Кафанска (не)коректна размишљања о фудбалу – 3

*Ова кафанска размишљања су лишена сваких обзира и политички коректних прешећерених лимунадица. Свака несличност са нестварним ликовима је изразито намјерна. Упозорени сте. Ко и даље мисли да је фудбал само игра и спорт нека бјежи обзиром без главе.

Пише: Срећко Максимовић

ЕНГЛЕСКА – БЕЛГИЈА

Најава:

Енглеска: По нашем кафанском размишљању најгора од свих колонизаторских нација на свијету. Први сољачи памети свима и свакоме на васцијелом свијету. Интриганти, преваранти, лицемјери. Одљуди, мешетари, бездушници, опадачи. Немају сталне пријатеље већ само сталне интересе – по њиховој сопственој ријечи. Пљегави империјалисти који ратове воде искључиво ван своје краљевске територије. Туђе краљевине свесрдно и здушно уништили, ни наша није изузетак, а своју очували. Њихов Лондон понајвише подсјећа на Вавилонску кулу. Знамо како је она скончала. Гдје год умјешају прсте ту је и рат и глад. Јахачи апокалипсе за друге народе. Гдје они стану остаје смрад и задах нечовјештва а о цвијећу које не расте и да не говоримо. Попљачкали све што се могло попљачкати, а сада главни моралисти свијета. Ако је врхунац западне цивилизације Лондон сити онда им ни Содом није далеко. На фудбал се страшно ложе. У својим империјалистичким сновима снивају и да буду фудбалска велесила. Имају само један мали проблем – јако су неталентовани. Могу добацити до маркетиншких полупроизвода типа Бекам или угојених јоркширских прасића типа Руни. Боље им иде крикет, који су убацили на листу спортова, гдје се крљају са супер силом Пакистаном.

Белгија: Мирољубиви европски чиновници, али када би се шалили. Представници истинске ЕУтерне. Њихов Брисел сам себи намијенио судбину старозавјетних градова. На корак од пепела. Зјапе над ивицом, а другима држе предавања. Домановићев Вођа. Прославили се својим хуманим радом у Конгу. Помогли ондашњим житељима на челу са мироносцем краљем Леополдом ИИ. Препоручујем обавезно свим залуђеницима западне цивилизације ето да макар мало потраже шта је све учинио за Конго овај милосрди краљ. Да је Србин име би му било Мирољуб. Што се тиче лопте – добро знају са њом. Како и не би – покупили све робље из бивших (садашњих) колонија и начинили репрезентацију. Лукаку искаче као типични примјер просвећеног Белгијанца.

На кога обратити пажњу:

Исторују Енглеске(Енглеска): Свакако много занимљивија од њиховог фудбала. Препуна занимљивих анегдотица и причица гдје уз испијање чаја и јоркширски пудинг се чине разноразна злодјела. Обавезно прочитати један одломак из богате колонизаторске историје. Топло препоручујем уз топал чај (јер би вас могао облити зној) колонизацију Индије.

Ромелу Лукаку(Белгија): Већ споменути Лукаку као представник њу-ејџ Белгијанаца. Има све што Белгији треба. Потомак робова сада главни разбијач ове репрезентације. Умије дати гол.

Прогноза:
У судару колонизаторских суперсила предност дајемо Белгијанцима. Једноставно боље играју фудбал. Обе репрезентације су осигурале пролазак у наредну рунду такмичења те ће вјероватно извести резервне саставе. Надамо се да ће бити много голова, али хајде опет знај – па побогу Енглези шпекуланти играју.

ПАНАМА-ТУНИС

Најава:

Панама: Залутали на СП. Ипак, имају јасну улогу, да свијет подсјете да би фудбал требало да је прије свега игра и спорт. Када су дали Енглезима гол (а тада губили са 6:0) радовали се као мала дјеца. Познати по Панамском каналу око којег су се поткусуривале Енглеска и САД. Огроман амерички утицај и притисак присутан и данас. Имали харизматичног нападача Дели Валдеса, који је играо за ПСЖ.

Тунис: У новијој историји познати по Арапском прољећу. Иако би требало да су познати по љетовалиштима и жарким љетима, ето некима се прохтјело да и тамо назор стигне прољеће. Успјело им. Прогледали људи. Ко би вјечно трпио врућину, пустињски пјесак у очима, боље је прољеће, па макар и било финансирано из Америке. Прољеће је прољеће. Нису претјерано талентовани за фудбал, али ето играју га.

На кога обратити пажњу:

Никога и све (Панама): Обратити пажњу на никога у смислу да су нам сви непознати. А обратити пажњу на све из разлога што се људи играју лопте кад успију да је уопште додирну на утакмици.

Вахби Казри (Тунис): Најбољи играч Туниса. Капитен. Ложи се. Вјероватно је у Тунису много популаран. Изводи све прекиде и све га се пита. Газда ове репрезентације.

Прогноза:

Утакмица без икаквог резултатског значаја. Већ су испали са такмичења. Утакмица једино битна за Панамце у покушају да постигну још један гол. Ми им то од срца желимо и ето то и прогнозирамо. Дакле, Панама ће дати гол Тунису. Коначни резултат – нека буде нерјешено.

ЈАПАН-ПОЉСКА

Најава:

Јапан: Кочоперни мали Азијати. Смјештени на острвима са вјечним претензијама на кинеско копно и руска Курилска острва. Узор оним Србима који некритички сагледавају друге нације, а своју стрмоглављују у провалију, због радне етике и дисциплине. А нацизам, а масакри над Кинезима (најчувенији онај у Нанкингу)? Спада ли и то у етику и дисциплину? Једном просјечном српском негатору су познате и камиказе – па да ли би био спреман онда жртвовати живот за идеју – било какву? Јапан и фудбал се и не слажу баш много добро. Наш Пикси извршио пресудан утицај на популаризацији фудбала у Јапану. Отпустили Ваху Халилхоџића пред почетак СП, иако их је он одвео на исто. Ето аргумента против српских самопорицача – и ми смо отпустили Муслина пред почетак првенства. Јупи исти смо Јапанци.

Пољска: Највише забраздила од свих браће Словена у римокатолицизам. Скоро у потпуности се одрекли словенства и окренули и други образ Њемцима да их шамарају кад им се прохтије. Стални агресивни папски прозелитизам их окренуо и против Руса те су сада љути непријатељи. Имају и једног који претендује да постане блажени – Папа Иван Павле ИИ. Ако ништа кандидује га сличност са Стјепинцем. Оба бјеху милостиви Самарјани Ватиканског милосрђа. Извозе малина више од Срба. Ни са фудбалом им не иде најбоље. Имају Левандовског и ту се прича завршава. Познати по досадном фудбалу.

На кога обратити пажњу:

Хонда(Јапан): Свакако обратите пажњу на нови модел аутомобила Хонде. На фудбалера Хонду можете, а и не морате. Препознатљив по плавој коси, вјероватно у жељи да буде јапански Бекам.

Оштра нула(Пољска): Толико су досадни да нема ниједног појединца на којег би требало обратити пажњу. Од њих је чак занимљивија и наводна невладина организација, а суштински америчка експозитура имена Оштра нула. Дјелују у Бања Луци. Познати по томе што по Приједору носе бијеле траке, а никада нису ни чули за Јадовно.

Прогноза:

Утакмица без значаја за папине, а врло битна за азијску верзију нацизма. Стога, тако и прогнозирамо. Јапанци данас неће изгубити чак би могли до краја понизити Пољску да оде кући без освојеног бода на СП. Лет за Варшаву чека.

СЕНЕГАЛ – КОЛУМБИЈА

Најава:

Сенегал: Сенегалци су нам драги кад играју за Сенегал. Много мање су нам симпатични они који играју за Француску. Поготово су нам драги што имају селектора Сенегалца. Једна од најодвратнијих ствари је када на клупи неке афричке репрезентације сједи бјелац. Већином су то анонимуси за које нико никада није чуо. Матер га заборавила а он важан – селектор у Африци. Наводно африканци су недисциплиновани. Зар није било доста и превише ранијег колонизаторског дисциплиновања – па зар треба још? Зато Сисе – тако се зове селектор – ми смо уз тебе.

Колумбија: Земља Пабла Ескобара, врхунског лишћа коке, једног јединог Фаустина Тина Асприље, Валдераме и Игуите. Некадашњи Колумбијци су нам били мног симпатичнији са већ побројаним ведетама, а данас и они имају своју верзију Нејмара – плачљивог дјечака Хамеса Родригеза. Но, и даље је то Колумбија. Симпатични свакако и увијек. Име државе свједочи да је и ту крочила шпанска колонизаторска чизма (асоцијација Колумбо).

На кога обратити пажњу:

Алу Сисе (Сенегал): Већ споменути селектор Сенегала. Довољно је што је човјек Сенегалац и води своју репрезентацију. Приче о (не)дисциплини афричких репрезентација остављамо германофилима.

Трибине(Колумбија): На прошлом мечу Колумбије режисеру, брату Русу, није било мрско да покаже свечану ложу, а у њој главом и косом Карлос Валдерама и Рене Игуита. Не кажем да нису занимљиви ови Колумбијци који трче по зеленој руској трави, али су много занимљивији стари асови. Надамо се да ће их брат Рус опет бар једном у току меча приказати. Чекамо.

Прогноза: Тешко и незахвално прогнозирати. Због црног селектора би вољели да Сенегал прође даље – да смрве флоскулу о афричкој недисциплини. А с друге стране симпатични Колумбијци. Тешко. Претешко. Али ако већ морамо, а морамо – ова рубрика се зове прогноза – благу предност ипак дајемо Колумбији.