Кафанологија – помен посљедњим кафанама

"Кафанологија" је назив антологије текстова о кафанама, коју је приредио професор социологије на универзитету у Нишу, Драгољуб Б. Ђорђевић. Међутим, кажу познаваоци, кафанологија би могла да буде и озбиљна научна дисциплина.

Филозоф и публициста проф. др Петар Лазић каже да је кафана мjесто које је идеалан примjер за нешто што се зове формирање јавног мњења.

”Суштина кафане је дружење и у томе је кључна разлика између кафане и ових данашњих кафића", објашњава професор Лазић.

Баварске пивнице, енглески пабови или француски бистрои његују се и чувају, а ми наше кафане, иако су дух једног времена, рушимо. Једна за другом нестају и мијењају их неке савремене грађевине.

Новинар Политике Бошко Јакшић каже да је на разним инвеститорима, који хоће да купе терене, да на њима подижу гомилу стакла или алуминијума и да сачувају те мале оазе нашег начина живота и комуникације.

Кафана као институција предмет је и антологије у којој је сакупљено више од 50 различитих текстова наших и станих аутора. Названа је "Кафанологија", а са различитих аспеката проучава феномен кафане.

"Ја мислим да ту три дисциплине могу да дају велики допринос и да се онда то синтетише, то значи социолошки аспект, историјско-етнолошки аспект и онда допринос књижевности и новинарству", каже Драгољуб Б. Ђорђевић, аутор "Кафанологије".

Црвено-бијеле кариране столњаке, дрвене рамове са новинама или чокањчиће, све је теже наћи, а управо су то дијелови иконографије који кафану чине српском традицијом.