Кафанска (не)коректна фудбалска размишљања

Ова кафанска размишљања су лишена сваких обзира и политички коректних прешећерених лимунадица. Свака несличност са нестварним ликовима је изразито намјерна. Упозорени сте. Ко и даље мисли да је фудбал само игра и спорт нека бјежи обзиром без главе.

уторак, јун 26, 2018 / 22:05

Пише: Срећко Максимовић

Будући да је фудбал продужени рат лоптом, и ова кафанска размишљања га тако и третирају. Као продужену руку политике. Фудбал одавно није забава сиромашних већ прије баханалисање моћних и богатих. Некада су сиромашни играли фудбал, а богати га гледали, а данас богати и играју и гледају уживо на стадиону, док сиромашни губе вид испред јефтиних ЛЕД телевизора прве генерације, јер за карту немају.

ПОРТУГАЛ – ИРАН

Од Магељана до Роналда. Довде је стигао Португал. Један опловио свијет доказао да је Земља округла, други шута лопту и доказује да је и она округла. Битно је да се окреће. Некад Земља, а сад лопта. Земља је стала, јер њом ходи Роналдо из Португала. Некада главни бандити и пљачкаши свих "неслободних" и "дивљих" народа сада могу добацити до Роналда и провидног , да не кажемо транспарентног безкарактерног чиновника Гутереса.
На једној страни бивша колонијална суперсила са фудбалерима – манекенима и претендентом на ласкаву титулу најбољег лопташа свих времена. А да нема Марадоне и Пелеа. На другој страни тврда Персија садашњег имена Исламска Република Иран. Велика цивилизација у кретању од Заратустре, суперсиле Блиског истока, до Ајатолаха Хомеинија, па до Роханија и сталних америчких санкција. Замисли и ти Синдибади играју лопте. Играју чврсту одбрану, поприлично добро се бране, а умију и да нападну. Нему ту Махдавикије и Али Деија
Бастион шиитског ислама против теткица из Португала. Можда нетипично, али наше симпатије иду ка Истоку и то оном ближем од далеког. Далеко им кућа од наше таман довољно до Блиског истока. Чврстом одбраном у обнови Персијског царства, ми прогнозирамо, кафански слободно, без аргумената подразумијева се, да Иран данас неће изгубити од Португала.

ШПАНИЈА – МАРОКО

На нишану једни другима. Гледају се преко лопте и Гибралтара. Комшије без сусједских односа. Фудбалска суперсила против фудбалских испијача чајева. Лопта је округла, а фудбал игра – мало сутра. Фудбал је игра лишена политике колико је и крикет спорт. Но какве су шансе Марока? Никакве. Ми би волили да Мароко добије колонизаторе – поробљиваче Јужне Америке, разараче старих цивилизација и веће Србе од Срба по питању Косова – наравно када је сопствена стражњица у фекалијама. Е, па, Шпанци хвала – омастите брк.
Вечерас, не без жалости, мислимо да ће Шпанија побиједити Мароко. Ако би Мароканци -изгладњели послије Рамазанског поста – мање јели кадаифа и халве можда би и мали шансе, у шта сумњамо.

АУСТРАЛИЈА – ПЕРУ

Најава:

Аустрaлија

Друга Енглеска. Зову их кенгурима можда и оправдано, јер су од домородаца у животу једино кенгуре и оставили. Абориџине су истријебили. Сметали у развоју енглеског империјализма. Продужена рука енглеске краљице ето и игра фудбал као и њена колијевка Енглеска – ужасно. Скрпе ту и тамо некакву репрезентацију и играју Свјетска првенства. Политичким малверзацијама средили себи лагане квалификације те су редован учесник СП. Њихов фудбал је никакав, досадан и користи се за успављивање. Много бољи су у прогонима и убиствима, нарочито старосједилаца Аустралије.

Перу

Земља на рушевинама Царства Инка. Симпатична као и све јужноамеричке репрезентације. Фудбал схватају преозбиљно, али је за њих он и даље игра. Борбени на терену. Речено флоскулом: остављају срце на терену. Касније та иста срца покупуе са терена кад се заврши утакмица.

На кога обратити пажњу:

Арон Мој (Аустралија). Најбољи играч ове репрезентације. Играч енглеског Хадерсфилда. Солидан преглед игре и добрар извођач прекида. Ћелав. Довољно да на њега обратите пажњу.

Паоло Гереро (Перу). Стара кука још игра фудбал. Тренутно игра у Фламенгу. Врста шпица типа расан сам. Зарадио поприлично хљеба играјући у Бајерну и Хамбургу. Ништа посебно. Изградио каријеру да се може рећи да је фудбалер. Касније ће показивати унуцима слике са гордошћу – ето био сам фудбалер. Добар у скоку и умије дати њушасте голове типа Инзаги.

Прогноза:

Ми не можемо другачије, сем навијачки и кафански. Апсолутну предност дајемо Перуанцима. Надамо се утакмици са пуно голова у Аустралијској мрежи. Разум би рекао да Аустралија има шансе због своје тврде игре, али срце каже – Згазите их Перуанци.

ДАНСКА – ФРАНЦУСКА

Најава:

Данска

Скандинавци са свим могућим правима и травестијама, па ето имају право и да играју фудбал. Прошла су времена браће Лаудруп, али Данци и даље играју тај фудбал. Ваљда га одиграју да би се лакше продавали производи из Јиска. Лажни Викинзи уствари сисице без имало куражи. Тотално помодни, па чак и црнце имају у репрезентацији, који су наравно чисти Викинзи – Данци. Одавно Андерсен не пише бајке – биће прикладнији Борин стих: Нешто је труло у држави Данској.

Француска

Де Гол се залагао за Европу нација, а Француска скончала као предводница Европе миграната. Е брате мој Шарл. Више и нисмо сигурни игра ли уопште Француска. Све Сенегалсци, Камерунци и др. Африкацни. Опет наравно чистокрвни Французи као и браћа Карабатић. Појави се заиста и који Француз као Лорис или Гризман, па човјек ипак схвати да игра Француска, мада мало се и збуни, откуд да Лорис брани за Камерун – запита се.

На кога обратити пажњу:

Пионе Систо и Јусуф Поулсен (Данска). На њих посебно обратити пажњу, па се увјерити како изгледају данашњи Викинзи. Није их тешко уочити.

Антоан Гризман, Иго Лорис, Бењамин Павард (Француска). Просто. Људи су Французи. Ако ћемо већ гледати Француску да гледамо заиста и Французе. Примјетићете их лако. То су они што играју са гомилом Сенегалаца, који не играју за Сенегал, иако Сенегал игра на СП.

Прогноза:

Зијевање. Играће тврдо. Ови што се Французи зову нису до сада ништа показали, а врло је вјероватно да неће ни данас, а шта тек рећи за Данску кад не игра Лаудруп. Очекујемо досадну утакмицу, али ћемо је ипак гледати и дати предност Французима, ето чисто може нам се, а и због Гризмана.



Оставите одговор