Каспаров: Било би лијепо вратити се у Бањалуку

Бањалука ми је остала у дивном сјећању. Често се сјетим дворане у којој се играло и тада поново пролазим кроз све те партије, са Вукићем, Кнежевићем, Маровићем… Од тада сам играо у многим мјестима овдје, побјеђујући у Сарајеву, Бугојну, Никшићу, Београду, али се, нажалост, никад нисам вратио у Бањалуку. Било би лијепо вратити се ‘корјенима’, […]

уторак, децембар 29, 2015 / 12:18

Бањалука ми је остала у дивном сјећању. Често се сјетим дворане у којој се играло и тада поново пролазим кроз све те партије, са Вукићем, Кнежевићем, Маровићем…

Од тада сам играо у многим мјестима овдје, побјеђујући у Сарајеву, Бугојну, Никшићу, Београду, али се, нажалост, никад нисам вратио у Бањалуку. Било би лијепо вратити се ‘корјенима’, тамо гдје је све почело.

Рекао је то у Загребу, ексклузивно за портал Независних, Гари Каспаров, бивши свјетски шампион у шаху, присјећајући се свог првог великог успјеха 1979. године.

У Бањалуци, граду који је важио за трећи шаховски центар у бившој Југославији, тада 16-огодишњи Каспаров запрепастио је свијет раскошним талентом. Био је то, како сам признаје, почетак његовог успона, који га је одвео до колосалних мечева с Анатолијем Карповом и звања једног од највећих шампиона у историји древне игре.

Односи између Каспарова и Бањалуке су потпуно захладили, некако спонтано, када се у медијима у посљедњем рату појавила наводна изјава Гарија Каспарова да треба бомбардовати Београд.

"То је потпуна бесмислица! Ја сам познат као човјек који се залаже за мирна рјешења. Одувијек сам настојао да будем на страни оних који су, према мом мишљењу, под неким притиском. Учествовао сам у више хуманитарних акција, посјетио Сарајево 1994, када није било посебно сигурно мјесто, али никада нисам имао везе са било каквим акцијама које би се сматрале негативним. Замјера ми се, изгледа, што сам увидио разлику између Слободана Милошевића и његове клике и српског народа. Зашто бих био за бомбардовање града у којем сам играо 1995", упитао је Каспаров, констатујући да му је драго да су ствари дошле на своје мјесто и да сви путеви воде у ЕУ.

Каспаров каже да му је драго што је Бањалука наставила шаховску традицију и посљедњих година изњедрила неке нове шампионе РС и БиХ.

"Уз активности моје Фондације у Јадранском региону, за годину или двије бих волио да се укаже шанса да посјетим мјесто гдје сам створио име. Био бих веома срећан ако би се ствари развиле у том правцу. Радо бих се одазвао позиву да посјетим град за који ме вежу дивне успомене, а посјету бих искористио за помоћ даљем развоју шаха не само у Бањалуци већ и у осталим дијеловима БиХ", истакао је Каспаров.

Шах, сматра он, мора да разбије имиџ спортске активности за беспосличаре и физички слабе особе.

"Да бих врхунски играо шах морао сам стално бити физички одлично припремљен. Међутим, код шаха није важно само бити у сјајној кондицији већ показати и да сте интелигентни", објашњава Каспаров.

У популаризацији шаха значајну улогу имају медији.

"Управо због тога Шаховска фондација ‘Каспаров’ планира више паневропских активности, како би у шах укључили што више људи. Редовно организујемо симултанке на којима играју особе из политичког, културног, спортског живота, како бисмо показали да је шах нешто далеко више, да је изнад политике, расе и вјере, да је то, у крајњем случају, најбоља игра за интелектуални развој", каже Каспаров.

Шаховска фондација "Каспаров"

Око Каспарова ништа не може да протекне без "потреса". Одлука да напусти турнирски шах, 20 година након што је слично урадио Роберт Фишер, означила је прекретницу у развоју краљевске игре. Шампиони се смјењују као на филмској траци, а спонзори све више "заврћу славину".

"Не можете се бавити истим послом цијели живот. Шах је, међутим, и даље дио мог живота, још увијек радим доста на промоцији шаха, пишем књиге, Шаховска фондација ‘Каспаров’ расте и напредује… Далеко сам срећнији након што сам донио одлуку да напустим професионални шах. Мислим да је те 2005. био прави тренутак, јер сам још имао времена да изградим нови живот. И када си најбољи, у једном моменту мораш донијети одлуку да напустиш све, јер не можеш стално бити најбољи. С друге стране, ако то учиниш сувише касно, онда је тешко започети нешто ново, што ће ти представљати задовољство. Наравно, тешко је живјети ван Русије, јер је моја мајка још тамо, али немам другог избора", тврди Каспаров.

Шаховску фондацију је основао у САД, али има представништва и на осталим континентима.

"Покренули смо и неке регионалне активности. Желимо да пружимо помоћ свим земљама из региона, укључујући и БиХ. Било би ми драго да се шах врати на просторе бивше Југославије и да има улогу какву је некада имао. Веома је важно да дјеца могу видјети како се враћа престиж овој игри. Први догађај, Адриатиц Цуп у Сплиту 2015, био је релативно мали, али мислим да ће током сљедеће 4 године бити масовнији. Оптимизам гајим на ових 158 младих играча који су се појавили у Загребу 27. децембра, на турниру који је организовао Шаховски клуб ‘е4’. Надам се да ће активности Фондације бити од велике помоћи дјеци из Бањалуке, Сарајева, Мостара и других мјеста, јер ће имати прилику да се такмиче са вршњацима из осталих земаља у региону", наводи Каспаров за портал Независних.



Оставите одговор