарног дипломатског језика, закључио је Симић у укључењу.