Кад пробехара јапанска трешња

Ханами је хиљадугодишња јапанска традиција, која у преводу значи ићи и гледати трешњин цвијет. И у пракси значи то исто, и Јапанци почетком априла масовно иду у паркове и излетују гледајући цвијет који представља симбол среће.

недеља, 6 априла, 2014 / 07:59

Обичај чини посматање и уживање у љепоти цвијећа. У модерном Јапану, ханами се често одиграва у виду окупљања познаника испод дрвета трешње, уз пjесму, испијање традиционалног јапанског пића саке, храну и посластице. На многим мјестима, попут Уено парка, каче се и папирне свјетиљке ради ноћних окупљања испод крошњи, познатије као јозакура.

Изузетно је тешко описати стање у којем се тада Јапанци налазе. У вријеме цвјетања трешње, сви причају само о томе, а породице у излету проводе читав дан испод процвјеталог дрвета. На ТВ каналима се врте емисије попут временских прогноза, у којима се детаљно извјештава о цвјетању трешње.

Ова биљка углавном не даје плод, али због вјеровања да доноси срећу, Јапанци, нарочито млађи, пију чај од цвијета. Поред симбола среће, цвијет трешње представља и симбол пролазности и чистоте.

Пробехарала јапанска трешња #bijeljina

A photo posted by фронтал.СРБ (@frontalrs) on

Вријеме када цвјета трешња означава једно од врхунаца јапанског календара и представља почетак прољећа. Овај догађај представља прекретницу у животима Јапанаца сваке године. Тада почиње школска година за ђаке, али и фискална година за привреднике.

Традиција ханамија је започета још у Нара периоду (710–794) када се поштовао цвијет јапанске кајсије – уме. Међутим, током Хејан периода (794–1185) све више се придаје важности јапанској трешњи, чиме ханами постаје синоним за сакуру.

Трешњин цвијет је и национални симбол, и дио је меке јапанске дипломатије. У знак пријатељства, саднице трешње се поклањају широм свијета. Слично је учињено и 2010. у Бијељини, када је у граду посађено неколико десетина стабала. Јапанци су наравно, успјели повезати заједничку судбину двије земље, без да су констатовали како смо у различитим периодима од исте стране гађани бомбама; већ у стандардном стилу по коме никад нисте сигурни да ли желе још једном да се извине Американцима за Хирошиму и Нагасаки.

У Јапану је цвијету трешње посвећено небројено много пјесама, књижевних дјела и легенди. Претпоставља се да у Јапану има више од милион стабала ове биљке. Једно стабло питоме трешње, Сомеи Јосино, украшава и двориште Бијеле куће, а Америка га је добила од Јапана, као знак пружања пријатељске руке и отварања према свијету, прије отприлике 150 година.

Само трешњино дрво због своје величине тражи доста простора, тражи сунце и не много плодну земљу, и препоручљиво ју је садити тако да буде усамљено, да би дошло до изражаја при цвјетању. Поред тога што њени цвјетови тако лијепо изгледају, они и веома пријатно миришу чиме привлаче пчеле које их опрашују.

Воли сунчана станишта, толерише све типове земљишта. Врло декоративна врста, користи се у дрворедима или као солитерно дрво. У Јапану је ово једна од најцјењенијих биљних врста па о љепоти њених цвјетова довољно говори стара јапанска изрека која каже: "Можда један цијели живот није довољан да се пронађе идеалан трешњин цвијет?!".

hanami bijeljina japanska tresnja japan sake ueno park jozakura