Камене очи, природни феномен у Херцеговини

Прије 150 милиона година, подручје Херцеговине, Требиња, па и сами врх Леотара, налазио се на дну плитког унутрашњег дијела океана Тетис, у којем су поред мноштва мањих морских животиња, живјели огромни морски рептили попут ихтиосаура, плезиосаура и мосасаура, давно изумрлих животињских врста. Приредио: Миро Илић Готово сав камен овдје је кречњак, настао таложењем седимената на […]

уторак, јануар 14, 2014 / 08:00

Прије 150 милиона година, подручје Херцеговине, Требиња, па и сами врх Леотара, налазио се на дну плитког унутрашњег дијела океана Тетис, у којем су поред мноштва мањих морских животиња, живјели огромни морски рептили попут ихтиосаура, плезиосаура и мосасаура, давно изумрлих животињских врста.

Приредио: Миро Илић

Готово сав камен овдје је кречњак, настао таложењем седимената на дну плитког мора. Полаганим тектонским уздизањем кроз десетине милиона година настала је данашња географска панорама Требиња и ове Камене очи.

Изнад требињског насеља Алексина међа, на југозападној падини Кучиног брда налази се природни феномен, Камене очи. До њих се долази, барем сам ја тако долазио, са стране Гељевог моста па старом стазом уз брдо. Прије изласка на цесту за Рапте и Страч, козија стаза, која се касније шири на покамењени пут, води према југозападу до старе градине на врху Кучиног брда. Уз остатке разваљене, а некада судећи по гомили камења веома велике градине, данас је електроводни ступ. Од градине треба кренути јужно, преко омеђинског зида, козијом стазом иза побрђа, да би се дошло до Камених очију.

Очи су изнад заравњеног уског стјеновитог платоа и потребно је мало опрезног пењања да се у њих уђе. У односу на заравњену подлогу очи су дубине око 2 метра, висине око 2,5 метара и ширине око 6 метара. То је плитка пећина, удубина, из два дијела и природног је поријекла. Могуће је уочити одређено веома грубо и примитивно људско обликовање камене стијене у давној прошлости. Очи су окренуте према западу и у њима се може засјести па ће вам се поглед пружити од сјевера, преко запада до југа. Од Засада преко Придвораца, Волујца у села Петрова поља.

Прије 150 милиона година подручје Херцеговине, Требиња, па и сами врх Леотара, налазио се на дну плитког унутрашњег дијела океана Тетис у којем су поред мноштва мањих морских животиња, живјели огромни морски рептили попут ихтиосаура, плезиосаура и мосасаура, давно изумрлих животињских врста. Готово сав камен овдје је кречњак, настао таложењем седимената на дну плитког мора.

Полаганим тектонским уздизањем кроз десетине милиона година настала је данашња географска панорама Требиња и ове Камене очи.

Како је већ објављено на страницама ‘’Моје Херцеговие’’, Планинарско друштво ”Вучији зуб” из Требиња намјерава маркирати стазу до Камених очију па би ово дјело природе било доступније свим заинтересованим грађанима и посјетиоцима Требиња.



Оставите одговор