Како да Бања Лука запосли саму себе?!

Будимир Балабан, предсједник Скупштине Града Бања Лука, одлучио је јавности представити неке од приједлога за борбу против незапослености.

У суочавању са проблемом незапослености, увијек се гледа у правцу републичких институција, док се локалне заједнице понашају као да су немоћне да измјене катастрофално стање у којем се привреда њихове општине или града налази. Сматрам да је такво стање недопустиво и да су локалне власти прве које би требале стварати услове за промјену и унапређење привредног амбијента.

С тим у вези, у припреми програма рада Скупштине Града за 2013. годину предложено је да се одржи тематска сједница која би се бавила привредним развојем Града у функцији запошљавања.

Како надлежно одјељење и сама Административна служба нису разумјели, или не разумију о чему се овдје ради, одлучили су да кроз једну тачку дневног реда разматрају ову проблематику, са насловом: „Информација о стању у привреди и запошљавању у Граду Бања Лука, с освртом на привредни развој у функцији запошљавања“.

Да буде чудније, ова информација је била на јулском скупштинском засједању и иста се готово у цјелости понавља, а уз то не нуди никаква рјешења, већ се бави статистичким подацима. Занимљиво да обрађивач пропушта да у припреми исте укључи многобројне организационе цјелине Администрације, које због привреде и постоје (Агенција за локални развој; Одсјек за развој, инвестиције и европске интеграције; Савјет за привреду; Корпоративни тимови, итд.), а да не говорим Економски институт, Удружење економиста, Економски факултет, Привредна комора и друге институције и удружења.

Шта је "информација" постигла?

Те информације су остатак Бог зна којих времена, а њихов ефекат је раван нули. Између осталог и зато имамо тај, тренутно највећи проблем у Бањој Луци и Републици Српској – запуштеност привреде.

Она за посљедицу има структурни тип незапослености, то јест дуготрајну незапосленост огромног броја грађана. Са колико површности се истим прилази, доказ је да се у њима налазе нетачни подаци, документи који су давно избачени из нашег позитивног законодавства (урбанистичка сагласност и сл.), да је већи дио истих пука копија претходних.

Такве информације покушавају да постојеће стање представе као некакво позитивно кретање, не признајући сурову стварност, и онда чему могу служити?!

Њихови аутори не осјећају ни потребу да размишљају шта даље. А и како би, кад не смију ни помислити да нешто треба мијењати?

Наравно, без промјена нема напретка.

Које су посљедице оваквог стања?

Многе институције и појединци који се озбиљније баве овом проблематиком, слажу се да та дуготрајна незапосленост, осим тренутно погубног стања по стандард становништва, има и трајних посљедица.

Оне су губитак људског капитала због опадања радне способности незапослених током времена, повећање сиромаштва (један од наших угледних професора и академика каже да се код нас, умјесто термина "сиромаштво", може користити термин "биједа"), проширење социјално-психолошких проблема, угрожавање политичке стабилности, пораст сиве и, што је најстрашније, црне економије, смањење бруто домаћег производа земље у односу на потенцијал, смањење буџетских прихода и сл.

Узроци незапослености

Више је фактора који су довели до ове застрашујуће незапослености и свих негативних посљедица које из ње произилазе.

Неспорно је да постоји снажан утицај свјетске економске кризе на слабљење тражње за радом. Међутим, свијет полако превазилази те проблеме и креће путем развоја, док се привреда на нашим просторима суочава са жестоком кризом.

Друга група фактора везана је за локалне околности, слабости државне управе, регулаторне проблеме, незадовољавајућу ефикасност државне администрације, тромост судова у рјешавању привредних спорова, неријешени имовинско-правни односи и слично.

То, све заједно, уз пренормирану и прекомпликовано организовану администрацију, чини неповољно пословно окружење у којем није једноставно тражити рјешења за проблем незапослености.

Има ли лијека? (приједлози терапије)

Коначно су локалне заједнице схватиле да имају, и требају имати, одговорности за свој лични, локални развој. Веома сам заинтересован да путем Скупштине Града Бања Лука и притиска на администрацију тражим рјешења.

Нема сумње да треба смањити накнаде, комуналне таксе, и иначе таксе; а оснажити механизме наплате и повећати базу обвезника (тражити оптималан однос између висине таксе и мотивације пореских обвезника да прибјегавају сивој економији).

Цијена комуналних услуга за привредне субјекте је висока, а за домаћинства потцјењена, што отвара простор за сиву економију. Прича, да је то помоћ домаћинствима је можда и могла проћи у социјализму, али у тржишној економији тога нема, нема вођења социјалне политике преко привреде, то је надлежност државе.

Ако одређене категорије становништва не могу да плате цијену комуналне услуге, њих треба помоћи. Они се једино могу идентификовати социјалном картом. Увијек се овом супроставе они који тврде да је израда социјалне карте скупа и дуготрајна, с тим што апсолутно нису у праву!

Па, све је компликовано и сложено кад се не зна или кад се неће. Сва рјешења су једноставна када се знају, а на крају крајева, ако се неко и провуче у зону социјалне потребе, кроз социјалну карту, безначајније је у односу на ово стање које све ставља у исту категорију.

Овај просец растерећења привреде и израде социјалне карте, требало би реализовати у разумном року од 3 до 5 година.

Рента и трошкови уређења значајно оптерећују инвестицију, те стога исту за производне и услужне дјелатности омогућити на одложено плаћање, на дужи период са одговарајућим грејс периодом (на примјер одложено плаћање на десет година, са грејс периодом од 3 године).

Образложење да би овим био буџет ускраћен очекиваног прилива не стоји, зато што многи или граде на црно (нелегално, а често уз благослов власти) или не крећу у градњу.

Уредити евиденцију некретнина, јер она има директан утицај на реализацију инвестиција. Ово је област која је у надлежности Републичке управе за имовинско-правне и геодетске послове, но улога локалних власти у том послу може се огледати у финансијској и организационој подршци.

Наравно да то није све, јер свакако треба вршити притисак на Републичке институције у правцу побољшања законодавства (Закон о раду, итд).

Како извршити притисак на администрацију?

У сјајном интервјуу министра привреде у Влади Србије једном од недељника, стоји да „проблем није у идеји већ у имплементацји“. Значи није проблем препознати шта чинити, већ како то реализовати са бирократизованим апаратом, који мора преузети менаџерску улогу.

Прво, хитно поједноставити организацију Администрацијe, на начин да се формира Дирекција за развој и изградњу Града, а угасити Агенцију за локални развој, Одсјек за европске интеграције, развој и инвестиције, Центар за развој и унапређење села, Туристичку организацију, Завод за изградњу, Корпоративни тим, савјетнике, комисије и слично, у одјељењима оставити само послове управе.

Прекомпликованост апарата засигурно доводи до бјежања у сиву екомомију или страх од уласка у бизнис, а његова пренормираност удаљава чиновника од привредника и ствара потребу нових и нових службеника.

Друго, одмах планирати средства и наручити израду пројекта повећања степена запослености и утицај истог на привредни развој и буџет Града. За појединачне мјере радити Студије случаја, с тим што од овог посла треба одмакнути чиновнике, комисије, радна тијела, корпоративне тимове, савјетнике и њима сличне и то повјерити установама попут Економског института и/или Универзитета и/или факултета и/или СВOT-a.

Фазу припреме пројектних задатака повјерити Агенцији за локални развој која је у овом тренутку најоспособљенија да то уради на потребном нивоу.

Ово би, у најкраћем, били моји приједлози за борбу против незапослености, које дајем уз потпуну свијест политичке и институционалне позиције коју тренутно заузимам. Надам се да ће читаоци имати воље и снаге за конструктивне надопуне, приједлоге и критике. Како поводом ове теме, тако и поводом двије наредне које намјеравам покренути, а тичу се буџета Града Бања Лука, а затим тежње за повећањем удјела јавности у раду скупштине којом пресједавам.

Хвала на пажњи и до читања.