Како ријешити проблеме сегрегације, али и асмилације у школама у БиХ?

Модел Мостара и Жепча- ријешење проблема "Двију школа под једним кровом"?

У гимназији Мостар и основним и средњим школама у Жепчу проблем је ријешен административним уједињењем школа. Тако умјесто „двију школа под једним кровом“ у овим градовима, на задовољство свих, постоји „једна школа с два наставна програма“, а дјеца сама бирају по којем наставном програму ће похађати наставу.

Аутор текста и фотографије: Милан Шутало

Према пресуди Суда у Мостару модел „Двије школе под једним кровом“, којег, како се то у јавности често криво презентује, нису измислиле „националистичке СДА и ХДЗ“ већ, ОСЦЕ како би подстакао процес повратка прогнаног и расељеног становништва, требао је у школама у Чапљини и Стоцу престати постојати од 1. септембра ове године.

Пресудом Општинског суда у Мостару од 27. априла, одвајање ученика на темељу њихове етничке припадности окарактерисано је, наиме, као кршење закона о забрани дискриминације. Суд је дискриминишућу праксу у ове двије школе прогласио не само кршењем Закона о забрани дискриминације, већ и Европске конвенције о људским правима и елементарним слободама. Пресудом је жупанијском Министарству одредио рок до 1. септембра 2012. године да испоштује пресуду. Но, то се није догодило. Министар просвијете културе и спорта ХНЖ Златко Хаџиомеровић појаснио је како то министарство нема ингеренција да укине, односно трансформише те школе, јер им оно није ни оснивач, већ су то опћине.

Машићеве препоруке

У међувремену је федерални министар образовања и науке Дамир Машић заједно са шест жупанијских министара, из жупанија с бошњачком већином, који чине „крњу“ кординацију министара образовања у Ф БиХ креирао низ препорука за укидање тог модела. Проблем је, међутим, што ни федерално министартво, које је по одлуци Уставног суда Ф БиХ проглашено неуставним, нема ингернција над образовањем јер је оно у надлежности жупанија. Ствар је, дакле, жупанијских министарстава хоће ли те препоруке уважити или не.

Кораци за елиминисање „сегрегирајућих и подијељених структура у одгојно-образовним установама у ФБиХ“, према препорукама „крње“ кординације министара образовања у Ф БиХ, подразумијевају административно и правно уједињење подијељених одгојно образовних установа, јединствени приступ образовању и уједначене услове за све ученике и потпуну интеграцију подијељених школа односно успостављање мултиетничких одјељења.

Машић је на прес конференцији у Сарајеву казао да је тај документ усвојила Координација министара образовања ФБиХ и радила на њему четири мјесеца, а израђен је у намјери да помогне надлежним министрима образовања у кантонима гдје је присутан феномен “двије школе под једним кровом” да би на основу њега развили конкретне акцијске планове за потпуну интеграцију школа у тим кантонима.

Федерално министарство, међутим, нема механизме којима може утицати на тај процес и усмјеравати га, признао је Машић.

„ Двије школе под једним кровом“, подсјетимо егзистирају у Херцеговачко-енератвснској и Средњебосанској жупанији, дакле, у двије мултиетничке жупаније у Ф БиХ.

Концепт Гимназије Мостар темељен на европским стандардима

И док трају расправе шта је алтернатива моделу „Двије школе под једним кровом“, у широј босанскохерцеговачкој јавности није нарочито позната чињеница како у Мостару постоји модел школе који нити дискриминише, нити асимилира, а темељи се на поштивању различитости и његовању толеранције. И годинама успјешно функционише, на задовољство, како наставника тако и ученика. Ријеч је о Гимназији Мостар смјештеној на Шпанском тргу, између западног и источног дијела Мостара

Директор Гимназије Мостар Бакир Крпо каже како концепт „двије школе под једним кровом“ у БиХ треба замијенити управо моделом мостарске Гимназије.
„Овај модел антиципира све елементе модерне европске школе и требале би нашим путем кренути и друге школе. Могу се похвалити да смо ми на неки начин уткали пут ономе што се зове савремена школа, и то је заправо школа будућности. У овој школи, која је административно интегрисана, инкорпорирани су елементи заједништва који су заправо европски стандарди“, каже Крпо.

Додаје како бојазни о губљењу националног и културног идентитета нема мјеста у школи каква је мостарска Гимназија и школама које желе слиједити примјер ове школе. „Заправо ми смо модел за овај наш амбијент, не само мостарски него и цијеле државе“, истиче Крпо.

Ламија и Вероника иду у исту школу, а уче различито

Ламија Лето и Вероника Влашић ученице су другог разреда Гимназије Мостар. Иако иду у исту школу и исти разред наставу не слушају у истој учионици. Ламија наставу похађа према наставном плану и програму на "босанском", а Вероника на "хрватском" језику, како су саме одабрале. Мостарска гимназија не функционише према концепту „двије школе под једним кровом“, али ни као једна школа с јединственим наставним планом и програмом, већ по својеврсном компромисном рјешењу та два модела – једна школа, два наставна плана и програма.

„Ми се овдје лијепо дружимо и сналазимо. Наравно, прије него што дођете овдје можете чути различите предрасуде, али вјерујте, када проведете само један дан овдје у гимназији можете закључити да је овдје једна веома лијепа и складна ситуација. Ја сам веома задовољна. И ако сам нешто научила у ове двије године, то је да различитост увесељава“, каже Ламија.

Вероника, пак, мисли како је модел мостарске гимназије добар начин рјешавања проблема. „Када би била овако свака школа, нестале би предрасуде и ситуација у граду би се побољшала, јер ми млади највише утичемо на будућност града, а ово је један корак према будућности“, каже Вероника.

Гимназија Мостар настала је 2004. одлуком градских власти и уз помоћ ОСЦЕ-а. Административно је уједињена гимнзија из источног и западног дијела града. Директор школе Бакир Крпо и његова замјеница Анкица Човић имају иста овлашења. Школа има заједничку администрацију, заједнички школски одбор, заједничко вијеће родитеља, ученичко и наставничко вијеће, али и посебна наставничка вијећа за један и други наставни програм. У овој школи све је, дакле, заједничко осим наставних програма.

Ученици сами бирају програм

„Ученици сами бирају програм по којем ће похађати наставу, имају заједничку праксу по оба наставна програма из информатике, друже се и кроз заједничке изваннаставне активности. У школи се обиљежавају сви вјерски празници, учи толеранцији и уважавању различитости“, каже замјеница директора Анкица Човић.

Човић каже како 30 посто ученика који нису Хрвати по националности, према властитом и избору њихових родитеља, похађа наставу по хрватском наставном плану и програму у овој школи. То су, каже, углавном дјеца из мјешовитих бракова или ученици нехрватске националности који живе у западном дијелу града.

Обрнутих случајева, каже, тренутно нема. Истиче како ову школу могу уписати само најбољи ученици.

По моделу мостарске Гимназије функционишу и школе у Жепчу, на задовољство и ученика и наставника и родитеља

Срединама у којима је тај феномен још актуелан и Жепчаци поручују да не чекају рјешења са стране и нуде своја искуства.

Како је у Жепчу укинут модел „Двије школе под једним кровом“

"Од 2004. године ми немамо у Жепчу двије школе под једним кровом, ми од тог датума имамо једну школу с два наставна плана и програма који функционишу онако како је то договорено – гдје сваки народ има право на свој наставни план и програм", каже Муниб Јусуфовић, предсједавајући Општинског вијећа Жепче.

"Средња мјешовита школа од 2005. године функцинише с једним директором, једним школским одбором, једним рачуном, једном зборницом, једним улазом, тако функционишу и Средња мјешовита школа и Основна школа Жепче и Основна школа Фра Грга Мартић у Озимици, то су школе које имају ученике из све три националности", наводи Мато Зовко, начелник Општине Жепче.

Административно уједињавање школа уз примјену два наставна плана и програма, кажу, можда и није најбоље рјешење али то је усуд актуелног времена и уређења државе.

Помоћни бискуп Врхбосански Перо Судар сматра како је питање „двију школа под једним кровом“ тако сложено и опасно, а с друге, толико изманипулисано да је, каже, присиљен ићи до кости истине.

Асимилација проблем „једне школе с једним наставним програмом“

– А њу ћу најбоље изразити ако утврдим да су боље двије добре школе под једним кровом него једна лоша. Јасно ћу рећи да је за будућност ове земље мање опасно "раздвајати ђаке" него у заједничким школама онима у мањини нијекати њихова темељна права, као што су право на њихов језик, културу, посебност … А то је случај у свим школама гдје је један од народа у апсолутној већини. Поуздано знам да та врста дискриминације присиљава младе људе да одлазе из ове земље, каже бискуп Судар.
Он сматра како су заједничке школе могуће и потребне, али како би за то требало више толеранције и поштовања.

– А изнад и прије свега свима нам треба више спремности признати другога. Невјероватно је како превиђамо да је злочин рата покренула неспремност признати темељно право на различитост. Кратак је и неизбјежан пут од непризнавања права на различитост до непризнавања права на живот!

Бискуп Судар каже како је својевремено предлагао шефу Мисије ОСЦЕ-а у БиХ израду уџбеника идентичног садржајем, а на три службена језика за све школе.

– Њима би се ученицима и њиховим родитељима дао знак да се поштива оно што јесу. Службени језик у школама би био онога народа којем припада највећи број ученика дотичне школе, а сваком ученику, уз уџбеник на матерњем језику, гарантовало би се право да се и у разреду служи својим језиком. Иако је признао да је приједлог добар, на приједлогу је и остало. Могу претпоставити да је закључио како је јефтиније и лакше прихватити теорију како у овој земљи не постоје ни три народа ни три језика. Те и сличне теорије могу бити јефтиније и лакше за представнике међународних организација али за Босну и Хецеговину и њезине грађане су, засигурно, најскупље и најтеже, закључује бискуп Судар.

Производња: Дневник.ба

Текст је урађен у оквиру пројекта „Медијска мрежа за правично образовање" који реализује Медиа план институт уз подршку Save the children Норвешка у БиХ