Како до јефтинијег горива и летова са бањолучког аеродрома

Након што их је одбио и нискобуџетни Визер, на Аеродрому Бања Лука су схватили, да више летова неће бити без јефтинијег горива. А да би снизили цијену, држава их мора ослободити дажбина. Према прописима УИО БиХ, то је могуће уколико своје резервоаре за керозин ставе под царинску контролу. Директор Аеродрома Бања Лука Даворин Михић каже […]

петак, јун 28, 2013 / 08:29

Након што их је одбио и нискобуџетни Визер, на Аеродрому Бања Лука су схватили, да више летова неће бити без јефтинијег горива. А да би снизили цијену, држава их мора ослободити дажбина. Према прописима УИО БиХ, то је могуће уколико своје резервоаре за керозин ставе под царинску контролу.

Директор Аеродрома Бања Лука Даворин Михић каже да „свака компанија, која отвара нову авио-линију, у цијену карте укалкулише све трошкове, а највећи је онај за гориво“, напомињући да је њихово најскупље у региону.

„Имали смо чартер авион из Дубровника, који је овдје слетио и оставио путнике. Исплатније им је било отићи у Загреб, насути гориво и поново доћи у Бању Луку“рекао је синоћ у емисији Печат Даворин Михић.

Литра керозина на Маховљанима кошта 1,89 евра. Уколико би њихово точење за међународне летове контролисали цариници, Управа за индиректно опорезивања БиХ више не обрачунавала 17% ПДВ-а, 10% царине нити наплаћивала акцизу од 30 фенинга по литри. То би цијену керозина на Аеродрому Бања Лука оборило на конкуретних 1,1 евро по литри.

Портпарол УИО БиХ Ратко Ковачевић каже, да све док се „авио-гориво налази у царинском складишту, за њих то није БХ роба, па је самим тим ослобођена ових давања“.

Мађарска нискобуџетна авио-компанија „Визер“ управо је због високе цијене горива, за своје ултрајефтине летове према Скандинавији, умјесто Бање Луке одбрала Тузлу, која има исту цијену керозина. Ипак, тамо су им изашли у сусрет, тако што су преузели суфинансирање трошкова за гориво до њима прихватљиве цијене.

Ова „лоу-кост“ спремна је за Бању Луку да направи у потпуности нове линије, „уколико понуди ниже трошкове“.УИО БиХ спремна је да у року од 2 мјесеца заврши процедуру и точење горива на бањолучком Аеродрому стави под царинску контролу. Ипак, да би до тога дошло, своју сагласност морају дати и Оружане снаге БиХ, које користе дио аеродрома. Све то не био проблем, да се по катастарским књигама као сувласник још не води министарство одбране РС, а не БиХ .

Према уговору о коришћењу из 2007. Аеродром и ОС БиХ подјелиле су 8 резервоара за гориво. Пет је припало војсци, а 3 цивилном аеродрому.

Директор Аеродрома Бањалука Даворин Михић каже да „заиста не знају, које у катастру правни насљедник министарства одбране Републике Српске“.

У Министарству одбране БиХ у овом случају влада конфузија. Иако тврде да ће изаћи у сусрет Аеродрому Бања Лука, није им јасно по којем ће закону дати сагласност на имовину, која није у њиховом власништву. Замјеник министра одбране Мирко Околић каже, да „ове резервоаре аеродрому не могу дати у трајно власништво или на коришћење, јер они и нису наше власништво“.„То су резервоари, који спадају у перспективну војну имовину, која још увијек није укњижена“, рекао је вечерас у Печату замјеник министра одбране Бигх Мирко Околић.

У управи бањолучког аеродрома кажу, да они не траже да се под царински надзор ставе сви, већ само они резервоари, које већ користе.„И за то нам је потребна сагласност министарства одбране, које се води као њихов сукорисник, а не сувласник“, каже директор аеродрома.

Преписка између бањолучког Аеродрома и министарства одбране БиХ траје од 29.марта ове године, а тренутно се налази на столу министра одбране. Из Управе за индиректно опорезивање кажу да спремни да у овом случају спремни, да потпис министра прихвате као доказ о сувласништву. Мирко Околић каже да ће се лично заузети, да се овај проблем брзо рјеши, „јер ће то донијети привредну корист бањалучком аеродрому“.

Док се надају, да неће постати талац неријешеног питања војне имовине, управи бањалучког аеродрома остаје једино да гледа у небо. И чека потенцијалне партнере, које би привукла нижа цијена горива. Док се то не деси, са само једним летом за Цирих и једва 7 000 путника годишње, нема сумње да ће и ову годину завршити са губитком.



Оставите одговор