Кад Невладнићи пробудале међусобно: Азилна епизода из Приједора

Колико смо успјели схватити, ради се о неком обрачуну око азила за псе у Куреву. Ко је ту у праву, а ко не, мање нас је заокупило у поређењу са језиком који се употребљава. Осим што ријеч „изјава“ мора бити стејтмент, она код истог аутора некад буде и статемент.

субота, новембар 17, 2018 / 10:07

Први аутор, из адресе е-поште потписан као Андреј Берета, уоште не користи надредне знаке у својој латиници, док извјесна Кристина Николић (с којим је Андреј у некој врсти везе по сопственом свједочењу)  шаље „Инин стејтмент“ уз завршетак „Љуубим“, у којем исто тако извјесна Ина Ритан препослана путем Николићеве, пише латиницом, али са надредним знацима. Што пресловљено на азбуку изгледа доста нормалније, али ништа мање блесавог садржаја.

Но, што би рекао Андреј на почетку, ово је све толико измјештено, неписмено, погрешно и донираним животом ван стварног тока и земље у којој се живи, да је то за нас „вери хеви прича“ о азбукоубиству и успјеху културног геноцида који је Поткозарје са Приједором на челу осјетило у Другом свјетском рату као стварни геноцид са еписентром у Јадовну и Јасеновцу.

Ово су данас само посљедице. Вери, хеви посљедице.

Андрејева вери хеви прича

Другари,

Неки од вас знају Ину, као Исмар и ја, а неки су, мозда, цули за њу.

Како год, Ина ради херојски посао у земљи која је изгубила сваки компас. Моја Кристина и ја, такодје, имамо, мали „камп“, који тренутно броји 16 мацака и паса. Свака зивотињка појединацно има верy хеавy прицу, и сваку смо, у ствари, спасили. Овде (у Приједору) немали број људи имају одвратан и покварен однос према зивотињама, сто ме само уверава да није ни необицно да је зверство медју људима било могуце и реално пре само пар деценија.

У односу на Ину, нас мали камп је стварно скроман; Инин бескомпромисни ангазман око зивотиња, племенитост, позртвованост је огромна, а тако јебено ретка. Зато овде и смета. Сада је у фрци, која се развија вец годинама, и, веровали или не, политицке је природе.

Она је успела својим ангазманом, који је искљуциво орјентисан на спасавање зивотиња да пробуди „зивотињске инстинкте“ недодирљивих органа власти и да покрене целу масинерију врхунски корумпираног Приједора против себе, укљуцујуци и полицију(!).

Ако вам додам јос један податак у који мозете 100% да поверујете, иако звуци невероватно, мозда це вам ствари бити јос јасније. Наиме, попут слицних средина, и у Приједору се повремено десава „Безбедносни форум“, који организује град, и највазније слузбе (полиција, комуналци…), са циљем да представе безбедносну ситуацију у опстини. Вероватно погадјате како су то теме о ситним крадјама, провалама, о потерама за одбеглим ратним злоцинцима и сл. Е, па није!

Највеца претња за мир и безбедност у Приједору су пси!

Веровали или не- то је званицан став власти. А, објасњења на ту тему и закљуцхци најодговорнијих су до те мере бизарни, да висе нису за смех, него стварају муку у стомаку. А, онда се, на таквим скуповима огласе и представници ловаца, који имају предлоге за „конацна ресења“, и зале због „глупих прописа“ и проклете медјународне заједнице, који их у томе спрецавајау… И, то је опсти закљуцак о безбедносној ситуацији у Приједору вец скоро две године…

Ину заиста зеле да уцуткају, јер им смета; овде није само у питању један лоповски, нетранспарентан систем, којим се плаца постојање тог муцилиста зивотиња, под именом „азил на Куреву“, него, цини ми се, јос вазнија ствар- Ина, последицно, открива један заостали, покварен и веома опасан „светоназор“, који је много слицан оном злоцинацком миндсету из прве половине деведесетих, а који се данас весто прикрива у јавном зивоту.

Однос према зивотињама, слабијима, мањинама дефинисе нас као људе- да ли смо „стока“ или не (да се не наљуте краве), и ту нема никакве посебне мудрости.

Позивам вас да просирите ову вест о Ини, коме год мозете, а за кога мислите да би могао да ситуацију уцини јос видљивијом, да помогне и Ини и подрзи њену племениту мисију и да, конацно, и ти силни пси буду на цивилизован, достојанствен нацин прихвацени.

Погледајте у наставку маила линк и Инин статемент.

Инин стејтмент са Фацебука..:

Драги пријатељи и сви ви „који испирате мојим именом уста кад немате чиме образ“ те ми пишете, контактирате моје ближње, посљедњих пар дана због медијске хајке која се дигла против мене, Споме и Драгана! Да, полиција нас је осумњичила да смо „бесправно ушли у посјед и направили материјалну штету у вриједности од 1450КМ због изузимања 67 паса“, понављам ОСУМЊИЧИЛА, јер никаквих материјалних доказа немају! А Тужилаштво или Суд ће одлучити колико су те радње биле криминалног карактера и да ли смо ми уопште одговорни за њих!

„Азил“ Курево и даље ради нелегалне послове и крши Закон о заштити и добробити животиња БиХ као и Правилник о оснивању и држању склоништа за напуштене животиње! Од 2009. године, злостављају и нехумано поступају према псима, а све то заташкавају бранећи улазак грађанима под изговорима да „машине“ раде на рециклажи и постоји опасност од повреде! Поред тога, не дозвољавају фотографисање паса, као ни свакодневан приступ псима без најаве – што апсолутно онемогућава покушаје удомљавање!

Ове слике су настале 7 дана прије ослобађања паса са Курева, настале без њихове дозволе! Саме слике говоре више од милион ријечи! А и саме објашњавају зашто није дозвољено фотографисање пакла! Као и зашто се неко одлучио да их спаси! Ниједан медиј тада није хтио објавити слике нити наше апеле да се обуставе ове криминалне радње и кршење десетина чланова Закона о заштити и добробити животиња БиХ, међутим, једва су дочекали да наша имена почну провлачити кроз блато и пишу о „тежим кривичним прекршајима“! И као прави новинари једне полтронске државе, нити један медиј није објавио слике са Курева, већ су скинули неке сличице свјетских азила и то подметнули! На наше апеле и притужбе на рад „Азила“ при Комуналном предузећу су се оглушили сви надлежни органи. А људи који имају савјест и људскост и икакав осјећај за морал и правичност нису могли остати равнодушни према злочину који се дешава горе и преузели су ствар у своје руке- кад заштитници закона немају нити храбрости нити осјећај моралне дужности да заштите најнемоћније! Пси нису украдени – пси су ослобођени, а болесни и изнемогли пси су одведени на лијечење! На крају крајева, тај исти азил не посједује никакав доказ о власништву над тим псима, јер они их нити чипују нити воде регистар, већ онако од ока дају процјене!!! Па су тако и дошли до процјене да су имали 67 паса који су вриједили 1450КМ!

То што скотови који горе раде нису могли да их ухвате сутрадан ујутро само говори у каквим условима су ти пси живјели када су скупили посљедње атоме своје снаге и побјегли да спасу свој голи живот!

Ја уопште не вјерујем да постоји правда у систему који граде лицемјери и полтрони ове државе, али вјерујем у космичку правду, а кад дође, надам се да ће имати моје очи и да ће сви који су садистички и монструозно „водили“ азил ће добити одмазду у облику третмана које су пружали тим псима горе!

Све што се десило на Куреву то вече је само показатељ колико је трула ова држава, како се закон примјењује селективно: морално се осуђује, а окреће поглед од монструозности!

Шачица људи чија савјест не спава мирно преузела је ствар у своје руке. Ове слике показују шта су заправо криминалне радње!

До сада сам покушала мирним путем- мирним апелима, али од сада објављујем рат! Сваки преостали атом своје снаге ћу усмјерити ка затварању овог логора и притиску да људи запослени у шинтерају одговарају за своја злодјела! Па макар то било посљедње!!! Али борба никад не престаје – већ само добија нови облик.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *