Када ће се десити расправа о сукцесији имовине?

Разговори у Сарајеву о сукцесији имовине бивше Југославије одгођени су на захтјев Србије – јавља Б92. Представници бивших југословенских република требало је, послије више од годину дана застоја, да разговарају о цјелокупној примјени Споразума о сукцесији и мјешовитим банкама, а неколико дана уочи сарајевског састанка појавила се информација да ће Косово од бивших југословенских република […]

среда, април 27, 2011 / 13:06

Разговори у Сарајеву о сукцесији имовине бивше Југославије одгођени су на захтјев Србије – јавља Б92.

Представници бивших југословенских република требало је, послије више од годину дана застоја, да разговарају о цјелокупној примјени Споразума о сукцесији и мјешовитим банкама, а неколико дана уочи сарајевског састанка појавила се информација да ће Косово од бивших југословенских република затражити враћање имовине 172 предузећа која сматра својим.

Представник Србије у Комисији за сукцесију Гаша Кнежевић увјерава да то нема никакве везе са српским захтјевом за одгађање, додавши да је прави разлог немогућност усаглашавања дневног реда са осталим странама.

Он је напоменуо да је тражено да се као посебна тачка дневног реда уведе и посебно разматрање Анекса Г Уговора о сукцесији, који се односи на друштвену и приватну својину, због тога што је Србија примијетила да друге државе не реагују на њено инстистирање да се убрза рјешавање питања предузећа која имају своје испоставе у бившим државама.
"У крајњој линији ради се и о приватној својини грађана, питању станарских права и та веома осетљива питања за појединце", рекао је Кнежевић.

Државни секретар у српском Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић наглашава да Косово не може потраживати имовину, јер није држава нити је законити насљедник.

Он свој став темељи на чињеници да у бившој СФРЈ Косово није имало статус републике већ аутономне покрајине и због тога није обухваћено Споразумом о сукцесији.

Састанак Комисије за сукцесију требало је да буде одржана данас у Сарајеву.

Уговор о сукцесији ступио је на снагу 2004. године и читав пакет сукцесије подијељен је на седам анекса, од којих сваки покрива одређена питања.

Државе настале на простору бивше СФРЈ требало би да подијеле и 123 дипломатско-конзуларна представништва у свијету. Досад је постигнут договор о подјели 44 објекта, али нове државе још нису фактички преузеле те зграде.

Према Уговору о сукцесији, Србији је припало највише дипломатских представништава – мало мање од 40 одсто. Процјењује се да је укупна вриједност тих објеката широм света нешто више од 266 милиона долара.



Оставите одговор