Јосиповић: Разумијем другачије виђење Олује код Срба

Хрватски предсједник Иво Јосиповић уочи прве званичне посјете Београду, која се очекује на јесен разматра питања која оптерећују односе двије државе и предлаже рјешења, преносе "Вечерње новости”. Његова главна порука је да се рат завршио и да је “и пред Хрватском и пред Србијом европска будућност”. Јосиповић је рекао да “разлике у гледањима на прошлост […]

петак, август 2, 2013 / 09:10

Хрватски предсједник Иво Јосиповић уочи прве званичне посјете Београду, која се очекује на јесен разматра питања која оптерећују односе двије државе и предлаже рјешења, преносе "Вечерње новости”.

Његова главна порука је да се рат завршио и да је “и пред Хрватском и пред Србијом европска будућност”.

Јосиповић је рекао да “разлике у гледањима на прошлост постоје, али очекује да ће се оне смањивати, мада вјероватно неће нестати.”

– Чињеница о страдању већег броја Срба у тој акцији даје српској страни право на другачији поглед. Иако ћемо се, вјероватно, морати примирити са тим да на неке историјске догађаје гледамо различито, очекујем и да Срби с разумијевањем прихвате значај “Олује” за слободу хрватске државе. С друге стране, Хрватска треба с дужним пијететом да се односи према свим жртвама, да казни злочине и да свима који желе да се врате то и омогући – поручио је хрватски предсједник.

На питање шта очекује од првог службеног сусрета са предсједником Србије Томиславом Николићем, Јосиповић је рекао да очекује “да тај састанак буде нови подстицај развоју хрватско-српских односа.”

– Имамо још много отворених питања од велике важности за наше државе и грађане. Истакао бих проблем несталих особа, њих око 1.700, отето културно благо које Србија још није вратила, питање избјеглица, Срба из Хрватске, али и Хрвата из Србије, бројне имовинске проблеме. Ту је и сукцесија бивше Југославије, као и питање границе на Дунаву. Уз то, морамо да унаприједимо сарадњу у економији, прогону ратних злочина и у борби против организованог криминала – каже хрватски предсједник.

Говорећи о хрватско-српским односима, Јосиповић каже да предстојећу посјету Београду види “више као нови импулс него као нови почетак.”

– Када имамо у виду тешку прошлост и недавни рат, уназад три-четири године многа су се питања покренула, односи су се отопили и нормално је да размјењујемо туристе, да музичари одржавају концерте, да гостују позоришне представе и изложбе, а наши спортисти се такмиче, углавном у фер борби. Наше полиције и правосуђе озбиљно сарађују, све је више међусобне трговине и инвестиција – сматра Јосиповић.
Он је објаснио да према српском предсједнику у Хрватској није било “резерви” и да су први сусрети са њим охрабрујући.

– Он је легално и легитимно изабрани предсједник, представља Србију и тако га у Хрватској третирамо. Истина је, било је доста незадовољства неким изјавама, па је и то давало утисак као да су односи, како је неко рекао, прешли у ледено доба – каже хрватски предсједник.



0 КОМЕНТАРА

  1. ХОРДА

    Mи нисмо познали вас по заставама,
    Ни ваше хероје од лавова љуће:
    Све на коленима вукли сте се к’ нама,
    Носећ’ мач убице и луч паликуће.

    Без буктиња иде та војска што ћути,
    Пожар селâ светли за маршеве горде…
    Ваше громке химне не чуше нам пути:
    Немо убијају деца старе хорде.

    Поломисте више колевки, о срама!
    Него херојима отвористе ракâ.
    Подависте више њих у постељама,
    Него што сте у крв срушили јунака.

    Узели сте очи фрескама са свода,
    Главе киповима херојâ из бајке;
    Спржили сте семе у страху од плода,
    И реч убијали убијајућ мајке.

    Пресити се земља од крвавог вала,
    Али вам победа не осветли лице:
    Јер ловор не ниче с’ буњишта и кала,
    Он је за хероје, а не за убице.

    Јован Дучић

  2. СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

    Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
    На пољима родним, бранећи их часно.
    Китио си цвећем сваког освајача,
    Певајућ му химне, бестидно и гласно.

    Слободу си вечно, закржљала расо,
    Чек’о да донесу туђи бајонети,
    По горама својим туђа стада пас’о,
    Јер достојно не знаш за Слободу мрети.

    Покажи ми редом витезе твог рода,
    Што балчаком с руку сломише ти ланце,
    Где је Карађорђе твојега народа,
    Покажи ми твоје термопилске кланце.

    С туђинском си камом пузио по блату,
    С крволоштвом звера, погане хијене,
    Да би мучки удар с леђа дао Брату,
    И убио пород у утроби жене.

    Још безбројна гробља затравио ниси,
    А крваву каму у недрима скриваш,
    Са вешала старих нови коноп виси,
    У сумраку ума новог газду сниваш.

    Бранио си земљу од нејачи наше,
    Из колевке пио крв невине деце,
    Под знамење срама уз име усташе,
    Ставио си Христа, Слободу и Свеце.

    У безумљу гледаш ко ће нове каме,
    Оштрије и љуће опет да ти скује,
    Чију ли ћеш пушку обесит о раме,
    Ко најбоље уме да ти командује.

    Јован Дучић

Оставите одговор