Кад може у Црној Гори: Ново заговарање Хрватске православне цркве

Хрватски десни портали данима коментаришу сесију одржану у просторијама "Хрватске културне закладе – Хрватског слова" гдје се разговарало о "хрватској православној цркви".

Сања Вулић, професор на Факултету хрватских студија Универзитету у Загребу и продекан за међународну сарадњу, сматра да "постојање хрватске православне цркве не би угрозило Католичку цркву у Хрвата којој би и даље припадао далеко највећи постотак хрватскога народа".

Она, као и сви хрватски десничари, сматра да је Српска православна црква /СПЦ/ "србизирала већину несрпског становништва православне вјере у Хрватској".

Вулићева ламентира над непостојањем "хрватске православне цркве", коју је покушао да наметене усташки вођа Анте Павелић.

Како наводи десничарски лист "Хрватско слово" као прилог нападима на СПЦ, "дио шокачких Хрвата подлегао је пропаганди и прешао на православље".

Десничарске оптужбе по којима су Срби криви и за буњевачко питање, односно за одбијање тог народа да се назива Хрватима, преузела је и хрватска држава, која често позива Београд да реагује.

У жељи да докажу потребу да се формира "хрватска православна црква" – пројекат који је пропао у усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/, Вулићева, као и остали хрватски десничари, признају да су многи знаменити Хрвати били православци /односно Срби – што се често прећуткује/.

На листи Срба или полусрба /један родитељ Србин/ у Хрватској су Анте Старчевић, за живота називан "оцем домовине" и челник правашког покрета, затим Аугуст Харамбашић, књижевник, те Стјепан Милетић, први интендант Хрватскох народног казалишта..

На листи оних са српским православним поријеклом су и праваш Никола Кокотовић, припадник Чисте странке права, борац против "великосрпства".

Хрватски десничари у жељи да покажу како је наводно пожељна "хрватска православна црква" признају и да је Петар Прерадовић, пјесник, заправо српског поријекла /православног како они кажу/, као и Анастас Поповић, оснивач прве новчане установе у Хрватској.

На списку знаменитих православних Срба у Хрватској су и Александар Трбуховић, високи крајишки функционер, Мојсије Балтић, унапређивач агрономије, затим Димитрија Деметер, пјесник и први модерни драматург у хрватској, Максо Прица правник и политичар, иначе секретар бана Јелачића…

Све то сада постају аргументи хрватских десничара да оживе још једном пропали појекат уништења СПЦ у Хрватској и тако потпуно избришу српско присуство у Хрватској.

Вулићева, њене колеге и бројни хрватски деничари узимају себи право да говоре у име преосталих Срба у Хрватској и тврде да "недостатак хрватске православне цркве осјећа више хиљада Хрвата православне вјероисповијести који данас живе у Хрватској".

Међутим, врло је мала вјероватноћа да ће та црква бити формирана, закључују десничари, а преноси "Хрватско слово", јер ће могући покушај њеног оснивања одмах бити схваћен као фашисоидна провокација без хршћанске основе.

Удар на СПЦ, задњу велику вјерску али националну институцију Срба у Хрватској, покушај је да се Срби у Хрватској практично избришу из њене историје, процјењују либерални портали у Хрватској.