Како се троши буџетска резерва Савјета министара

На породичном имању у мјесту Брда код Дрвара у току је обнова куће Николе Шпирића, замјеника предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине. У току седмице на њој раде комшија Здравко Петковић и мајстор Борислав Вјештица, који станује у Бањој Луци. Петковић и Вјештица су корисници новчане помоћи од неколико хиљада марака које је Шпирић одобрио […]

четвртак, октобар 31, 2013 / 15:04

На породичном имању у мјесту Брда код Дрвара у току је обнова куће Николе Шпирића, замјеника предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине. У току седмице на њој раде комшија Здравко Петковић и мајстор Борислав Вјештица, који станује у Бањој Луци.

Петковић и Вјештица су корисници новчане помоћи од неколико хиљада марака које је Шпирић одобрио из буџетске резерве, пише Центар за истраживачко новинарство.

Резерва подразумијева новчана средства која се у државном буџету издвајају за хитне и непланиране ситуације, трошкове међународних спорова, финансирање нових институција и грантове непрофитним организацијама. Савјет министара БиХ одлучује о употреби текуће резерве, с тим да предсједавајући и његова два замјеника имају право да 4 посто резерве потроше „интервентно", без јавног конкурса и правдања утрошка.

Према истраживању Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) из Сарајева, за мање од четири године за интервентно трошење издвојено је близу 1,8 милиона КМ из буџетске резерве. Нешто више од пола милиона марака отишло је за око 230 појединаца, иако у правилницима није наведено да се тако новац може трошити. Новац је ишао и за комшије и страначке колеге политичара.

Нешто мање од 410.000 КМ одобрио је Никола Шпирић за 138 појединаца, при чему је скоро трећина новца отишла Дрварчанима. Шпирић је прије двије године био предсједавајући Савјета министара БиХ, а тренутно је на функцији замјеника предсједавајућег и на челу Министарства финансија и трезора БиХ. Шпирићеве колеге у садашњем или претходном мандату: Вјекослав Беванда, Садик Ахметовић и Златко Лагумџија су новац, углавном, дијелиле удружењима.

Мајстор Вјештица и комшија Петковић

У мјесту Брда, удаљеном око 20-ак километара од Дрвара, живи 15-ак становника. У селу се налази и Шпирићева породична кућа коју су новинари ЦИН-а посјетили прије два мјесеца. Том приликом су на имању затекли мајстора Борислава Вјештицу који врши поправке на кући. Новинарима је објаснио да је Шпирићев рођак и да живи у Бањој Луци.

„Доста тога радим на добровољној бази са овим колегама и комшијама", каже Вјештица, додајући да се, ипак, некада нешто договори и за новац.

У разговору за ЦИН Шпирић је рекао да мајстор не ради бесплатно и да га плаћа „из џепа".

Према службеној документацији Министарства финансија и трезора БиХ, Вјештица је ове године добио 3.000 КМ, а његова кћерка Николина 2.000 КМ из буџетске резерве. Новац су добили на основу писмених молби које су упутили Шпирићу. Отац је у молби навео да му је породица у лошој финансијској ситуацији, док је кћерка у својој навела да новац треба за школовање. Шпирић је новац одобрио 13.05.2013. године, односно исти дан када су оба захтјева и примљена.

И Здравко Петковић, други мајстор који се брине о Шпирићевом имању у Брдима, добио је новац из буџетске резерве. Шпирић му је 2011. године одобрио 1.500 КМ за лијечење, а годину прије 2.000 КМ за обнову сточног фонда, иако Петковић има стадо од 150 оваца.

Према истраживању ЦИН-а, Петковић је корисник и пресе за балирање сијена која је плаћена из буџетске резерве, иако је та машина према Одлуци о интервентом трошењу резерве била намијењена као помоћ селима Бунчевац, Гилијаковићи, Горње Прекаје и Брда.

Наиме, Шпирић је 2010. године одобрио скоро 20.000 КМ за куповину пресе за балирање сијена и прскалице за наводњавање као помоћ повратницима споменутих села. Међутим, приликом посјете селу Брда, новинари су се увјерили да балирку користи Петковић.

Он је новинарима рекао да мјештани села Брда функционишу на пријатељској и добросусједској основи. „Увијек може да се скупи нас 15-20 да кажемо ‘оћемо ли направити или помоћи један другом", каже Петковић.

Додаје да је и балирка заједничко добро. „Ма, то нас овдје у селу што има неколико – ми то користимо. А сад, да правимо неке паре од тога – нема то."

Супротно тврде мјештани које су ЦИН-ови новинари затекли у селу Бунчевац. Анђа Агић каже да није чула да постоји преса која је намијењена за помоћ и њезином селу. Новинарима је испричала да је Петковић радио балирање сијена које су имали на породичном имању, међутим, каже да су плаћали 0,80 КМ по бали. Имали су, каже Анђа, 200 КМ и за толико су и балирали. Остатак им је оставио да покупе ручно.

Њезина комшиница Миладинка Ратковић каже да није ни знала да би балирање требало бити бесплатно, јер „нико није рек’о да се не плаћа".

Министар Шпирић је новинарима рекао да није знао да Петковић наплаћује услуге балирања, али да за рад те пресе треба и нафта и трактор. „Па, нисам ја ваљда човјек који ће да им каже: наплати или не наплати. Ако постоји захтјев, а ми одобрили захтјеве, мене само интересује има ли злоупотреба?! Жале ли се људи?!"

Радановићима 14.000 КМ

У селу Брда живи и породица Радановић која је од министра добила најмање 14.000 КМ из буџетске резерве. Никола Радановић и његов син Горан новац су добили за обнову куће, обнову сточног фонда, куповину грталице за снијег и цистерну. Кућа породице Радановић је највећа у Брдима и у њој живи Горан са породицом и родитељима.

Приликом посјете селу новинари су Горана затекли на градилишту код комшије. Одвео их је до породичне куће, али одбио је званично говорити. Он ради као полицајац у Дрвару.

Отац Никола у вријеме посјете новинара није био код куће. Одвео је овце на испашу.

Шпирић не види ништа спорно код давања новца појединцима. Међутим, државни ревизори су у Извјештају о ревизији буџета институција БиХ за 2011. годину навели да ова средства нису предвиђена за појединце. Ревизор Миро Галић каже да се проблеми са потрошњом буџетске резерве понављају из године у годину због недостатка јасних критерија у додјели новца: „Једноставно, немате правила игре. Кад немате правила игре, немате критерија. Онда долази до изражаја тај субјективизам", каже Галић.

Буџетска резерва је дефинисана Законом о финансирању институција БиХ. Право на интервентно трошење уведено је 2007. године. Интервентно трошење буџетске резерве одобрава предсједавајући Савјета и његова двојица замјеника на основу захтјева и субјективне процјене. Не постоје јавни огласи или позив грађанима БиХ из којег би сазнали да могу упутити захтјев за додјелу овог новца.

Шпирић каже да грађани знају како могу тражити новац из резерве, јер је то објављено у Службеном гласнику, а њега, каже, сви читају. У службеним гласницима се објављује Одлука о издвајању новца, али се не даје појашњење на основу чега је неко тај новца добио и шта грађанин треба подузети да би користио та средства.

Шпирић је новинарима ЦИН-а објаснио и да има ситуација када он понуди новац из буџетске резерве и прије него што добије захтјев. Примјер је Завод за физикалну медицину и рехабилитацију „Др. Мирослав Зотовић" у којем се лијечио након повреде кука коју је задобио у прошлогодишњој саобраћајној несрећи која се догодила испред хотела у Дрвару.

Каже да је након завршеног лијечења у Заводу питао: „Људи, могу ли ја нешто да помогнем овој установи?" Понудио је да им купи апарат за терапију зглобова, иако није ни знао колико кошта, затраживши само да му пошаљу предрачун. „И да Бог да, сваки који тако оде, помогне такву установу. С разлогом сам то урадио, јер сам видио да се људи пате", каже министар који је 10.483 КМ за куповину апарата дао из државне резерве.

Према информацији коју су из Завода доставили ЦИН-у, новац су добили на основу предрачуна који су послали Шпирићу. У процесу је јавна набавка апарата „Кинетек" који се користи за рехабилитацију кољена.

Шпирић им је одобрио и 3.500 КМ за одржавање скупа ортопеда и трауматолога РС.

Смиљи Маринковић, медицинској сестри из споменутог завода, Шпирић је „због тешког материјалног стања" одобрио 3.000 КМ. Тврди да га Смиља није његовала, него да је она главна сестра на Ортопедском одјељењу у „Зотовићу", а новац јој је дао зато што је избјеглица из Дрвара.

Новац колегама из странке

Шпирић не спори ниједну своју одлуку. Каже да би помогао свима којима је помоћ потребна, али су му ограничена средства којима располаже.

Међутим, није одговорио на захтјев 42-годишњег Сарајлије Аднана Фазлагића којем је за операцију срца потребно око 170.000 КМ. Фазлагић је захтјев упутио и Шпирићу, али и Златку Лагумџији који је, такође, замјеник предсједавајућег Савјета министара.

Фазлагић је запослен на Радио-телевизији Федерације (РТВ ФБиХ), а након здравствених проблема мораће на трансплатацију срца у Љубљану. На његов захтјев да одобре новац из буџетске резерве одговорио је Вјекослав Беванда, одобривши му ове године 500 КМ.

„Знајући колико већина пензионера добија, немам права бити много незадовољан", каже Фазлагић новинарима ЦИН-а.

Буџетска резерва није сваке године иста, тако да ни износ за интервентно трошење није исти. На примјер, ове године предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда и његови замјеници Шпирић и Лагумџија имају право да из буџетске резерве потроше нешто више од 342 хиљаде КМ, односно по једну трећину сваки од њих – по сопственом избору.

Стручна савјетница у Кабинету предсједавајућег Амела Мулавдић каже да Беванда одобрава средства из резерве за појединце „онда када, заиста, процијени да су она за то и потребна и онда када су она, заиста, и интервентна".

Бевандине критерије за непуне двије године прошло је седморо људи, међу којима је и Тонка Крешић која ради у Бевандином кабинету. Она је добила 2.500 КМ као помоћ за докторске студије.

У току мандата замјеник премијера Златко Лагумџија дао је 42.500 КМ из резерви буџета и то, углавном, за лијечење и школовање шездесет људи. Између осталих, ове године 500 КМ одобрио је Мевли Ђухери из Завидовића за лијечење. Ђухера је члан Социјалдемократске партије БиХ (СДП) чији је Лагумџија предсједник. „Јесам, и ја, и моји синови", каже Ђухера. Додаје да су у партији и њезина браћа и њихове супруге. „Тако да смо сви", каже Ђухера.

Лагумџија помаже Самира Хонду, који је оптужен за злочине у Челебићима

Лагумџија је одобрио и 1.000 КМ Самиру Хонди како би платио своју одбрану у судском поступку који се против њега води у Београду гдје је оптужен за ратни злочин у Логору „Челебићи" у Коњицу. Истовремено, Лагумџија је Хондиној кћерки Нејли дао 2.000 КМ за издржавање породице.

И бивши замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ Садик Ахметовић, члан Странке демократске акције (СДА), новац из буџетске резерве је дао својим страначким колегама Љиљани Сакић и Мирсаду Кеби.

Сакић, посланица Федералног парламента, добила је 1.000 КМ за штампање књиге. Она каже да новац није добила због странке, већ због теме међународног тероризма о којој је писала. У изјави за ЦИН је рекла да је 2010. године захтјев упутила Министарству сигурности на чијем је челу био Ахметовић. Било је то у вријеме када је била запослена у Министарству унутрашњих послова Кантона Сарајево као савјетник министра.

„Игром случаја се потрефило да је министар из странке из које сам ја, а ја се са човјеком виђам једном у мјесецу или ниједном. Ја сам са свима коректна, али исто тако ни с ким приватно не пијем кафу, тако да могао је и да одбије", каже Сакић.

Ахметовић је 2011. године потпредсједнику Федерације БиХ (ФБиХ) одобрио 10.000 КМ за лијечење. „Знам кад је у питању Мирсад Кебо да се ради о особи која нема уштеђених средстава и да је он један од ријетких политичара који живи од плате", каже Ахметовић.

Кебо је новинарима ЦИН-а рекао да његово лијечење оправдава буџетску потрошњу, јер је било хитно. Каже да је један рак преболио, а да је други добио. "Моја је плата иста као и код свих осталих да бих могао платити скупу операцију. Нисам ја ситуиран, неки нормалан живот", каже Кебо. Он признаје да има плату од 3.249,47 КМ.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор