dysko

Како убијамо сами себе

Ми не требамо непријатеље. Сами себе најефикасније уништавамо. Друштво које не улаже у будућност, логично, нема будућност. А Република Српска, заједно са Федерацијом БиХ, јесте једно такво мртво друштво. Недавно сам написао текст који даје црне прогнозе о томе да ће ускоро да нас задеси талас великог поскупљења, који ће додатно да нам сроза ионако […]

Ми не требамо непријатеље. Сами себе најефикасније уништавамо.

Друштво које не улаже у будућност, логично, нема будућност. А Република Српска, заједно са Федерацијом БиХ, јесте једно такво мртво друштво. Недавно сам написао текст који даје црне прогнозе о томе да ће ускоро да нас задеси талас великог поскупљења, који ће додатно да нам сроза ионако очајан животни стандард. Наравно, не треба бити неки вајни експерт па сабрати два и два. Али, ево, анализом економског стања на овом простору баве се и људи којима је економија и струка и пракса. А ево шта они кажу:

Бројни неријешени интерни проблеми су много већа опасност за економију БиХ, од пријетећих посљедица свјетске економске кризе, оцијенила је данас главни економиста Хипо Банке у БиХ Маријана П. Милић најављујући да ће ускоро економски одјел Хипо Банке изаћи са процјеном мањег раста ГДП БиХ у овој години. У односу на земље региона, БиХ је последња у свим сегментима.

Катастрофалан пад директних страних инвестиција у БиХ у последњих пет година, те перманентно све већи јаз у висини плата у јавном и реалном сектору. Последњих пет годинa број запослених у јавном сектору у РС и ФБиХ константно расте, а број запослених у реалном сектору пада.

“Директна улагања у 2010. години готово да су изостала у БиХ (63 миллиона $) у односу на 1.3 милијарде $ у Србији, 1.1 милијарду $ у Албанији, Црној Гори 760 милиона $, 583 милиона $ у Хрватској и у Македонији 293 милиона $.

БиХ се у сегменту развијености инситуција она заузима 126. мјесто у односу на 139 посматране земље свијета, далеко иза Црне Горе (45. мјесто) Албаније (63. мјесто), Хрватске (86.), Македоније (80.) и Србије (120. мјесто). БиХ је на самом зачељу у дијелу ефикасности правног оквира, транспарентности доношења државних одлука, етичког понашања фирми, заштите интереса мањинских акицонара. Ништа боља ситуација није у домену независности судства, бескорисне државне потрошње, оптерећености државним регулативама.

У индексу глобалне конкурентности БиХ заузима 102. мјесто у односу на 139 посматране земље свијета, далеко иза Црне Горе (49. мјесто) Албаније (88. мјесто), Хрватске (77.), Македоније (79.) и Србије (9.6 мјесто).По питању покретања новог посла као веома значајног сегмента квалитета пословног окружења, БиХ заиста предњачи, али у негативном смислу заузимајући 160. мјесто у односу на 183 посматране земље свијета, далеко, далеко иза Македоније (5.), Албаније (45. мјесто), Црне Горе (51. мјесто), Хрватске (56.), и Србије (83. мјесто)."

Дакле, факти и бројке су неумољиви. Далеко смо иза свих осталих у регији, која је сама по себи далеко иза свих осталих. Писао је о томе скоро Милош Грујић. Кад угасимо програм РТРС-а престанемо да листамо штампане медије који не преживљавају на тржишту тако што су квалитетни и способни, већ тако што их финансира Влада Републике Српске, суочавамо се са горком истином да смо дотакли дно дна у сваком смислу: економском, етичком, вриједносном. Од те истине се, какогод, још увијек склањамо к`о ђаво од крста, али сад је већ прекасно: неће нас то ударити к`о маљем по глави, већ нас удара. И питање је кад ће престати.

Само паметни људи могу бити излаз из овог ћорсокака у који су нас довеле ове будале које се лажно представљају као "елита". Недавно ми је један колега, који је живио прилично времена у Њемачкој, испричао једну занимљиву причу, а понудио је и конкретно рјешење:

"Знаш, предрасуда је да су Нијемци бољи радници од нас. То није тачно-они су само много више стимулисани за свој рад од нас овде. Кад наш радник оде у Њемачку и тамо му буде понуђена плата-он прави исте, ако не и боље резултате од просјечног Нијемца. Просто, нико неће дати свој максимум уколико није адекватно стимулисан. Потребно је задржати памет и увести иновације у технолошко-производни процес, који привреду земље чини конкурентнијом на глобалном тржишту. А како задржати паметне људе, оне који збиља иновирају? Лако – свако ко нешто конкретно и корисно изуми-дај му пет милиона КМ. Чини се много, али није-вишеструко веће износе држава годишње баца на потпуне глупости. А оних прави изума нема превише на годишњем нивоу. Кад ти паметном човјеку платиш пет милиона, он овде остаје. Не требаш да се бринеш да ће да оде негдје онда. А тиме шаљеш и јасну поруку другима-направите нешто конкретно, корисно, нешто што је заиста иновативно-и бићете милионери. То је проста логика. Тако чуваш свој најбољи ресурс-памет-а правиш и унапређујеш производњу која ће да отплати тај новац који си дао том генијалцу."

Наравно, ни тај колега није измислио топлу воду, али јесте подсјетио на онај фини осјећај туширања истом, поготово након бичевања ледом од стране поменуте домаће самопрозване "елите". Развијени су развијени зато што улажу у развој, док су неразвијени неразвијени зато што то не раде. Проста логика. А просто је и питање, а на које нико у власти нема сувисао одговор:

Због чега ми то дајемо 86% свог буџета на плате запослених у јавном сектору, друге материјалне трошкове који се односе на исти, односно социјалне накнаде?

Ало бре, 86%. Овако није било ни у вријеме самоуправног социјализма. Није било ни за вријеме краљевине. Ни за вријеме Аустро-Угарске. Ни за вријеме Турака. Никад. Како ми у једном глобалном свијету, гдје је свако сваком конкуренција, да будемо конкурентни било коме и да зарадимо тако своју кору хљеба, кад убједљиво најмање издвајамо за развој и будућност? Развијене државе издвајају око 45% буџета за развој, док оне државе које желе да се убрзано развијају и тако достижу оне друге – издвајају и више. Ми бисмо требали бити у тој групи-да штедимо више, да се више жртвујемо за будућност, да инвестирамо, а не да трошимо безвезе као што сад радимо. Бацање новца на јавну администрацију не само да нема корисних ефеката, него је и контрапродуктивно: сви лете у бирократе, а тај прегломазни чиновнички апарат, поред тога што узима новац који би требао бити издвајан за развој-представља генератор корупције у друштву, јавашлука, отезања процедура, компликовања, неспособности и нерада. У преводу: плаћамо да би нас пљачкали, малтретирали и понижавали.

Друштво треба очајнички нову снагу, збиљску елиту, способну да чини радикалне друштвене заокрете. Рјешења нису нити апстрактна, нити спектакуларна-потребно је само радити потпуно другачије но што се сад ради. Наравно, многима такви радикални заокрети не одговарају, а ту не мислим само на владајућу политичко-финансијско-квазикултурно-медијску олигархију. Заправо, таквих заокрета плаше се и сви ти силни корисници социјалних накнада, колико год оне смјешне биле и колико год ће и тако мизерне да пресуше. Људи се плаше, јер нема ко да им објасни шта их очекује у варијанти А и варијанти Б.

Стога је неопходно да они који знају уложе напор и почну да конкретно дјелају. Јавна дебата је неопходна, људи морају да разговарају. Морају се пренијети релевантне информације о дубиози која нам предстоји уколико се ствари не почну радикално мјењати. У принципу, неопходно је почети са формирањем нове елите. Али, не неке која ће бити попут чардака ни на небу ни на земљи, не неке која ће да паламуди, већ оне која ће да утврди стратешки правац и која ће водити заједницу ка опоравку.

У сваком случају, не плашите се да кажете шта мислите. Ништа горе од бијених кукавица.