Како министри туку у Србији

Казна за напад на оног ко обавља посао од јавног интереса износи од једне до осам година затвора, Влада Србије није реаговала када је министар за инфраструктуру, пред тридесет свједока, ударио новинара и највулгарније га извријеђао. Пише: Смиљана Видић Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић ошамарио је и испсовао новинара листа „Курир“, Милана Лађевића, усред Народне […]

петак, фебруар 19, 2010 / 13:20

Казна за напад на оног ко обавља посао од јавног интереса износи од једне до осам година затвора, Влада Србије није реаговала када је министар за инфраструктуру, пред тридесет свједока, ударио новинара и највулгарније га извријеђао.

Пише: Смиљана Видић
Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић ошамарио је и испсовао новинара листа „Курир“, Милана Лађевића, усред Народне Скупштине! Када се новинар „дрзнуо“ да о томе јавно проговори, министар се појавио на „Курировој“ конференцији за медије, рекао „извини ако те је заболело“ и остао жив – на функцији.
Да уредништво овог листа није са салвом одушевљења прихватило извињење и да Србија функционише као правна држава, Мркоњић не би могао тако лако да се извуче. Најмање што би могло да се очекује, било би да поднесе оставку, а могао би лако да заглави и у затвору. Премијер Мирко Цветковић не би смио да игнорише овај скандал и морао би макар да се огласи и опомене министра за недолично понашање.
Адвокат Удружења новинара Србије, Зоран Лакићевић, сматра да у овом инциденту и те како има посла за јавног тужиоца, који би по службеној дужности требало да испита догађај и утврди да ли има елемената кривичног дјела.
„Казна за напад на неког ко обавља посао од јавног интереса може бити од једне до осам година затвора. Усвајањем измјена Кривичног законика у септембру прошле године, новинари су у обављању свог посла изједначени са службеним лицима, а ова професија формулисана је као посао од јавног значаја.
Напад на новинара, пред судом се третира исто као и напад на предсједника владе, министра, посланика, судију, љекара“, објашњава адвокат Лакићевић.
Шамаром против скандал-мајстора
Инцидент се, иначе, догодио непосредно послије сједнице скупштинског Одбора за саобраћај, када се новинар обратио Мркоњићу ријечима: „Министре, нисте много причали данас“. Он му је на то одговорио: „Рекао сам на почетку шта сам имао. Шта ти хоћеш? Да правим скандале?“, ударио му шамар и све зачинио псовкама: „Балавче један! Ти ћеш мени да сплеткариш и правиш афере! П…а ти материна!“
Ово је министру Мркоњићу био вјероватно погоднији начин да не прави скандале, а према ријечима новинара Милана Лађевића, ово је видјело минимум тридесет свједока, рачунајући посланике напредњака Игора Бечића и Јоргованку Табаковић.
„Стајао сам са Бечићем у тренутку када ме је Мркоњић ударио. Не само да сам ја, већ је и он био у шоку и рекао је: ’Ау, ал’ ти овај опали шамарчину’. Одмах сам обавјестио редакцију шта се десило и одлучио да поднесем тужбу против министра“, каже Лађевић.
Своје се месо не једе
Како сазнајемо, чим се појавила вијест о силеџијском понашању министра, из његовог кабинета, али и из врха СПС, услиједили су жестоки притисци да се инцидент ублажи. Обрађивани су, како уредници „Курира“, тако и свједоци догађаја.
Због неколико позива које му је упутио Мркоњић, посланик СНС Игор Бечић, који је био најнепосреднији свједок инцидента, дао је супротстављене изјаве за медије – најприје да је „јасно видио шамар“ и чуо псовке, а потом да „није сигуран“.
Истовремено, министар за инфраструктуру шаље невјероватно саопштење – да је Лађевића „само благо помиловао по лицу“?! Псовање је прећутао.
На конференцији за медије, коју је редакција „Курира“ организовала дан после инцидента и на којој је Лађевић требало да исприча шта се догодило у Скупштини, појавио се и министар Мркоњић, наводно неочекивано.
Покајник у режији Курира?
„Учинио сам то без икакве зле намјере и из личних симпатија према Милану. Ја му се сада, ево, јавно извињавам. Није у реду да њега боли, због тога што сам ја повукао један потез који није уобичајен“, рекао је министар за инфраструктуру, готово комично изокрећући контекст једног шамара. Псовке опет није објаснио.
Осим што је овим потезом спријечио тужбу, Мркоњић је истовремено за главног и одговорног уредника “Курира”, Јовицу Кртнића, постао чак „примјер за друге министре“(?!).
„Осјећам се као да сам на часу историје. Ја не могу да вјерујем да се један министар овако јавно извинио, ово је историјски чин…“, стао је Кртинић хвалити Мркоњића. Послије овога, само је зацементирана кулоарска прича, како је, наводно, уредник читаву представу договорио вече раније, уз обећање да министра више неће „дирати“.
Министар Мркоњић, умјесто да буде притиснут да сноси одговорност за насиље над новинаром, постао јепреко ноћи херој „Курира“.
Опростићу ти што сам те тукао
Љиљана Смајловић, предсједница Удружења новинара Србије, која је била присутна на конференцији када се Мркоњић извинио, каже у изјави за „Актер“, да је уредник „Курира“ био непримјерено поласкан неискреним Мркоњићевим гестом.
„Свакако да он не би ни случајно смио да буде примјер осталим министрима. Није извињење кад каже ’ако си се ти увриједио, ја се извињавам’.
Извињење је ако призна и преузме одговорност за свој поступак. Његова намјера очигледно није била добра јер је, не само ошамарио новинара, већ га и вербално извријеђао и опсовао. Имамо физички насртај плус увреде.
Због тога ја и даље сматрам, иако је жртва напада прихватила извињење, да би о томе требало да се изјасне премијер, министри, као и да МУП покрене истрагу поводом овог инцидента“, нагласила је Смајловићева.
Она додаје да се УНС умешало у овај догађај због одбране професије од агресивног и бахатог односа власти, како би послало поруку да новинари не смију да се туку, па били они из „Курира“, „Блица“ или „Б92“ и да је закон исти за све.
„Инцидент је прошао исувише лако за министра. Ипак је Мркоњић члан вишег колективног тијела, напад се догодио у Скупштини, на јавном мјесту, где су и он и новинар на посебном задатку.
Ја нисам тако задовољна као што је, видим, редакција ’Курира’. Сувише су се лако задовољили неискреним жаљењем министра. Требало је направити много већу буку око тога“, закључује Смајловићева.
Оставка је минимум
Да би за бахато понашање министар морао да сноси одговорност, слаже се и политички аналитичар Бранко Радун. Мркоњић, према његовим ријечима, нема оправдања за простачки гест, који себи није смио да дозволи.
„У нормалној држави, министар који је усред Скупштине ударио новинара, морао би да поднесе оставку! Овако, у Србији гдје функционер не одговара ни за корупцију, ни за лошу приватизацију, ни за шта; није изненађење што се Мркоњић провукао са извињењем.
Та ријеч је заиста најмање што је могао да уради и не треба му због тога сада скидати капу. Такође, новинар не би смио да буде жртва нагодбе главног уредника и политичког моћника“, каже Радун.
Дај му власт да видиш какав је
Психолог Жарко Требјешанин каже да је свако агресивно понашање недопустиво, а нарочито када су у питању државни функционери, који не би смјели да шаљу тако лоше поруке друштву.
„Свако се измјени кад дође на власт, човјека понесе моћ. Али, ту се тачно и види какав је ко. Зато и постоји изрека: Дај човјеку власт да видиш какав је. Такав насртај министра на новинара који ради свој посао, не би смио да се понови.
Напротив, државни функционер има одговорност да својим понашањем служи као примјер друштву“, каже Требјешанин.
Друг Милутин као друг Веља
Нажалост, није Мркоњић једини функционер који је склон агресивном понашању према новинарима. Лидер Нове Србије Велимир Илић је, приликом снимања интервјуа, физички напао новинара новосадске Телевизије “Аполо” Владимира Јешића, и то пошто га је упитао о пројекту изградње фабрике дувана у Чачку и пословању његовог брата Страхиње Илића.

Илић је устао са столице и шутнуо Јешића ногом у кољено и почео да га вријеђа, након чега је снимање емисије прекинуто. Занимљиво да је Илић у претходној влади водио исти министарски ресор као Мркоњић и да њих двојица слове за пријатеље, иако су на супротстављеним политичким странама.



Оставите одговор