Како живи Микајло Шимшић, који је преживио тунел Бродар

Микајло Шимшић (40) из села Станишевац, један је од преживjелих српских бораца који је 1992. године био заробљен са још шест војника у тунелу Бродар на путу између Вишеграда и Рудог. Прича о заробљеним војницима је позната широј јавности, јер је на филмско платно пренио режисер Срђан Драгојевић, снимивши филм "Лепа села лепо горе". Јунак […]

уторак, новембар 20, 2012 / 10:33

Микајло Шимшић (40) из села Станишевац, један је од преживjелих српских бораца који је 1992. године био заробљен са још шест војника у тунелу Бродар на путу између Вишеграда и Рудог.

Прича о заробљеним војницима је позната широј јавности, јер је на филмско платно пренио режисер Срђан Драгојевић, снимивши филм "Лепа села лепо горе".

Јунак који је преживио пакао, борац који је на ратишту био до посљедњег дана рата, инвалид са 25 гелера у тијелу, живи са мајком Милком изнад Добруна код Вишеграда, без примања – заборављен од свих.

– Прошло је 20 година од догађаја у тунелу, био сам тамо заробљен са друговима девет дана, проживјели смо пакао, без хране и воде. И данас живим – не знам како. Немам посао, надничим по Србији. Мајка прима минималну пензију од 159 марака – прича Микајло. Не тражи ништа, само посао, као бивши борац Војске Републике Српске, како би нам омогућио колико-толико нормалан живот.

Микајло је прије десетак година у вишеградском насељу Вучине почео да прави кућу, али нема новца да је заврши.

– Почео сам да зидам од новца зарађеног у надници. Платио сам све дозволе, и зато ми је био потребан новац, па је сада кућа недовршена и неусељива – прича Микајло.

Премијера филма одржана је у Вишеграду. Ни тада се нико није сјетио Микајла.

– Нико ме никада није позвао, ни на премијеру филма, нити на неку пројекцију. Ми преживјели најбоље знамо шта се стварно у тунелу дешавало. У филму је приказано, можда, 20 одсто истине. Једини који је са мном разговарао о томе је београдски новинар Вања Булић. Дошао је једном код мене, када је хтио да пише књигу "Тунел". Све сам му испричао, онако како је било – каже Микајло, који иначе, нерадо говори о данима проведеним у тунелу, јер му то буди ружне успомене.

Тог септембра 1992. године, седам војника Треће чете Дринског батаљона, чувало је мост испред тунела Бродар, пазећи да муслиманске јединице не пређу на десну обалу Дрине. Послије неколико дана цијели кањон је горио. Јединица се повукла у тунел и тако се нашла у клопци, заробљена са обје стране, без могућности да изађу из тунела дугог 97 метара. Тако су провели девет дана, под бомбама и сталним нападима муслиманских снага. Милован Лучић и Владан Гавриловић умрли су у тунелу рањени од гелера, тешко рањени Новак Арсић, убио се пуцњем у сљепочницу, док су Стевана Панића убили муслимани док је чувао тијело свог побратима Милована.

Тројица српских јунака Микајло Шимшић, Слађан Симић (касније погинуо) и Станко Мећашев су послије губитка другова одлучили да изађу из тунела, по цијену смрти и, неким чудом, су преживјели. Микајло тешко препричава страхоте.

– Послије догађаја у тунелу поново сам се вратио на ратиште да браним своју државу и остао до посљедњег дана. Редовно сам свраћао до тунела и палио свијећу погинулим друговима. Надао сам се бољем животу послије рата…

Каже да је тражио посао и да су му стално говорили да нема.

– Не знам колико ћу још моћи да радим за надницу. Иако имам 25 гелера, инвалидитет ми је испод 20 одсто, па немам право на мјесечни додатак. Не тражим одличја за херојство, нити милионе, само пристојан посао. Надам се да ће ме се неко сјетити, неко из власти, да ми мало помогне, бар да кућу завршим – нада се Микајло.

СПОМЕН-ПЛОЧА

СА једне стране улаза у тунел Бродар и данас стоји спомен-плоча са именима четворице српских бораца који су те 1992. године погинули у тунелу, и с поруком: "Ој, тунелу твојега ти мрака, што не лијечи ране од јунака." На зидовима тунела још има трагова ратних дејстава док је на излазу са друге стране, такође постављена спомен-плоча са именима и сликама докторке Стојане Јововић и медицинске сестре Љубице Кастратовић из Рудог, које су погинуле када су кренуле у помоћ заробљеним војницима.



0 КОМЕНТАРА

  1. I, da se mogu nadati dobru nasi politicari, nas rezimski gadovi , nas CUUUUUvar, …akademici, seratori, njihovi mili i dragi, i svi koji zive kraljevski otimajuci od Mikajla , i od svih Mikajla , i zivih, i mrtvih,i od njihove djece i majki njihovih?
    A, letio je nebrojeno puta u helikopteima u Visegrad , mogao je da razveze vrecu iznad Mikajlove kuce, onu nasu vrecu , koju je nosio da gradi emirgradove, i da mu izbaci koju paru da kupi majci i sebi sta da pojedu.
    Da ih stignu suze, znoj, krv i patnje naroda za koje su oni iskljucivi krivci. Narocito ON.
    DA PODJU, A NE STIGNU TAMO GDJE SU POSLI, NEGO TAMO GDJE SU ZASLUZILI!

  2. Да је пичка Драгојевић одвојио 2% од прихода од филма за јединог преживјелог трагедије на којој је филм базиран- сви проблеми овог човјека би били ријешени.. А однос државе према борцима ВРС не треба ни коментарисати.. Српска посла..

  3. Dok su oni ginuli Karadzic je svercovao preko Moma Krajisnika sa Turcima, Dodik sa Hrvatima. Petar Djokic je ratovao a kasnije je gledao pare-kasno marko na kosovo stize,ha , a Pantelija Curguz vjerovatno bio u pozadini. Tad je vlast drzao SDS i sve pokrao. Ko se sjeca pred kraj rata na prvim linijama fronta nije vise bilo sta da se jede. Dok je trajao rat dosla je jedna bitanga Klickovic u posjeti jednoj opstini i nakon vecere rekao je domacinima da mu dovedu nesto da umoci…. Tesko Bogu sa nama kakvi smo!!!!x-(

  4. Crnce sve je to tako, ali svaki naredni koji je dolazio bio je gori i gori, ovi su zagrdili, ovi napravise oluju. Iza onih je ostalo nesto, fabrike, rudnici, rijeke, sume, ljudi. Iza ovih ostaje spaljena zemlja. Ne radjaju se djeca, a ono malo sto se rodi vec je zaduzeno. Oni su se vozili u autima, ovi imaju svoje helikoptere i avione. Sve je pustos i prazno. dizu kredite i daju nam onoliko koliko moramo da im vratimo u vidu rezija. Ubijaju nas bijedom, skolski primjer genocida nad svojim narodom!

  5. Crnac6, 20.11.2012. 20:22:06

    А гдје си ти био 1992? Паметњаковићу, да ти није било Караџића нико не би ни изашао жив из „тунела“ ратне БиХ!
    Лако је сад напрдивати шта је било, реци шта је сад?
    Зашто сад сви ми у РС изгледамо као ти таоци у тунелу онда!
    Сви смо у тунелу..само овај наш тунел је мрачнији и мања шанса да се извучемо напоље!
    Како си дозволио да останеш без оружја и муниције на крају рата? Треба те стријељати, или си је продао усташама или си је једноставно погубио, а што је ниси заробио од непријатеља? Мршшшш…стоко усрана, додиковскИ пацеру!
    Такве као тебе је требало стријељати 1992!

  6. prijedor,
    Da ih stignu suze, znoj, krv i patnje naroda za koje su oni iskljucivi krivci. Narocito ON.
    DA PODJU, A NE STIGNU TAMO GDJE SU POSLI, NEGO TAMO GDJE SU ZASLUZILI!

    „Дабогда пуне џепове пара имали, а не имали их чиме извадити“

    „Дабогда им жене вукодлаке рађале, па све паре на шишање давали“

    „Дабогда им синови у куће зетове доводили“

    „Дабогда кашљали и коске искашљавали“

    „Дабогда их куком по Дунаву тражили“…B-)

  7. јбт.. шта је разлика у карактерном императиву појединих народа, код нас се успјешно развија пиздаст менталитет заснован на поданичком односу.

    Код Хрвата је Готовина национални херој, иза кога је стајало 4 милиона Хрвата, који је водио војску од око 200 хиљада против 40 хиљада Срба РСК, шаролико скупљених од малолетника до кукавних пензионера, Готовина војнички заузео 17 000 км квадратних и слави се као „херој ослободилац“!
    Док с друге стране ми имамо Радована који је водио војску од око 60 хиљада наоружаних Срба против дупло бројније балијско-усташке војске која је имала и до 200 хиљада војника, плус сва помоћ из иностарнства, од америчких јакни и м16, м21А пушака, до гомиле оних америчких плаћеника талибана бораца америчке ал-каиде, против нато авијације изнад наших глава и Радован ослободио опет дупло више од Готовине, за разлику од њега Радован је ослободио 25 000 км квадратних и надљудским напором изгуро ствар до Дејтона гдје је и призната РС на данашњи дан, и опет неким глупавим Србима Радован је „издајица“, а Хрватима Готовина херој!? Па шта рећи?

    Опет друга контрадикторност, код Хрвата Санадер који је мање крао од додика, добио 10 година робије, а код Срба додик дупло већи лопов од Санадера добио улогу доживотног председника свега и свачега?
    Нема даље…дно дна, Срби су најобичнија говна!

Оставите одговор