Католичка црква у Хрватској помаже ревизију историје Јасеновца

Словеначки десничар и историјски ревизиониста Роман Љељак, који негира усташки геноцид у концентрационом логору Јасеновац, добио је помоћ Католичке цркве за промоцију своје књиге у многим мјестима у Хрватској.

уторак, септембар 25, 2018 / 17:03

Он ће промоције одржавати, углавном, у просторијама које су у власништву Католичке цркве, наводе хрватски портали.

Љељкова књига и документарни филм "Мит о Јасеновцу" настоје да потпуно ревидирају историју.

Љељак тврди да је у Јасеновцу страдало нешто више од 1.000 људи, мада чак и хрватски десничари, који радикално смањују број жртава, говоре о 85.000 убијених.

Према релевантним историчарима, у Јасеновцу је убијено више стотина хиљада људи, а неке цифре достижу и 700.000.

Књигу и документарац Љељак ће промовисати крајем септембра у загребачком Надбискупијском пасторалном институту, згради која је у власништву Католичке цркве.

Слиједи промоција која ће трајати три седмице, што показује значај који ревизионисти дају Љељку и његовим историјским фалсификатима.

Промоција ће бити одржана и у Сплитској надбискупији, наводи "Балкан инсајт".

Шеф сјеменишта Едвар Пунда каже да имају дворану која се користи за различите догађаје. Он у књизи, очигледно, не види ништа спорно.

И у Вуковару ће Љељак промоцију имати у просторијама чији је власник Католичка црква.

Љељак је само један у низу историјских ревизиониста, који покушава да "опере" нацистичко лице Независне Државе Хрватске и негира постојање концентрационог логора Јасеновац и логора за дјецу.

Он је 1989. године осуђен на 14 мјесеци затвора као припадник контраобавјештајне службе Југославенске народне армије.

Љељак је био у затвору и 2008. године због проневјере више од милион евра из једне аустријске банке, а оштетио је 448 лица. Био је осуђен на затворску казну у трајању од седам година.

Таква личност данас негира усташке злочине, а Католичка црква у Хрватској отвара му врата за промоцију антисрпских и проусташких памфлета.



2 КОМЕНТАРА

  1. Командант логора Јасеновац, фрањевац Мирослав Филиповић, налогодавац и очевидац догађања у Логору Јасеновац, на једној интерној свечаности приликом додјеле одликовања заслужним чуварима логора, 9. октобра 1942. године, похвалио се и изјавио сљедеће: “Ми смо овде у Јасеновцу само у једној години побили више људи него што је то учинила Османска империја за читаво вријеме свог цјелокупног присуства у Европи.“ Шта има ту да се дода. Ништа. Усташе су у току Другог свјетског рата убиле више од милион Срба на територији тзв.НДХ. То што злочинац Ј.Б.Тито, Кардељ и српски изроди у тадашњој власти нијесу утврдили неспорне чињенице и поименично број убијених, то је свјесна и покварена игра налогодаваца наведеног Мајсторовића и великог броја припадника Католичке цркве који су учествовали у злочинима над Србима у непосредној спрези са комунистичким властима тадашње Југославије. Читајте др Виктора Новака Magnum crimen (Велики злочин) и др. доступна дјела.

  2. Католичка црква и у лијепој њиховој и у БиХ је у континуитету пуно више укључена у фалсификовању и силовању историје, посебно периода ендехазије, него што је то само уступање просторија овом Љељаку и што говори те.

    Погледао сам један клип овог Љељака и ево која је то матрица. Ископа неке документе из архива бивше Југе, за које не знамо ни да ли су аутентични ни који период тачно обрађују, онда их произвољно тумачи (уз обавезан додатак да је то комунипстички извор), манипулише бројкама, и то би требала бити потврда нечему. Све се своди на такмичење у минимизирању броја српских жртава (паралелно иде „болдовање“ блајбуршке митоманије) прије свега у Јасеновцу. Наравно да је та лажирана прича неодржива у озбиљној расправи, међутим та мантра у лијепој њиховој је радо прихваћена.

    Католичка црква је одавно напрацила корак даље у ревизији историје која води реафирмацији усташтва.
    Када је једном један гост у бањолучком студију подсјетио бањолучког буискупа Комарицу на поменутог Томислава (Мирослава) Филиповића, и шта је радио, овај је одговорио; „мили мој, ви сте жртва пропаганде“. И то је то, учење које почива на култури порицања, негира (или макар оспорава) се буквално све, свако српско стратиште из времена ендехазије, са објашњењем да је то српска пропаганда.

    Још један примјер како то раде и како разводњавају причу чак и за злочин у селима Дракулић, Мотике и Шарговац (https://www.vjeraidjela.com/ustaski-zlocin-nad-srbima-u-okolici-banje-luke-dvojbe-i-neistine-o-sudjelovanju-u-zlocinu-fra-tomislava-filipovica/) који је неспоран и гдје бестидно манипулишу и чињеницама и бројем страдалих (па пишу, ето Јован Бабић износи ове бројке убијених, Лазар Лукајић ове, има и неки Антонић који износи неке треће, ваљда ето имамо више извора, ко зна који је тачан, а може бити да је све лаж, јашта), доводе у сумњу улогу овог зликовца Филиповића који биће да је само претресао има ли мрских четника у кућама, а у једном дијелу текста пишу;
    „poduzela akciju u kojoj je na rudniku Rakovac ubijeno i zakopano 37 radnika grko-istočne vjere, a da ih je, prema izjavama nekih radnika, ubijeno do 52, zatim da je u selima Drakuliću i Šargovcu ubijeno oko 1.300-1.500 osoba, a u Motikama oko 70 porodica….“
    Пазите ово, „грко-источне вјере“.
    И читав урадак препун гнусних и бесрамних манипулација, у духу матрице када се обрађује период ендехазије, који је Вејнбаум назвао примјером замагљивања историје.

    Католичка црква на тој матрици истрајава, Мене више чуде они Срби који се чуде таквом понашању.

    Но, већи су нама проблем када је та наша болна рана и језива прича Јасеновац у питању а и друга стратишта у времену ендехазије, наши Срби, самозвани ауторитери, који када гостују или када се обраћају неком скупу у лијепој њиховој, пазе добро да провуку и пожељнију мантру и њима прихваћеније бројке страдалих Срба у тим стратиштима (и Јадовном и Јасеновцу и иним), ваљда се шлихтају тамошњој јавности, „колегама“ или доказују како су ето морални и уважавају свако гледиште.
    Против такве снисходљивости у Срба треба се више борити него против оних који показују нескривени анимозитет, и тим ниподаштавањем наше болне прошлости, према нашем роду.

Оставите одговор