Киборзи и храна из епрувете су наша судбина

Вјештачки органи и вјештачка храна полако постају свакодневица у животу људи, а мишљења научника су подијељена, поготово у погледу хране из епрувете.

Човјек-киборг Нејџел Екланд власник је најсавршеније /у свијету бионичке протезе/ руке. Она може да везује пертле, куца, односно да ради све што може да ради обичан човјек.

Вјештачка рука окреће шаку, савија сваки прст, способна је чак да /што не може да уради природна људска рука/ окрене запешће за 180 степени.

"Чудесна рука" укупно има 14 комбинација, од којих је осам већ програмирано.

Наличје протезе је специјално подешено за патрљак. Са двије стране – унутра и споља су електроде.

Све што треба да се учини јесте замислити да се стеже лоптица. Онда сигнал стиже у мишић, он се смањује, то се преноси у мотор. Да би рука радила читав дан – ноћу је корисник пуни струјом као обични телефон!

Са техничког гледишта, Нејџел је киборг-почетник. Ако развој бионике буде кренуо таквим путем, у будућности није искључена ситуација када ће мозак управљати не само протезом шаке или коленског зглоба, већ и пуном протезом тијела?!

Научници нису сигурни у којој ће мјери киборзи у будућности постати људи, јер механички систем с живим људским мозгом подразумијева сасвим други начин живота.

И вјештачка храна постаје све више контроверзно питање.

При стварању вјештачког хамбургера научници су узели ћелије од обичне краве и створили специјалне услове у којима оне могу да се множе, претварајући се у мишићно ткиво. Од једне ћелије добије се 40 милијарди – довољно је за мањи бургер!

Произвођачи меса из епрувете мораће да ревидирају и прецизирају своја образложења. На примјер, научници претендују на велико смањење на рачун њиховог изума потрошње ресурса /енергија, вода, пољопривредне површине/.

Међутим, није израчунато колико ће материјала и енергије тражити индустријска производња вјештачког меса. За производњу високотехнолошких производа може да буде потребно много тога, док су за узгајање крава потребна само поља и довољно воде.

Ако се вјештачко месо буде производило у индустријским размјерима, и то према прихватљивим цијенама, хоће ли људи морати да одустану од традиционалне пољопривреде, да затворе фарме, униште пашњаке за узгајање стоке?

Шта ће бити са људима који изгубе посао усљед тих глобалних промјена – то су озбиљна социјална питања на која указују критичари вјештачке хране.

Такође, проблем с којим могу да се суоче пољоприрведне земље јесте огромна миграција у градове, јер ће уз прелаз на нове технологије милиони људи изгубити посао.

Занимљиво је да је приликом промоције првог вјештачког хамбургера била саопштена и његова цијена – невјероватних 250 милиона фунти?!

Научници сматрају да је то глупост и да је милионе коштао научни рад.

Други, пак, указују да све то треба схватити веома озбиљно. Могуће је створити све живо. Доћи ће вријеме када ће све ово постати неопходно, јер се број становника на Земљи повећава брже него што се развија сточарство, које је у неким сферама дошло до краја.