Како Танјуг јавља: Ништа ново, Кривокапић опет слагао у вези са СПЦ

Премијер Здравко Кривокапић је патријарху српском Порфирију упутио само једно писмо, 21. маја, у којем нема ни ријечи о спорним члановима Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне Цркве, објавила је агенција Танјуг позивајући се на изворе блиске Српској православној Цркви.

недеља, 13 јуна, 2021 / 14:54

У том писму, каже извор агенције, само се најављује потписивање Темељног уговора, без прецизираног датума.

Према истом извору, Кривокапић је десетак дана прије доласка у Патријаршију СПЦ саопштио тадашњем владики, сада митрополиту Јоаникију да "није тренутак" за потписивање Темељног уговора.

У синоћњем интервјуу у емисији Начисто, Кривокапић је рекао да је упутио српском патријарху Порфирију писмо у којем је изнио став "да постоје најмање два члана која су спорна и један дио преамбуле".

Према сазнањима Танјуга, Патријарх није добио то друго писмо.

Кривокапић је, наиме, још 25. априла изричито рекао да ће потписати Темељни уговор са СПЦ, а седам дана прије тога је први пут рекао говорио о два спорна члана, која, како је тада рекао, нису у сагласју са Уставом и законима Црне Горе.

Он је синоћ рекао и да су са Темељним уговором били упознати предсједник Скупштине Алекса Бечић и потпредсједник владе Дритан Абазовић.

Шта петља Здравко?

Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић изјавио је да су спорна два члана Темељног уговора са Српском православном црквом.

"Ја сам у петак проследио директно писмо патријарху, његовој светости Порфирију у коме сам казао наш став везан за Темељни уговор. Да постоје најмање два члана која су спорна и један дио преамбуле", рекао је Кривокапић за ТВ Вијести.

Кривокапић је навео да се један члан односио на вјерске празнике који су били у директном сукобу са Законом о верским празницима у Црној Гори.

Он је објаснио да је то подразумијевало да Црна Гора има већи број верских празника него што је законом предвиђено при чему су дефинисана три нова празника која би требало да се славе – Свети Сава, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки.

"И члан 7, дио који се тиче тог једног дијела неусклађености, а тиче се имовинских питања који је предвиђао додатно преиспитивање елемената који још нису катастарски уписани", навео је Кривокапић.

На констатацију да је неприродно да се Темељни уговор бави имовинским питањима, Кривокапић је казао да је због тога природно да се преиспитује.

"Ми смо то уочили и наравно пошто је моја обавеза да штитим државу, без обзира што сам ја вјерник, одлучио сам да заштитим државу", рекао је Кривокапић.

И Џомић га демантује

Историјска конотација у преамбули уговора уопште не представља новост, нити, пак, монопол СПЦ, наводи протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, и указује да је члан 7 тог предлога написан још 2012., када је достављен тадашњој влади.

"Наведена одредба се тиче првог катастарског уписа и то само у неколико катастарских општина на сјеверу Црне Горе у којима још увијек није завршен геодетски премјер и први упис својинских права на основу закона", каже Џомић.

Џомић и за члан 10 Уговора, који се такође наводи као споран, а који говори о верским празницима, истиче да никоме из Цркве није пало на памет да верске празнике уговором прогласи за државне.

Циљ је да се, управо уважавајући православне вернике, за три велика и важна православна вјерска празника – Светога Саву, Светога Василија Острошког и Светог Петра Цетињског – православним вјерницима омогуће, онолико колико је то могуће као и у случају других, законом прописаних, празника, нерадни дани ради задовољења њихових вјерских потреба.

Ни ту, дакле, нема никаквог монопола за СПЦ, пише Џомић и као примјер наводи припаднике мухамеданске вјере, којима је таквим уговором са Исламском заједницом у Црној Гори признато право да се запосленима код послодавца омогући у складу са актима послодавца могућност коришћења одмора у току радног времена ради испољавања вјерске молитве која се врши петком Џума намаз.

Предложени уговор, каже, има девет страна текста, 20 чланова и преамбулу и нигде се не помиње израз традиционална Црква, нити, пак, придјев традиционалан или традиционална.

Истиче и да се Уговором не забрањују рад и дјеловање било које вјерске заједнице, па ни неких невладиних организација које се у јавности приказују као вјерске заједнице.