Како упокојити функционера?

Јак је закон, али није јачи од коалиционог споразума.

Пише: Жељко Свитлица

Недавно су изабрани директори и директорице појединих градских јавних установа у Бањалуци, али то није важно. Важно је, као и увијек, којој странци је које мјесто припало. То је произвело ријечи и реченице на које смо већ навикли:

"Сутра може се десити да нама не одговара неки њихов кандидат"

"То је фотеља која управља са годишњим буџетом од девет милиона марака…"

“ДНС ће инсистирати да добијемо позиције извршних директора које су биле предвиђене коалиционим споразумом"

“То је такође наше мјесто, ми ћемо и то мјесто попуњавати конкурсом, дакле јавном конкуренцијом"

Новоизабране узданице политичке странке не стигну ни заузети клупе у скупштини, а већ су на некој тераси, испред камере и микрофона, пред заслужно чланство просипају канту у којој су измољене функције и фотеље задржавајући притом, ако је икако могуће, најбоље за себе.

Према Дарвиновој теорији, врста домаћи политичар/функционер тако се брзо развија, да за годину дана унаприједи способности преживљавања на директорско -функционерским фотељама до нивоа са којег га ни бог не може отјерати. Поборници креационизма рекли би: првог дана Бог створи мене, и стави ме у ову фотељу. Тачка.

Странке више и не крију да крше закон, а расписивање формалних конкурса за функције које су већ подијељене одавно не изазива ни смијех ни сузе у нашим утрнулим мозговима.

Лакоћа којом мијењају позиције, често неповезена са њиховим звањима или дипломама, подсјећа на лакоћу којим се мијењају кафане викендом. Из једне у другу, не помишљајући да би се можда могло ићи кући. Када се кафане затворе, ваља појести још и бурек, тачније углавити се на какво савјетничко мјесто или приграбити фотељу измишљеном у одбору, прије пензије .

По подацима ЦЦИ-а (а ни очи нас не варају) прошле године у БиХ било је скоро 6.000 формалних политичких функција на свим нивоима политичке власти. Управљачких и руководећих функција унутар јавне управе и јавног сектора има око 20.000. Грађани бирају представнике у законодавној власти и на понеком мјесту у извршној, онда ови изабрани постављају своје људе на политичке функције, а сви они заједно распоређују кадрове на руководеће и управљачке функције унутар јавне управе и јавног сектора. Иако би морала постојати, не постоји линија разграничења, која би раздвајала политичке функције од свих осталих. Све се излаже на истом бувљаку.

Сви ти именовани и расподијељени, заједно са онима које су они именовали и расподијелили чине масу, или опну – као на трамболини – која дочекује ове одозго и не да им да пропадну. Рефлектори медија су усмјерени само на онај простор изнад па свакодневно пратимо ко искаче одоздо, а ко се враћа доле на ниже функције. Неки скоче мало више, неки слабије, неки се примире лежећи док неко не падне, па одскоче од силине његовог пада. Важно је да игрицу нико не напушта.

АТВ је недавно јавила да школа у Костајници има два директора – ниједна странка није хтјела напустити тај тврди, крвави фронт, на којем брани своју "освојену" фотељу. То је принципијелност која би нас морала уплашити.

Ако бисте којим случајем били у прилици да неком великом праведничком шаком истиснете са његове фотеље функционера који не обавља поштено свој посао, он би као флуид склизнуо на сљедећу. То је саморегенеришуће чудовиште којем једна осдјечена глава ништа не значи.

Са расподјелама, припадајућим фотељама и намиривањем кусура преко директорских мјеста у овом тренутку отишли смо даље од француског краља који је рекао: Послије мене потоп! С обзиром на то да је потоп прошао лани, код нас важи: (И) послије потопа – ја!

Никада се не говори о одоговорности која заједно са гузицом сједи на фотељи, већ само о правима – боље речено: парама. Зато, ево једног утопијског приједлога како би се могло извјештавати о овој теми:

Вијести:

Предсједник Партије уједињених пензионера Илија Стеванчевић, иако у поодмаклим годинама, јуче је храброшћу задивио млађе колеге у Народној скупштини, нудећи своје и знање и искуство својих страначких другова, за обаваљање неких од најодговорнијих функција у посусталим јавним предузећима.

Демократски народни савез је исказао задивљујућу спремност да се неки од најобразовањиих и највриједнијх чланова ове странке прихвате посла на тешким и одговорним мјестима у јавним предузећима . Од њихових резултата зависиће будућност хиљада породица, а самим тим и Републике Српске.

Раднеко Ђурица, који се до прије неки дан знојио и јуначки носио са пословима као начелник Одјељења за друштвене дјелатности Градске управе Бања Лука, биће предложен Народној скупштини РС за веома осјетљиво мјесто предсједника Комисије за концесије РС, које захтијева знање и мудрост, те непопустљивост пред пристицима и сумњивим интересима којих ће свакако бити.

…

На крају, ако ово не успије, увијек се можете послужити глоговим коцем, или бијелим луком, а свјетлост вам против ових вампира неће помоћи јер су стакла службених аутомобила затамњена. Само пазите да вас функционер не угризе – ова болест лако прелази, а крв, паре и функционеркса бесмртност не досаде тако брзо.