Карамарко у Блајбургу афирмише туђмановску Хрватску

Министар унутрашњих послова Хрватске Томислав Карамарко најавио је данас у Блајбургу "афирмацију туђмановске Хрватске", рођену и интерпретирану кроз, како је рекао, домовински рат. "Ниједан тоталитаризам не може присвајати домовински рат", рекао је Карамарко на комеморацији у Блајбургу, гдје су након Другог свјетског рата партизани убили припаднике усташа и домобрана. Истичући да Влада Хрватске данас први […]

субота, мај 14, 2011 / 21:24

Министар унутрашњих послова Хрватске Томислав Карамарко најавио је данас у Блајбургу "афирмацију туђмановске Хрватске", рођену и интерпретирану кроз, како је рекао, домовински рат.

"Ниједан тоталитаризам не може присвајати домовински рат", рекао је Карамарко на комеморацији у Блајбургу, гдје су након Другог свјетског рата партизани убили припаднике усташа и домобрана.

Истичући да Влада Хрватске данас први пут има говорника на комеморацији у Блајбургу, Карамарко је рекао да Влада има шта да каже на годишњицама које подсјећају на догађаје масовних убистава која још нису ријешена и најавио скоро процесуирање "комунистичких злочина".

Високи функционер ХДЗ-а Андрија Хебранг, који се присутнима обратио у својству изасланика Хрватског сабора, рекао је да је Блајбург "највећи симбол хрватских патњи" и да су се на њему "изједначили злочини комунизма и фашизма".

"Комунизам постаје гори од фашизма, постаје највеће свјетско зло, јер се претвара у систем убијања оних који мисле другачије", рекао је Хебранг, који сматра да "без жртава на Блајбургу не би било ни демократске Хрватске"

Тврдећи да постоје документи који доказују да је убијања наредио Јосип Броз Тито, Хебранг је рекао да "Броз данас има своје улице и тргове у модерној и демократској Хрватској, која са том срамотом не може у Европу".

Из Хрватске је на комеморацију у Блајбург дошло 25 аутобуса. Аустријски полицајац рекао је новинарима да је организатор забранио транспаретне са ликом Анте Готовине, осим што поједници имају на себи мајице са ликом осуђеног хрватског генерала.

Заробљавање усташа у селу Блајбург, на аустријско-словеначкој граници, десило се током маја 1945. године, након пораза нацистичке Њемачке и пропасти тадашње такозване Независне државе Хрватске, чија је влада одлучила да пребаци своје оружане снаге у Аустрију.

Партизани су тада убили припаднике или сараднике фашистичких режима, а међу погинулим је највише било Хрвата, припадника усташа и домобрана. Не постоје тачни подаци колико их је убијено, углавном без суђења, као чин освете за усташке злочине у НДХ током рата, а колико их је погинуло у борби. /крај/тп



Оставите одговор