Како спасити међународну дозволу за бањолучки аеродром

Министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је да мора бити пронађено 3,5 милиона КМ за задржавање међународне дозволе бањолучког аеродрома.

Чубриловић је након састанка са директорима Републичке дирекције за цивилну ваздушну пловидбу, компаније "Скај Српска" и бањалучког и требињског аеродрома, рекао да се та средства односе на докуп земљишта за аеродром и рјешавање његове ограде, али да она нису ушла у буџет за наредну годину, иако их је Министарство предложило.

Он је додао да ЈАТ није заинтересован за линију према Бањалуци, јер се не зна колико је Влада Србије спремна да је субвенционише, док је Влада Републике Српске спремна да за њу издвоји до милион КМ.

Чубриловић је рекао да ће послове компаније „Скај Српска“, чије је гашење предвиђено буџетом за наредну годину, једним дијелом преузети бањалучки аеродром, док ће радници бити збринути у складу са законом, те да неће бити проблема у вези са припајањем Аеродрома Требиње бањалучком.

„Министарство је за ове компаније тражило и повећана средства за наредну годину, али се, због економске ситуације, морамо задовољити рјешењима у Нацрту економске политике“, рекао је Чубриловић.

Према његовим ријечима, постоји потреба за бањалучким аеродромом и тај саобраћај се мора развијати.

„Прошле године разговарало се са представницима грчких авио-компанија о отварању линије за Атину, што неће ићи уз субвенцију, али они очекују да се средства за отварање те линије могу пронаћи. Преговара се и са кинеским инвеститорима о отварању линије за теретни саобраћај“, рекао је Чубриловић.

Вршилац дужности директора „Аеродрома Републике Српске“ Даворин Михић истакао је да бањалучки аеродром има 200 ваздухопловних операција мјесечно, али да је ријеч о авионима генералне авијације који не задовољавају његове потребе, због чега је потребно пронаћи редовну линију из Бањалуке.

„Морамо пронаћи дестинацију ка аеродрому са којег се може даље отићи било гдје у свијет, односно са било ког дијела свијета преко тог аеродрома доћи у Бањалуку и по свим показатељима то је аеродром Беч“, рекао је Михић и нагласио да ће се учинити све да се то оствари у марту наредне године.

Он је додао да су кинески инвеститори заинтересовани за развијање карго саобраћаја, док су грчки авиопревозници заинтересовани за успостављање линије у љетном периоду за туристичке аранжмане.

„Интересовање је велико, грчки инвеститори ће у наредним данима поново доћи на преговоре и ако нађу заједнички интерес са туристичким организацијама, биће и лет“, рекао је Михић.

Према његовим ријечима, у току ове седмице бањалучки аеродром ће послати одговор на понуду лоу-кост компанија „Виз ер“ за летове ка дестинацијама у Скандинавији, са којом су преговори у завршној фази.

Михић је навео да ће бањалучки аеродром прихватити понуду за Малме, док су понуђене и дестинације Лутон код Лондона, Ајндховен и Дортмунд.

„Уколико се сагласе са нашим захтјевом за редовно летење, од првог јануара бисмо почели са продајом карата, а уколико се продаја покаже позитивном са летовима би киренули у априлу“, рекао је Михић.

Директор компаније „Скај Српска“ Зоран Ињац рекао је да Влада код креирања економске политике није у потпуности уважила чињенице да овај простор у комерцијалном смислу вриједи око 20 милиона евра тарифе авиокарти и да продукује око 80 000 путника који своје потребе у највећој мјери задовољавају са загребачког аеродрома.

„У приједлогу економске политике предвиђено је улагање у аеродром од 5,3 милиона КМ, али нисмо сигурни да ће се постићи резултати који би се постигли усвајањем приједлога саобраћаја који је упутила `Скај Српска` за који је била неопходна субвенција од 3,5 милиона, чиме би се помогло увођење 10 летова седмично и превоз око 30 000 путника годишње“, рекао је Ињац.

Он је додао да ће се у наредним данима знати детаљи о начину рјешавања питања радника „Скај Српске“.

Према његовим ријечима, у овом тренутку ниједна авиокомпанија не жели да успостави саобраћај са Бањалуком, међу којима су и лоу-кост компаније, због чега је требало ићи у даље улагање у развој домаће авиокомпаније.

Директор Републичке дирекције за цивилно ваздухопловство Дамир Ћопић рекао је да систем контроле летења улази у завршну фазу тестирања, те да је прва група контролора завршила тренинг у Београду, како би од 2013. почела са првим услугама контроле лета изнад неба БиХ.

Он је додао да ће се контрола лета у једном сектору вршити из Бањалуке и у два сектора из Сарајева, док у четвртак почињу трилатерални преговори са Србијом и Хрватском о размјени слика и координације.