Југословен Додик и Босанац Пејаковић
Дио новца грађана Српске, из опсежног буџета Кабинета предсједника, потрошен је и у новинама Дневни Аваз, ни мање – ни више, него на смртовницу Јосипу Пејаковићу.
Јосип Пејаковић, са прегрштом антисрпских изјава и до краја служећи лажном мултиетничком патосу, који се пласира из муслиманског дијела Сарајева, ничим није задужио пореске обвезнике Републике Српске, да би му се на овај начин одавала почаст.
Исто као што нас ничим посебним није задужио ни предсједник САД, Доналд Трамп, у част чије побједе је Палата предсједника обојена у боје заставе агресора из 1995. и 1999. године, а на честитку су потписани сви становници Српске, односно она као установа.
Још мање је то заслужио Род Благојевић, који је позивао на бомбардовање Србије као дио фаланги Била Клинтона, а након Трамповог помиловања, у Српској указане почасти као да је велики добротвор српском народу, којем само по презимену припада. Не заостаје ни изнајмљивање времешног блогера, Рудија Ђулијанија, бившег градоначелника Њујорка, који је на митигу испред Народне скупштине РС рекао како ће у САД рећи да "Додик воли Америку и ви волите Америку"… Све те активности, нису помогле ни да се ублаже санкције Милораду Додику, већ их је Трамп (као и у прошлом мандату) потврдио.
Да ли је ово лично обраћање покојном Јосипу Пејаковићу (он њему нема Босне) у својству предсједника, неки провинцијски комплекс из СФРЈ периода, можда времена кад је Додик био у редовима "реформиста" Анте Марковића или када је био "дашак свјежег вјетра на Балкану", говорећи да "РС није држава" или да се у "Сребреници десио локални геноцид", позивао Радована Караџића и Ратка Младића "да се предају Хагу и докажу своју невниност"; мање је битно.
Лично је небитно. Битно је да ово потврђује систем.
Сво Додиково турбосрбовање је искључиво глума пред изборе. У њему влада југопатолошко-пробосанско-прозападни систем вриједности. Он је још израженији код његових поданика, поготово оних који се баве културом и медијима.
Стога није ни чудно што је овогодишњи Театар фест Петар Кочић, под његовим спонзорством, био без учешћа РТРС и углавном, а у дигиталном свијету искључиво, промовисан латиницом. Потврда свега тога је и Мато Ђаковић, који је такође 20 година служио башчаршилуку, да би одједном постао ударно лице РТРС.
На концу конца, и Додик, и Српска, а и Аваз; понижени су ћириличном честитком у којој је на сваком мјесту убачено слово k из латиничног фонта. Можда је неко у редакцији баш намјерно ишао на слово К…, а не на неко друго, што је исто мање битно.
Сад је једина дилема, да ли је ово општење на релацији Југословен Додик и Босанац Пејаковић, или је можда обратно?