Како је прошао бесмислени живот Милојка Пантића

Овај излапјели титоиста, који је прошли мјесец ухапшен јер је пијан ударио у возило интервентне полиције возећи у супротном смијеру, а онда покушао да побјегне, најбоље оличава оно што на Фронтал.РС називамо Невладинићем.

субота, 27 јуна, 2020 / 20:20

Човјек који је деценијама злостављао српску јавност својим иритантним гласом, потпуно бесмисленом причом и измишљотинама, будући по партијској линији именован за спортског коментатора, у пензији наплаћује свој потпис на шовинистичке текстове о Србима. И то је његова једина сврха. Ништа смислено он у животу осим тога није урадио.

Ово што пише Милојко, да напише о било којем другом народу, Јеврејима рецимо, сматрало би се истакнутим говором мржње. И сносиле би се посљедице.

Он се држи општих мјеста расистичког приступа српском народу, при чему као оправдање треба послужити лажна вијест да је Радомир Константиновић „велики српски филозоф“, а Милојко Пантић Србин. Он то није, нити ће икада бити, што најбоље потврђују ријечи којима цитира Мату Парлова.

Објављујемо из разлога свјесности ко су људи који пишу за Данас, односно колика количина шовинизма према Србима не само да се толерише, већ се и награђује од државних установа Српске и Србије. Поднаслов је наслов Милојковог оригинала, који је, а да ли сте сумњали, пренио јавни сервис Ђукановићеве ДПС.

„Прође нам живот у србовању“

Правећи литије у Црној Гори чак и у време великог ускршњег поста, српски националисти, на челу са патријархом Иринејем и митрополитом Амфилохијем Радовићем, показују и доказују да је истина оно што је велики српски филозоф Радомир Константиновић написао још пре више од пола века.

„Они су постали и остали само религијски имитатори једне теоидеологије, чији је крајњи циљ био и остао, што усјпешније владање људима, а не ни случајно њихово упућивање на истинско вјеровање у Бога, вјеровање без идолопоклонства и на указивање на могућност како да се човјек обожи.“ (крај цитата)

Па чак и ја као атеиста знам за религијске кодексе који важе у вријеме црквених благдана. Знам и да је црквени богочовјек, претходни патријарх српски Павле, о ускршњем посту говорио и ово: „Тих седам недјеља је најблагословеније доба у цијелој години, што се тиче православних хришћана. То је вријеме потпуне посвећености себи, унутрашњем, прије свега духовном животу, преиспитивању и тражењу самога себе у себи.“

Нису потребни никакви други докази да су Црква и њена наводна „одбрана православних светиња“ у Црној Гори, само маске иза којих се крију отворени напади српских националиста и руских империјалиста, на независну, суверену, грађанску државу и уз то још и чланицу НАТО пакта.

Само човјек опчињен и оптерећен најглупљом идеологијом на свијету, оном националистичком, неће и не може да види, да се у Црној Гори дешава исти сценарио са литијама и молебанима, као у Србији деведесетих година прошлог вијека, прије поласка у ратне походе по Хрватској, Босни и на Косову.

Српски властодржачки медији нису за годину и по дана примијетили ниједан протест грађана против власти у Србији, а сада на насловним странама са ратнохушкачким порукама, извјештавају о свакој литији и молебану, уперених против власти у свим варошима и градовима Црне Горе.

Извјештачи јављају да то није политика него одбрана православља, иако свакодневно најављују пад црногорске владе. Посебно наглашавају кад нема инцидената у виду паљења државне заставе Црне Горе, заборављајући при том да кажу да се на већини тих наводно црквених догађаја маше искључиво заставама државе Србије и да по завршетку литија на зидовима остају графитне поруке као што су: „Смрт Црногорцима“ или „Ово је Србија“.

Властодржачки медији надугачко и нашироко описују скупове подршке по Србији, па наводно и у дијаспори, за одбрану српских православних светиња у Црној Гори.

Кажу подршку дају вјерници и студенти, а из авиона се види да су то професионални фудбалски навијачи Звезде и Партизана као продужене руке „Службе“. Уосталом цијела сјеверна трибина Звездиног стадиона са кореографском „одбраном светиња“ најбољи су доказ да скупови у Србији немају везе са вјерницима.

Кад човјек види те слике из Црне Горе, те наводне црквене литије у време највећег православног поста, кад види те вулкане срџбе и гнева због оног што Црна Гора није нити може бити, постаје му јасно да нам је читав живот послије распада бивше велике државе, пролетио у нарицању над „кукавним српством“, угашеним и у бесмисленом србовању.

У наметнутом надметању ко ће бити већи Србин. Као да је бити Србин највеће достигнуће у животу.

Један једини овоземаљски живот прође нам у „доказивању“ Хрватима да су они заправо Срби. У рату са Бошњацима за „нашу“ Босну. У борби за „срце Србије“ – Косово. И ево сада доказујемо Црногорцима да је та територија у ствари „Српска Спарта“.

Ниједан народ на свијету не живи од таквих митова и у таквој митологији. Сва трагедија је у томе што је исход свих тих „битака“ у „Царству небеском“.

За све то вријеме, свих тридесет и више година, Срби којима је то професија, лажни политичари националисти, лажне патриоте и лажни борци за српство и територије, покупише у друштву сав кајмак, бацајући и нама нормалним и аутентичним Србима, с времена на вријеме, као црквеним мишевима, по неку мрвицу са те „своје трпезе“ зване држава Србија.

Ретко се где данас у свијету може видјети таква еуфорија и ерупција националистичких страсти као ових дана у Црној Гори. Подлегао је томе чак и један Новак Ђоковић.

Ноле није националиста, јер је у његовом штабу и Хрват Горан Иванишевић. И баш би он могао да му исприча како се у сличној прилици, када су хрватски националисти тражили његову подршку, понио Мате Парлов, спортски шампион Новаковог ранга, јер је у боксу био олимпијски побједник, европски и свјетски првак и у аматерској и у професионалној конкуренцији. „Шта вам пада на памет? Ја нисам хрватски, ја сам свјетски шампион!“ – одговорио им је Парлов.

Осим оног Константиновићевог, не постоји друго објашњење како и зашто Срби не могу да схвате, да Бог у кога вјерују није у црквама, владикама и свештеницима које вјерници плаћају а који живе луксузним животом. Возе „бијесне“ аутомобиле, док многи вјерници једва преживљавају. Бог је у свима нама ако смо људи.

У сваком човјеку ако је човјек а не зликовац. Бог сваког човјека, ако је човјек, награђује миром, љубављу, достојанством и поносом.

Зато, Срби наши драги у Црној Гори, послушајте патријарха Павла и будите прво људи па онда Срби. Размислите и покушајте да схватите, јер биће касно да се освестите кад властољупци почну да убијају због власти. Средњовековни манастири су данас свуда у свијету, само културно-историјски споменици. Не постоје никакви богови изнад вас, нити у црквеним објектима, већ је Бог искључиво у добрим људима.

Црна Гора је и ваша држава и то нека вам буде прва светиња коју ћете бранити. Јер „црквене светиње“ остају у њој и нико вам их не може нити хоће одузети.

Нека вам судбина Срба и србовање у Хрватској, Босни и на Косову буде примјер, којој страни да се приклоните у специјалном рату против суверене свјетовне и грађанске Црне Горе. А они црквени великодостојници који кажу да се „српске православне светиње“ у Црној Гори морају одбранити по сваку цијену и да је Црна Гора српска држава, не желе ништа друго него да од Србије и Црне Горе направе православну џамахирију усред Европе. Нама грађанима наравно, намјењују „царство небеско“.



8 КОМЕНТАРА

  1. Milojko Pantić je komunistička nakaza isto kao i ovi što srbuju udbaškim metodama ( režim u Srbiji kao i u Republici Srpskoj).
    Ima TV zapis gdje Pantić priznaje kako mu je Arkan poklonio otete naočare iz optičarske radnje a te iste naočare Pantić je uredni naručio od optičara nekoliko dana prije.
    Milojko Pantić takvim pokvarenim očima sa novim sponzorom Milom gleda i srbe u Crnoj Gori.

  2. Нема ту никакве мржње буздоване. Неко мора речи истину чак иако не одговара свакоме. Мора се рећи да навијачи разбојници/хулигани управљају фудбалским савезом, а не аутоперач кокеза. Мора се рећи да нам је председник четнички покајник, мора се рећи да је шешељ хуља и да србију држе као таоца те исте хорде пљачкаша, до даљњег. Наравно, неко мора објаснити зашто Шаћири забија голове нама, а не са нама. Укратко, неко вам се мора попишати на параду, литије, и клеро фашистичку мафију која себе назива „патријотама“. На здравље Милојко, да нам још дуго коментаришеш неугодну истину. За сваки случај, донт дринк енд драив, лебати.

  3. Милојко се баш потрудио да заради својих 12 сребрењака.

    Ово чист доказ ево црно на бијело да је исто комуњара или кад се потурчи ил’ покатоличи.

    Заправо комуњара је горе.

  4. „Ја, пошто сам била сама у куц́и, нисам ни сконтала шта се дешава, чула сам, али сам кулирала, јер није моје да се мијешам у шта народ ради“.
    Cia, snajka, Cia. „Kuliraj“ al ne zaboravi da mesas. Бем ли вам племе затуцано.

  5. Zeisse, ne vole ljudi istinu čuti. Basara je o toj svijesti sve napisao, samo ga izignorišu jer mu ne postoji takmac dorastao da ga opovrgne kontraargumentima. Svaki odgovor svede se na lične diskvalifikacije. Ustvari, treba mnogo pure pojesti pa dokučiti da je ‘autošovinizam’ ustvari jedini pravi patriotizam. Takvo opredjeljenje pod punim imenom i prezimenom je svojevrstan lifestyle asketizam. Mnogo konfornije je ići niz dlaku svjetini, te im primitivizam i paganske atavizme pravdati kao duhovnost i nešto najvrijednije iz narodne tradicije. A takvih ‘mislilaca’, oportunih demagoga ima na pasja preskakala.

  6. Тај аутошовинизам, који је очигледно ендемска и стара српска бољка није никакав аскетизам, већ напротив начин да се добро заради. То је еквивалент најстаријем занату. За ове потурчене, покатоличене, покомуњарене, и ине, бављење тим сигурно за образ нимало пријатним и тешким занатом представља аскетизам.

  7. Shvatili ste vi mene veoma dobro. Mnogo komotnije je dobiti katedru i divaniti usmenu čempresologiju srpske istorije. E takvih sinekura-istoričara imate za dvije divizije, svi kljucaju s budžeta, stanbeno situirani od države…
    Nemam živaca, razumijete vi to bolje nego ja, ali vaš reflex dogmatske srpske nevinosti uvijek reagira prije zdravog razuma.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *