Кад Мундијал почне уз књигу у кафани
Вруће предвечерје у бањалучком насељу Борик и још два пута топлији ваздух у пабу званом Кутак.
Изнутра допире: "Што би рекао Хегел: Јебеш киоск без панини сличица"
А тамо, скроз испред шанка, на два спојена стола сједе Борис Латиновић, аутор књиге Мундијал кроз историју и Душан Јокић с њим, антинародни елемент и епископ секте АКТ "Алија Сиротановић", иначе историчар.
Испред сцене су окачене фудбалске реликвије првог реда: дрес репрезентације Србије, дрес Мађарске са презименом Пушкаш на леђима, најпознатији дрес на свијету – бразилски и једна бразилска зелено жута застава. Ordem e progresso пише, а изнад поредане Латиновићеве књиге са Пелеом и Марадоном на корицама.
Аутор отвара књижевно вече и одмах каже да вјероватно није нормалан чим је одлучио да пише књигу о фудбалу и свјетским првенствима. Зар још ико вјерује у фудбал? Касније ће се сазнати да му се дешавало да пише од ујутру до поноћи, а само једном устане са столице да би отишао у ве-це. Сабахудина Топалбећиревића је тражио и нашао у Сарајеву да му овај напише предговор.
Пребира Латиновић познате и непознате чињенице из мундијалске историје, пун паб пријатеља и познаника једва чека да пита: шта може Португал, шта Белгија, шта Африканци; да ли су Јужноамери у предности? ко је најбољи играч у историји; какве су посљедице нових правила_
Скреће се пажња да је присутни Јокић љубитељ репрезентација из источног блока. Велики државни грб стајао је некад на средини груди, тамо гдје се сад рекламирају "најк" и "адидас". Ништа у фудбалу није као некад, а овај скуп и ова књига показују да јесте.
"Роналдо је толико добро навјежбао фудбал да се не може поредити са некадашњим играчима", примјећује Латиновић и додаје, "али он је досадан и мени се не свиђа његова игра, за разлику од Ибрахимовићеве".
Међутим, Златан неће истрчати на Маракану као ни ми, а од оних који учествују највеће шансе да се нађу у финалу, каже аутор мундијалске историје, имају Бразил и Аргентина. Осим што Европљани никад нису тријумфовали у Америци, то једва чекају сви укључујићу ту и Кока Колу & спонзоре Фифе. Италијани никад нису искључени, нису ни Нијемци, Французе нико није споменуо, али јесте Белгијанце неколико пута.
‘‘Лукаку би могао експлодирати као Дрогба, а репрезентација има шансу да буде изненађење такмичења’‘, каже Борис о екипи која је на првом мјесту завршила такмичење у квалификационој групи са Србијом и Хрватском. Он воли афричке фудбалере, памти Камерун и Нигеријце из 1994. године, издваја Нигеријце и сада (у групи су са Аргентином и БиХ) потајно се нада успјеху Обале Слоноваче.
Неко мучки добаци нешто о Шпанцима. А, вала више и тих Шпанаца! Од присутних на промоцији синоћ, мало ће их запалити свијећу када тика-така фудбал коначно буде сахрањен.
Сјетише се Руса и строгих обрва Фабија Капела. "Претеча Муриња", кажу неки играчи, сијао је тишину у тунелу стадиона када би пролазио између тимова – терени ће пожељети тика-таке, али ње нигдје бити неће.
Латиновић најављује да би се о Аргентинином првенству из 1978. одиграном за вријеме генерала Виделе требала писати посебна књига. Другачији је фудбал некад био, и онда када је Мала Птица Гаринча жонглирао кривим ногама, а и касније осамдесетих и деведесетих. Играчи су пили, пушили цигарете…И Бајковић пуши (добацују!). Да је ту био неко из УЕФЕ, надовезао би се на глагол: ‘‘И звезда исто".
Док су по просторији махале Марадонине божје руке и ноге, Еменике и Амунике, Геогр Хаџи и Михине пречке, непримјетно се кафану ушуњао један зајапурен дјечак са похабаном фубалском лоптом и тражио од конобара чашу воде. Звјерња мало около и оде вани умјесто да дрекне: ајмо, ко смије фудбала, пивски дебелгузани и филозофи!
О случајности, да на промоцију књиге фудбалског залуђеника улази дјечак који на улици игра фудбала, неки други пут! Која ли је пи-ар агенција то организовала? Латиновић и Јокић се праве да немају појма.
Божја рука ваљда, шта ли.
Ж. Свитлица