Кад немају своје антифашисте: Како Лепа Радић постаје "босанска партизанка српског поријекла"

Ова фотографија седамнаестогодишњакиње из села Гашница (Град Градишка, Република Српска), појавила се на друштвеним мрежама уз покушај фалсификовања историје и измишљања како су постојали неки "босански партизани", који су се ваљда разликовали од "српских партизана". Односно да то није једно те исто.

понедељак, март 2, 2020 / 13:19

Наиме, један од многих канала на дмрежи Фејсбук, Редфиш се зове, емитовао је ову фотографију уз текст на енглеском:

As this month marks #WomensHistoryMonth, we commemorate Lepa Radić, a young Bosnian Serb partisan anti-fascist and communist who was executed at the age of 17 for shooting at the Nazis during World War II.

Домаћа корисница исте ове дмреже, извјесна Суада, успјела је то превести као:

"Pošto se ovog mjeseca obilježava # WomensHistoryMonth, odajemo počast Lepi Radić,mladoj bosankoj partizanki spskog porijekla, antifašistkinji i komunistkinji, koja je u svojoj 17 godini streljana od strane nacista tokom Drugog svjetskog rata."

То не би био проблем, па ни да је очигледно вјешање преведено као стријељање, да се то све не дешава на профилу генералног секретара једне комби-странке регистроване за политичко дјеловање у Бањој Луци, а која се залаже за идеале Чедомира Јовановића или Ненада Чанка. Или обојице.

Ово је само један у низу покушаја преотимања историјских симбола и сакривања чињенице да је српски народ у Југославији, као руски народ у СССР, главни носилац борбе против Хитлера и Мусолинија.

Само је један корак од села Врбањци у Републици Српској, те увођења "босанског језика" у ОШ "Свети Сава", до тога да Лепа Радић постане прво "босанска партизанка српског поријекла", а већ у сљедећем преводу и сарајстанској редакцији "бошњачка партизанка православног поријекла".

Плански се жели сакрити чињенице, смањити допринос и скрајнути улогу ових народа у антифашистичкој борби, те убацити догађаје из Другог свјетског рата у сасвим други контекст. Оснивач Фронтал.РС није издржао, па преносимо његов статус на горепоменутој дмрежи у цјелости:

Има ли слике, не мора бити са стика?

На посту једне моје религиозне другарице која не пости, појавила се исламизирана сестра која је ову фотографију, коју су очигледно потписали неки љубитељи "Босанских Срба", превела овако:

"Pošto se ovog mjeseca obilježava # WomensHistoryMonth, odajemo počast Lepi Radić,mladoj bosankoj partizanki spskog porijekla, antifašistkinji i komunistkinji, koja je u svojoj 17 godini streljana od strane nacista tokom Drugog svjetskog rata."

Градачац, споменик борцима НОБ и жртвама фашистичког терора

На то сам морао узвратити, без да додајем тачку иза редног броја 17 узводно, па овдје дијелим са вама:

Хајде, молим те, да ти и екипа потражите и нађете и једну једину слику, гдје нека Суада Боснић, а не Мика Боснић, баца ћебе на тенк, па напишите "муслиманска партизанка српског поријекла, антифашисткиња и комунисткиња"?

Не може! Таквих слика нема.

Није ти непријатно да једној српској дјевојчици, хероју борбе против геноцида над њеним народом, неко данас, кад "Југословенка" више не пали, каже да је "Босанска Српкиња" или "босанска партизанка српског поријекла"?

Није се она борила против "фашиста", већ се борила за опстанак који су угрожавале УСТАШЕ И НАЦИСТИ, док су фашисти били у Италији. Нема их на овој слици, знаш? Њихова окупациона зона у Независној Држави Хрватској се вратила тек да затворе концентрациони логор Јадовно, пошто су Срби као Лепа (не Лијепа) дигли устанак једини у поробљеној Европи.

Градачац, споменик борцима НОБ и жртвама фашистичког терора

Нијесу се у доба кад је Лепа стријељана звали "партизани", већ "герилци". Партизани су као термин дошли са Титом, док је Лепу Радић водио Младен Стојановић, који је убијен по налогу Јосипа Броза, због тога што је био (као Србин) далеко популарнији међу устаницима од њега.

Пета козарска бригада је бранила збјегове, као овај који је неуспјешно водила Лепа Радић и била заробљена, а бригада са истим именом наставила је традицију ове јединице у Војсци Републике Српске. Бранећи исти тај народ, од исте те усташке идеологије.

Видјећемо вас хоћете ли, кад већ имате образа да узимате њен лик и дјело, 9. маја 2020. ускликивати Црвеној армији и другу Стаљину, као што је то чинила Лепа непосредно прије смрти?

Република Хрватска, Личко Петрово Село: Срби, партизани, антифашисти…

Хоћеш ли ставити слику Лепе Радић уз слике параде из Москве, или ћеш тражити пријем у ОХР код потомака нациста и аустроугарских окупатора, налазећи у њима спас?

(крај статуса)



26 КОМЕНТАРА

  1. -Vlado Kostijal: „Može se objektivno zaključiti da je između Tešnja, sa jedne strane, i Doboja i Teslića, sa druge, postojala velika razlika u pravovremenom opredjeljenju narodnih masa za NOB. Doboj i Teslić, sa svojim radničkim staležom, izvjesnom industrijskom i sindikalnom tradicijom, nisu odmah u početku rata imali kompaktnu narodnu masu u NOP-u, kao što je to Tešanj imao, iako je bio tipična bosanska kasaba, bez ikakve radničke klase. Vjerovatno je najviše zasluga za to imala tešanjska omladina koja se školovala ili izučavala zanate izvan svog grada. Međutim, teško je objasniti da su isti stav imali u to vrijeme i siromašni zemljoradnici, besposleni zanatlije ili intelektualci i zemljoposjednici. Svi se uključiše u NOB na vrijeme i čitav jedan borbeni vod mladih ljudi ode u partizane.
    —————————————————————————————————————–

    Neki dan uz još nekoliko citata postavih i ovaj. U njima su zapisana svjedočanstva ljudi iz tog vremena koja pokazuju da je Lepa umrla za ideju da niko nigdje ne bude proganjan i ubijan zbog svog nacionalnog i vjerskog porijekla. U tom ratu je najstrašnije u njenoj Bosni stradao njen srpski narod. Ali ona nije umrla niti kao Srpkinja niti Bosanka pa ni Jugoslovenka već kao Antifašista, borac protiv Hitlerove okupacione vojske i njihovih saradnika. Oni koji su bili nacistički liferanti, potpisivali sporazume sa ustašama i handžarlijama te pravili etnički čiste teritorije ni tada ni danas nisu sa njom na istoj strani. Rekoh neki dan, nekoliko ljudi, različitih nacionalnosti i uloga u II svjetskom ratu napisaše da su partizani imali veću podršku u Tešnju nego u nekim susjednim mjestima. Ne određuje to karakter rata niti daje ikome pravo da danas prisvaja Lepu i mrtve partizane zarad današnjih dnevnopolitičkih bodova. Djevojka je heroina, ponos svog roda i primjer otpora zlu. Mi koji prešućujemo i dozvoljavamo četnikovanja, ulice sa ustaškim i handžarlijskim imenima ne možemo negirati da bi Lepa bila ubijena da se srela sa bilo kim od tih koje danas slavimo. Zato bi bilo najbolje da je barem mrtvu pustimo na miru i ne spominjemo u svojim nedostojnim prepucavanjima

  2. На овакве бестидне манипулације и подметачине треба реаговати, истином и чињеницама.
    А истина је да смо у ендехазији како је почео терор над српским живљем имали српску реакцију, српски устанак, прво 6.маја 41. у околини Санског Моста, па у јуну 1941. у источној Херцеговини, а крајем јула 1941. на ширем простору Крајине.

    Тај српски устанак није имао идеолошку позадину, на жалост крајем 1941-е и почетком 1942-е долази до раздора међу устаницима, имамо два антифашистичка покрета, а комунисти су, морам признати вјешто, део српских устаника превели у партизане. Да није било тог раздора међу српским устаницима, страдање нашег народа у ендехазији било би мање, било би га, али мање.

    Партизанима се мора признати да су водили уредну документацију, и о националном саставу партизанских јединица.
    Ако погледамо ратни пут 1.пролетерске бригаде; http://znaci.net/00001/97_7.pdf и национални састав на стр.1185 (наравно, Срби су у огромној већини), примијетићемо да је од 14.094 бораца који су кроз 40 мјесеци прошли кроз бригаду тек 301 Муслиман или 2,1%, три пута мање него Италијана (ПС; након капитулације Италије у састав бригаде је ушао добровољачки батаљон „Гарибалди“).
    Како видимо из књиге ратни пут бригаде бјеше углавном кроз крајеве насељене муслиманским живљем, очекивати је значајну попуну бригаде Муслиманима, али јок, тек 2%.
    Иста ситуација је у свим партизанским јединицама које су ратовале на простору касније БиХ, Муслимани су заступљени у распону 0-3%, иако су чинили значајан број становништва на терену.

    Знамо на којој су страни тада били Срби у ендехазији, на страни антифашизма наравно, није било Срба међу фашистима, а када иду овако бестидне манипулације, наше је право да запитамо ако је Муслимана било у партизанским јединицама у распону 0-3%, гдје су, у којој војсци су тада ратовали војно ангажовани Муслимани?

  3. Sve je promašaj. SVE i objavljeni tekst i komentari.
    Komunizam = nacizam, dok je fašizam nešto blaži oblik režima pogubnih po čovječanstvo.
    Komunizam je još i najgori, jer koristi ratnu situaciju za ostvarivanje svojih političkih ciljeva pri tome ne birajući sredstava.
    Dokaz je ova jadna sedamnaestogodišnjakinja, koja se, bog zna, kakvim spletom okolnosti našla u ovoj situaciji. Danas je, kao i tada zloupotrebljavaju sljedbenici komnizma i antifašima. Danas je popularno svrstavati se na antifašističku stranu samo iz razloga što to negdje u pozadini kod antiSrba znači, odnosno, htjelo bi se reći da je biti Srbin jednako biti fašista, što je neviđena podvala koju mnogi Srbi ne shvataju i upadaju u zamku.
    Boriti se protiv teze, „o mladoj bosanskoj partizanki srpskog porojekla… bla bla…“ , koju iznosi tekst, iz komunističkog ugla je nemoguće, a po Srbe pogubno, jer je po Srbe jednako bila pogubna nacistička i komnistička politika.

  4. Дакле ,
    Цитати пуни комунистичких небулоза се рециклирају као званична и утврђена историја а свако ко изрази сумњу у исту мора се суочити са прогоном као и данас када прогон пријети свима који изразе сумњу у „пресуђене чињенице“ о Сребр(е)ници.
    Како изгледају те небулозе :

    „-Vlado Kostijal: „Može se objektivno zaključiti da je između Tešnja, sa jedne strane, i Doboja i Teslića, sa druge, postojala velika razlika u pravovremenom opredjeljenju narodnih masa za NOB.“

    Тврдња без икакве временске одреднице па би се могао извести закључак да је то било , чак не ни 1941.г. , него већ 1939.г.? Или је можда ријеч о томе да се то догодило „правовремено“ , тј. непосредно након договора Броза са Павелићем и осталом братијом (овдје мислим на Ватикан и Черчила) , тамо негдје 1944.г.. Чињенице показују да нису закасниле ни оне усташе које су прелазиле и 1945.г..
    Даље се у цитату објашњава :

    „Svi se uključiše u NOB na vrijeme i čitav jedan borbeni vod mladih ljudi ode u partizane.“

    Временску одредницу сам већ објаснио али „бројно стање“ , како припадника вода тако и „пуЋанства“ касабе Тешањ , је веома упитно? Ако су се сви „укључили“ онда је та касаба са околином имала свега цца. стотињак становника? Била је то онда , ако је судити по цитату , веома ненасељена територија или жешћа вукокоитусина или привагинина (за оне којима није познат појам „вагина“ , то би значило : „приминђинина“)?
    И на крају се у коментару закључује да је била :

    „… borac protiv Hitlerove okupacione vojske …“

    Ово је „шлаг на торту“ и наставак на тезу „друга Vlade“.
    Наравно и „друга Franje“ , историчара , пардон , „povijesničara bespuća i zbiljnosti“.
    Да , најновија „povijesna zbiljnost“ нам открива лажи у којима смо живјели сво ово вријеме.
    Тако нам и коментар указује на чињеницу да је „NDH“ била окупирана од стране : „Hitlerove okupacione vojske“.
    Исто тако је лаж да су становници Загреба и остатка „лијепе њине“ нацисте дочекали са цвијећем и одушевљењем.
    Не!
    То су били Хитлерови „сендвичари“ и ботови које је довезао аутобусима и возовима у Загреб како би приказао свијету да га сви воле.
    Или , као што рече „povjesničar Franjo“ :
    „NDH nije bila tek puka tvorba već izraz težnje cijelog ‘rvaCkog naroda …“

    И није проблем у томе што нам се пласирају разне небулозе , проблем је што разно-разни политичари и савјетници , који за себе тврде да су : „људи са ставом“ , ћуте као вагине.

  5. Raspuchin, na vijesti uz slovenački film Naprej zastave slave, stavio sam nekoliko citata vezanih uz ovaj Kostijalov kao svjedočanstvo više ljudi. Koliko će ko njihove riječi smatrati činjenicama ne zavisi od mene, ja samo pokazao.
    Kako god, Lepa je ubijena od strane okupatora. Danas naše ulice nose imena po četnicima, ustašama i pripadnicima handžar divizije. Razumijem ja da ti ne prihvataš izjednačavanje četnika sa njima, ali to su ljudi koji su sarađivali sa ustašama, potpisivali odanost NDH, zajedno četničko-ustaškim bratstvom branili Knin od Lepinih saboraca. Handžar diviziju su sačinjavale nacističke sluge i počinitelji stravičnih zločina. Oficiri te divizije su se sastajali sa četnicima, zajedno koordinisali akcije protvi partizana i isporučivali im oružje. Slažem se ja da Lepu i njenu žrtvu ne mogu prisvajati oni koji nisu u stanju da se jasno distanciraju od bilo koje vrste nacionalizma i daju imena ulicama i školama po pripadnicima kvinsliških formacija.

    Da je Lepu Radić zarobio ustaša, handžarlija ili četnik ona bi u svakom slučaju bila isporučena njemcima i obješena.

    Zato je bolje da barem šutimo ako nismo u stanju shvatiti kako smo propali

  6. Да , а филмови „Неретва“ , „Сутјеска“ , „Партизанска ескадрила“ , „Брусхалтер , пардон , Валтер брани Сарајево“ и остале небулозе су засноване на непобитном историјским чињеницама па их треба приказивати дјеци на часовима историје.
    Најбоље је да Срби никада ништа не проговоре и „šute“ о свим злочинима које су над нашим народом починили : усташе , балисти , балије и , наравно , Џеј , упссс , поново грешка , у питању је Броз и његова екипа.

  7. Распућине,

    ја знам да постоји само један политичар у Српској са јасним СТАВОМ по свим питањима, па и питањима тзв. антифашизма.

    Могу рећи да мој јасан СТАВ по питању антифашизма јесте изграђен на основу необоривих историјских ЧИЊЕНИЦА, те да он превасходно одржава интерес српског народа, али да ни у ком случају не штети интересу остала два народа, односно,не штети интересима свих грађана у дејтонској БиХ.

    Такав СТАВ је изграђен на основу необоривих историјских чињеница и искуства моје породице.

    Наиме, није непознато да је мој прађед са српском војском ослободио Сарајево у првом свјетском рату , да је мој отац ослободио Сарајево у другом свјетском рату, да сам као хуманиста и частан Србин био један од људи који су много помогли да се Република Српска створи,те да се сачува српски образ на сваком мјесту гдје сам имао утицај.

    Значи, немам ништа рећи о антифашизму других народа,чињеница је да их је било пар процената у партизанима, до душе, десетоструко више од друге половине 1944 године, времена када се знало да је питање мјесеца када ће Хитлер капитулирати.

    Могу у прилог овоме рећи још рећи да ниса никад чуо од оца, ( младог герилца- партизана и послератног доказаног антикомунисте) да је поменуо име неког муслимана који је са њим ратовао, све то у току оне његове двије јуниорске герилске-партизанске године 1943-1945 година, иначе, оно јуниорске, односи се на то да је код народног хероја Митра Минића у герилце-српске партизане отишао са 16 година(рођен 1927 године), тачка.

  8. Прво, четници нису синоним за војску, него за дио војске, односно, за елитну јединицу у оквиру војске некадашње краљевине Србије, касније елитну јединицу у оквиру војске краљевине Југославије, друго, пошто видим шта ти је циљ, да ти као легалиста кажем, „краљева војска је била једина регуларна јединица у другом свјетском рату на простору краљевине Југославије“.

    Немој заборавити да ти ово пише часни српски официр, син српског герилца-партизана, односно, син борца за слободу свих народа у бившој Југославији, тачка.

  9. Nemoj ti meni pričati šta su četnici i JVuO. Znam ja to, vjerovatno, mnogo bolje od tebe.
    Nemoj ni nagađati šta je meni cilj i koji su moji ciljevi, a nije ni važno, uopše
    Postavio sam ti jasno pitanje:
    „JESU LI PO TEBI ČETNICI, PRIPADNICI JVuO FAŠISTI?“
    Postavio sam ti jasno pitanje, kao predsjedniku stranke i čovjeku, partizanskom sinu. Sinu čovjeka koji se borio protiv te vojske.
    Kakav je stav tvoje stranke po tom pitanju?
    Eventualni glasači za tebe i tvoju bi morali imati vaš stav po tom pitajnju.

  10. Види малог што зна историју Романије?

    Наравно да нису, напротив.

    Могу још рећи једну ствар зато што је то 100% тачна чињеница и никог не вријеђа.

    Значи, да није било онако јаког Саве Дерикоње, не бих ја теби данас ово писао?

    Наиме, за вријеме чувене Францетићеве офанзиве на истоку Српске,све због срећних околности, моја баба, мајка од моје покојне мајке је са осморо дјеце завршила двије године у збјегу код Саве Дерикоње.

    Да не би ђедове сетре удате према Кнежини, продужила би са осталим српским збјегом према Рогатици и сви би од УСТАША били поклани на Броду на Дрини, тако да се ја не бих ни родио.

    Да буде судбина још више човјеков печат, отац од моје супруге са својом мајком и осталом нејачи такође је као дијете у исто вријеме завршио у збјегу код Војводе Саве Дерикоње.

    Тако да се ни моја супруга не би родила, све да завршише њени у збјегу према Дрини.

    Толико, даље ћеш џаба кречити, тачка.

  11. Апострофе , ниси одговорио на прецизно постављено питање. Немаш снаге да кажеш да ти је жао што се твој отац борио против четника.
    Када сам био дијете од свог оца сам чуо лоше о четницима. Између осталог , 1944.г. послали су двојицу да га убију, јер од њих шест браће ниједан није био у четницима , а двојица са 17 и 19 година су отишли у партизане. Један четник је чуо наредбу и ноћу по дубоком снијегу стигао да обавијести оца,па се спасио бјежањем.
    Пре последњег рата прочитао сам књигу Звонимира Вучковића , команданта четничке Горске гарде, који је по Дражином наређењу отишао за Америку са америчким пилотима. Отац се веома зачудио када сам му рекао да сам из књиге разумео да је Дража био човек највиших моралних квалитета.
    А када је почео рат 1992.г. затекао сам се код оца када су Хрвати почели да гранатама из тенка гађају куће дуж главног пута . Доста света се скупило у јаком подруму очеве куће , а ја га упитах да ли би опет био за партизане. Без размишљања је одговорио да би био за четнике. Са таквим уверењем се и упокојио. Стриц који је отишао у партизане и постао пуковник, никада није причао о ратним догађајима, али када је отишао у пензију испричао ми је ово. Иду партизани негде у средњој Босни један по један са знатним размаком, кад он сустиже двојицу партизана испред себе који су наишли на младог рањеног четника из Србије , када се хтело пробити на запад. Он моли да га не убију јер је јединац у мајке, а нема 18 година. Не знају шта ће са рањеним четником, али у том пристиже позади и комесар. Он само показа руком партизанима да иду, а он остаде са рањеником. Каже ми стриц како је ишао и стрепио да ће чути пуцањ у свог вршњака. И зачу се пуцањ. Затим пристиже комесар.
    Стид ме је што сам касно сазнао о правој истини о четницима. Клањам се до земље пред Милославом Самарџићем који је највише изнео истину о њима. Хвала Богу што се отац покајао и макар се пред смрт приклонио четницима.
    Нијесам дуго а овом сајту , али ми се чини да је апостроф честит човек. Волео бих да смогне снаге па да макар у себи , ако не и на овом сајту ,рекне да му је жао што се отац борио против четника.

  12. Није се мој отац борио против регуларне краљеве војске, како да напишем нешто што се није десило?

    Написао сам породичну истину, односно, истину да мој отац никад није поменуо да су са њим у срским герилцима-партизанима били муслимани, те да се као млади герилац искључиво борио против шваба и усташа, такође написах још једну поричну истину, истину која расвјетљава лажи послератних комунистичких идеолога- ратних комесара.

    Истину у којој из прве руке знам да није било краљевог Војводе Сава Дерикоње и његове војске, да би моја мајка и сва њена малољетна браћа и сестре били поклани од стане Францетићевих усташа.

    О томе како је дошло до двије српске војске, ко и како је Србе „нагузио“ у рату и после рата, знам довољно да могу са сигурношћу устврдити како је једина легитимна војска на простору краљевине Југославије била војска под командом чича Драже, што у сваком случају не дерогира антифашизам српских и велике мањине других партизана, све под контролом ватиканских комесара(част изузецима),тачка.

  13. Mislio sam da više ne polemišem sa tobom na ovu temu, ali prosto vučeš za jezik.
    Gore negdje si napisao, otprilike ovako, da je tvoj stav izgrađen na osnovu NEOBORIVIH ISTORIJSKIH ČINJENICA. Meni se čini da je te tvoje činjenice pisala komunistička ruka, kojoj se ne može vjerovati.
    1. Vojska u kojoj je bio tvoj otac imala je prevashodni partijski cilj preuzimanja vlasti nakon rata po bilo koju cijenu. Ti dobro znaš kako komunisti dolaze na vlast i to im je propisano njihovim manifestom. Revolucijom. Revolucija po komunistima (ti to dobro znaš) podrazumjeva promjenu društveno-ekonomske formacije uz pomoć oružija. Znači nasilno otimanje vlasti.
    2. Neoborive su istorijske činjenice da je glavni neprijatelj te vojske bila JVuO, pa nam onda reci kako tvoj otac mogaše birati neprijatelja i boriti se samo protiv Nijemaca i ustaša?
    3. Ko pobi Derikonju i njegove četnike?
    4. Koliko partizani pobiše Švaba, a koliko pripadnika kao što sam kažeš jedine regularne vojske?
    5. Potpuno si sluđen i najbolje da ovo ne komentarišeš, jer se sve više uplićeš u kučine. Navodiš koja je bila jedina regularna vojska i pri tome hvališ njihovo delovanje, a opravdavaš drugu vojnu formaciju u tom smislu izdajničku, a koja se borila protiv regularnih formacija.

  14. Крсто,

    не збори Рајо-Пајо лијепо, он ово пише да мене испровоцира како бих ја излетио нешто, све да би ми сутра могли накалемити причу да сам „четник“, као што су Јелени Тривић накалемили причу да је „четникуша“.

    Морам да кажем да мени не би сметало да ме зову ЧЕТНИК-ЕЛИТНИ СРПСКИ БОРАЦ, што јесте права дефиниција и прави опис најбољих,најхрабријих и најчеститијих српских синова у свим славним српским ослободилачким ратовима.

    Иначе, не би им било први пут, пошто дословце немају ниједну мрљу у животу да ми нађу, а знају о мени све,чак неки-неке од њих знају о мени и оно што би по правилу службе требала знати само моја супруга.

    Значи, већ се десило, неки душебрижници су ме већ частили са називом ЗЕЛЕНИ ЧЕТНИК, све због мог јасног и национално супер одговорног приступа рјешавању српског питања у дејтонској БиХ, те платформе „Република Српска за 21 ВИЈЕК“, као и мом сталном притиску на власти у Србији и Републици Српској, све да се коначно заједнички и ИНСТИТУЦИОНАЛНО приступи очувању српског индентитета по свим питањима.

    Знају они Крсто добро ко су данас, а ко ће већ сутра бити Јелена Тривић и Никола Лазаревић.

    Оваквих се боје „наши“, колико нас се оправдано боје српски ОВЈЕРЕНИ непријатељи, они који поред „наших“ успјешно уништавају Републику Српску већ двије деценије.

    Мала дигресија- неминово иду ускоро преговори са бошњацима и странцима о будућим односима у дејтонској БиХ.

    примјер први- на српској страни главни преговарачи су “ прави сарајевски шанер“ и „часни српски официр“ Никола Лазаревић, те моћна Бањалучанка и српска дама, проф. др. Јелена Тривић, са бошњачке стране уопште није битно ко се налази, да ли прави сарајевски бошњачки шанер, или неки фундаметалистички шанер, мада бих волио када дође то вријеме, да то због БОШЊАЧКОГ НАРОДА и свих нас заједно у дејтонској БиХ буду бошњаци у вјери, али са схватањима живота прилагођеном времену у коме живимо.

    примјер два- на српској страни преговоре воде ујединитељ Стевандић и такви, са бошњачке стране није битно.

    Шта мислиш ти Крсто, као и све друге фронталџије: Кога би од поменутих Срба бошњаци више волили да им буде са супротне стране стола?

  15. Крле, ево и ћирилице.
    Апостроф нама о четницима к’о да смо ми пали са неба. Оно почетнички, што је одскора негдје начуо. (Једном неко на почетку овог задњег рата рече: „Сачувај ме боже ових Срба што се крсте ‘вако широко, почетнички)
    Знамо ми ко су све били четници и које врсте, од балканских ратова до данашњег дана. Немој нас ти школовати, по том питању. Овдје је ријеч о Дражиним четницима и ЈВуО и не замотавај.
    Ништа ја тебе не провоцирам. Да ли се ти бојиш или не да ће ти неко данас-сутра прикалемити да си четник, твоја ствар.
    Зло је велико мој Никола, велико зло, што се ти не бојиш (и многи други) да ће ти неко данас-сутра прикалемити да си партизан, комуниста или њихов сљедбеник. То је велико српско зло.
    ТО ЈЕ НАЈВЕЋЕ СРПСКО ЗЛО И ВРЕЛО СВИХ ОСТАЛИХ НАШИХ НЕДАЋА.

Оставите одговор