Како је Паскаљевић уписао Србе у усташе

Тема филма ”Кад сване дан” је логор Сајмиште, а основна порука племенита и исправна: да су стратишта запуштена, истина о страдањима заборављена, а они који желе да сачувају успомену наилазе на равнодушност и неразумевање. Изузетак је кратка дезинформација на самом почетку филма. када се износе једине фактографске информације пре него што се радња пренесе на […]

Cреда, јануар 2, 2013 / 08:59

Тема филма ”Кад сване дан” је логор Сајмиште, а основна порука племенита и исправна: да су стратишта запуштена, истина о страдањима заборављена, а они који желе да сачувају успомену наилазе на равнодушност и неразумевање.

Изузетак је кратка дезинформација на самом почетку филма. када се износе једине фактографске информације пре него што се радња пренесе на ниво личне драме:

”Judenlager Zemlin, логор смрти за Јевреје и Роме, подигнут је на територији новоосноване Независне Државе Хрватске, водио га је Гестапо, уз велику сарадњу српских колаборационих власти и полиције.”

Шта гледалац сазнаје из филмског описа? Да су жртве били Јевреји и Роми а злочинци усташе, нацисти и Срби.

Овакав распоред не одговара историјским чињеницама јер су Срби избачени из жртава и пренети међу злочинце.

За све логоре смрти у Европи били су одговорни или нацисти или усташе. Сајмиште је јединствено по томе што је објединило ова два убилачка режима.

Српске власти нису учестовале ни у припреми ни у организацији Холокауста, нити у егзекуцијама.

Са друге стране, у логору Сајмиште, као и у Јасеновцу, Старој Градишци, Јадовну, Новосадској Рацији, другим балканским стратиштима и Холокаусту уопште, уз Јевреје су у највећем броју страдали Срби.

Свакако, српске колаборационе власту јесу сарађивале са нацистичким окупатором на низ начина, укључујући истрагу и привођења Јевреја и антифашиста.

Са убицама су сарађивали и сами затвореници, који су одржавали логоре смрти, па чак били приморавани и да учествују у мучењима и убиствима.

У Јасеновцу су логораши редовно оштрили оружије иступљено у масовним покољима, а Роми су, поред копања рака, у више наврата служили као музичка пратња за најјезивије злочине:

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом, убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!

Након ових услуга, ”сарадници” би често и сами били погубљени.

Да ли сарадња са окупатором доводи у сумњу ко је окупиран? Да ли сарадња са злочинцима доводи у питање ко је жртва?

Хоће ли неко због такве сарадње изјавити да су убиства у Аушвицу изводили нацисти уз сарадњу јеврејских сарадника, а усташе уз подршку Рома?

Молимо вас, немојте то радити ни српским жртвама. И ми имамо душу.

Дан када више не будемо могли да разликујемо злочинце и жртве у логорима смрти биће последњи дан наше цивилизације.



0 КОМЕНТАРА

  1. Неколико пута поновљена лаж постаје истина.

    Филмови овог типа, деценијама уназад, али посебно посљедњих година, су нам нанијели непоправљиву штету. Највећи проблем је да то не увиђамо и да чак својим новцем, а добар дио народних пара је отишао и на овај „пројекат“, чак и помажемо.

    Ово је незапамћен скандал и да смо озбиљан народ постојала би озбиљна реакција.

  2. Филм нисам гледао, али је порука филма, да су нам стратишта запуштена, тачна.
    На жалост, нису само стратишта запуштена, у већини случајева код Срба су и гробља запуштена.
    Е сад о учешћу Срба, у убиствима. Вјеровано их је било, као што је било Срба било у усташама.
    У последњем рату Срби су били припадници снага Фрање Туђмана, Алије Изетбеговића. Сад су у власти на Косову.

Оставите одговор