Као 1969: Бања Лука обиљежила пола вијека од земљотреса

Педесет година од катастрофе која је неповратно измијенила архитектуру, карактер и уопште будућност највећег града Српске, удешено је у обиму и на начин какав (да није екрана са течним кристалима који пројектују архивске снимке) то било могуће урадити и 26.10.1969. године.

недеља, октобар 27, 2019 / 12:24

Никакав се, дакле, дух 21. вијека није приказао јуче. А ни данас.

Није направљена премијера документарног филма. Није урађена рачунарска графика која приказује мијењање града у панорамском смислу, снимком из зрака или у једном упечатљивом кадру (рецимо поглед на Српску улицу), па ни неки 3Д приказ како је то све некад изгледало у ужем центру.

Барем у Господској улици или Тргу Крајине. То би се дало лако одрадити најједноставнијим мултимедијалним захватом компоноване слике прегледиве у 360 степени. Или барем фотографијом до фотографије. Прије и послије.

Није, поготово, организован архитектонски стручни скуп, који би обавио стилску и структуралну процјену градње у тих пола вијека. Није у медијима питан макар један сеизмолог, ако не и организован посебан научни скуп са широким међународним учешћем, о процјени могућих ризика од овако катастрофалних подрхтавања тла у будућности. Јапанци би се радо одазвали.

Немојте само да неко каже како "нема пара"

Нама, из Фронталовог уредништва на памет је пала, рецимо, једна хидраулична платформа која се тресе снагом 8,5 степени Меркалијеве скале, на коју би (убацивањем одговарајуће кованице) грађани и туристи могли да се попну, ухвате за рукодржаче налик на оне у јавном превозу и осјете како се то земља тресла 1969. године, а да је разрушила читав град.

То би могла бити и трајна, али и новчано самоодржива инсталација у насељеном мјесту које је, и поред данашње престоничке улоге, у региону познат још свега по: земљотресу, ћевапима и митском (нетачном) односу жене – мушкарци 7:1.

Но, ми смо увијек претјерано нереални у футуристичким замислима и идејама, које су изразито јефтине и лако оствариве. Само их се треба сјетити и подржати. У Банском двору који је изнова обновљене фасаде по култургеноцидним и вандалистичким критеријумима хрватских усташа и самоуправних социјалиста, на шта смо на вријеме указивали, одржана дакле једна изложба.

Публикација, инсталација, стагнација

Издата је двојезична публикација, додата једна инсталација на Музеју савремене умјетности РС, биће приређена пројекција видео снимака и фотографија из тог периода у атријуму градске управе, а чују се гласови и да ће бити неки садржаји у Музеју Републике Српске. И то је то.

Изложба отворена синоћ је свакако потребна, корисна и похвална; те се њој (изузев већег броја словних грешака на паноима) нема шта приговорити. Просто није то довољно за тако значајан догађај и овако велики град који живи у 21. вијеку.

Треба се подсјетити чињеница из своје прошлости, како би се гајила боља будућност. У том смислу, најзанимљивије је било обраћање Владана Вуклиша, који је говорио о периодима развоја и стагнација у Бањој Луци.

Културолошки земљотрес који траје

Фронталу је назанимљивије да из поставке укаже на азбукоубиствени карактер комунистичких власти, јер су документи и јавни натписи из тог периода готово потпуно латинични.

То ће рећи да су комунисти успјели за свега 28 година од слома Краљевине Југославије, односно 25 од свог доласка на власт (22. април 1944.), потпуно затрти сваки помен на престоницу Врбаске бановине. Свести Бању Луку на административно-привредну провинцију, тешко подређену "олимпијском Сарајеву".

Од 1995. године, када је српска азбука била предоминантно писмо (сигурно преко 90 одсто) јавних натписа у граду, пратимо један културолошки процес алфабетског расрбљавања града. Он се може адекватно поредити само са ером комунистичке диктатуре Јосипа Броза.

Тако се може рећи да је Бања Лука доживјела културолошки земљотрес који истребљује азбуку, а који нико не примјећује и који још увијек траје. Крајње је вријеме да, као прије пола вијека упропаштена у смислу очувања аутентичне архитектуре из прошлости, Бања Лука не буде уништена и духовно кроз нараштаје које на овај начин описмењавамо.

Бања Лука, а не Бањалука!!!

С тим жељама и порукама завршавамо овај осврт на немили јубилеј, те без икаквих измјена доносимо саопштење упућено медијима овим поводом, уз напомену да се у њему град именује на начин какав је нетрадиционалан, историјски неписмен и етимолошки самопотирући: Бањалука.

Из потпуно несхватљивих разлога, он је дуалистички исправан по важећем српском правопису, но тај облик не стоји на било којој институцији која је учествовала у организацији ове изложбе, већ тамо, као и на саобраћајним знаковима на улазима у град стоји: Бања Лука.

Требало би се присјетити како се највиша образовна установа у граду зове Универзитет у Бањој Луци, а не у Бањалуци. Па, ако смо писмени, барем у локалу користити изворан облик.

"Земљотрес у Бањалуци 1969: солидарност, обнова и изградња"

Поводом обиљежавања педесет година од катастрофалног земљотреса који је 1969. погодио Бањалуку, као централни догађај манифестације биће отворена изложба "Земљотрес у Бањалуци 1969: солидарност, обнова и изградња", 26. октобра 2019. године у 19 часова у Културном центру Бански двор, у Изложбеном салону Светислава Тисе Милосављевића.

Изложба је заједнички пројекат Архива Републике Српске, Музеја савремене умјетности Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске. Изложба се реализује под покровитељством Града Бањалука.

Прије педесет година разоран земљотрес интензитета 8,5 степени по Меркалију са епицентром код Бањалуке погодио је сјеверно подручје Босанске Крајине. Земљотрес је разорио велики дио грађевинског фундуса, начинио је огромну материјалну штету, а у три најтеже погођене општине – Бањалуци, Лакташима и Челинцу – однио је 15 живота, док је више од хиљаду људи повријеђено.

Велику изложбу сачињавају два основна сегмента: историјско-архивски и умјетнички, уз пратеће садржаје. Историјско-архивски сегмент изложбе проводи нас кроз причу о историји Бањалуке кроз њена рушења, обнављања и грађења од краја Другог свјетског рата до 1980-их година. Овај сегмент подијељен је на више поглавља и доноси разноврсне историјске материјале у виду фотографија, архитектонских нацрта, грађевинских пројеката, новинских насловница, разгледница, мапа и докумената.

Највећи дио односи се на серију разорних земљотреса и њихове непосредне посљедице, док претходни и пратећи дијелови говоре о развоју, односно обнови и урбанистичкој трансформацији града у деценијама које су претходиле, односно пратиле земљотрес. У овај сегмент укључени су архивски филмови и интерактивни елементи.

Умјетнички сегмент изложбе обухвата одабрана дјела из колекције Музеја савремене умјетности РС, која су у Бањалуку приспјела у "Акцији солидарности ликовних умјетника Југославије и свијета". Акција солидарности покренута је већ у првим данима након земљотреса као племенити гест ликовних стваралаца са простора тадашње Југославије, а потом и других крајева свијета, који су одлучили да на свој начин, даровањем умјетничких дјела, пруже подршку угроженом граду.

Захваљујући томе прикупљено је приближно 750 умјетнина различитих медија, што је послужило као темељ за оснивање Умјетничке галерије Бањалука, данашњег Музеја савремене умјетности РС, и чинило њен почетни фундус.

Архивску поставку изложбе потписује архивиста-информатичар Саша Ђукић (Удружења архивских радника), а умјетничку виша кустоскиња Жана Вукичевић (Музеј савремене умјетности Републике Српске) Изложбу прати обимна двојезична публикација са историјском експозицијом и расправним текстом који је написао мр Владан Вуклиш, виши архивиста и помоћник директора Архива Републике Српске, као и текстом Жане Вукичевић и каталогом одабраних дјела. Изложба ће бити отворена до 30. новембра.



Оставите одговор