Кароши – Јапанци умиру од прекомјерног рада

У Земљи излазећег сунца буквално умиру од посла – забиљежен је рекордан број захтјева за одштетама због смрти од превише рада, феномена званог кароши, који све више погађа младе запослене оба пола. Потражња за радном снагом највиша је од 1991. године, што би за премијера Шинза Абеа требало да буде помоћ да укључи што више […]

петак, 8 априла, 2016 / 09:17

У Земљи излазећег сунца буквално умиру од посла – забиљежен је рекордан број захтјева за одштетама због смрти од превише рада, феномена званог кароши, који све више погађа младе запослене оба пола.

Потражња за радном снагом највиша је од 1991. године, што би за премијера Шинза Абеа требало да буде помоћ да укључи што више људи на тржиште рада и тиме неутрализује посљедице старења становништва.

Међутим, због лабаве примјене закона о раду, неке фирме превише искоришћавају своје запослене, што некад заврши трагичним посљедицама.

У протеклој фискалној години достигнут је рекордан број захтјева за одштету због феномена кароши, њих 1.456, саопштило је јапанско министарство рада, најчешће унутар сектора у којима хронично фали радника, попут здравства, јавних служби, шпедиције и грађевинарства.

Секретар националног вијећа за жртве карошија Хироши Кавахито сматра да је стварна бројка вјероватно десет пута већа, али да власт нерадо признаје те инциденте.

„Влада је организовала многе симпозијуме и штампала постере о овој теми, али то је само пропаганда", рекао је Кавахито, додајући како је једино рјешење мањи број радних сати, а ту влада не чини довољно.

Он се као адвокат бави карошијем од 1980. године и тврди да су прије у 95 одсто тих случајева били средовјечни мушкарци на службеничким пословима, али да се данас 20 одсто односи на жене.

У Јапану не постоји законско ограничење броја радних сати, а министарство рада препознаје двије врсте карошија – смрти као посљедице кардиоваскуларних болести повезаних с претјераним радом и самоубистава због пословног стреса.

Тако ће се смрт од кардиоваскуларних болести сматрати карошијем ако је запослени радио више од 100 прековремених сати у претходном мјесецу или 80 прековремених сати у два или више мјесеца заредом у последњих шест мјесеци.

Самоубиство ће се класификовати као кароши ако је запослени радио више од 160 прековремених радних сати у једном мјесецу или више од 100 сати три мјесеца заредом.

Самоубиства узрокована послом порасла су 45 одсто међу младима до 29 година, као и око 39 одсто међу женама, показала је статистика министарства рада.

Проблем се погоршава подјелом јапанске радне снаге на двије одвојене категорије – стално запослене и оне с уговорима на одређено вријеме, што су најчешће жене и млади.

У 2015. години ових последњих било је 38 одсто (од којих је 68 одсто жена), што је раст од 1990. кад их је било 20 одсто.

Адвокати и активисти упозоравају да послодавци намаме па преваре раднике, оглашавајући посао с пуним радним временом и разумним бројем радних сати, да би касније кандидатима понудили уговор с дужом сатницом, често с неплаћеним ноћним смјенама и викендима.

Млади запосленици на то често пристају због недостатка искуства, док жене то чине јер покушавају да се врате на тржиште рада након трудноће, па мисле да ће тешко добити прилику негдје другдје, сматрају активисти.

Предсједница групе за подршку „Породици с карошијем“ Емико Тераниши каже да добија много притужби на тактике запошљавања, попут фирми које новозапосленима говоре да њихова плата укључује 80 прековремених сати и да ће морати да врате новац послодавцу ако раде мање.

„У таквом систему неки људи не зараде ни минималац“, рекла је Тераниши, чији је супруг извршио самоубиство због прековременог рада.

Такве злоупотребе у посљедњих десет година постале су толико честе да су медији неке фирме ставили на црне листе.



0 КОМЕНТАРА