Јосиповић и Пајтић о односима Србије и Хрватске

Предсjедник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је данас у Шиду да је нормално да има успона и падова у односима Србије и Хрватске и да непрестано треба инсистирати на побољшању међусобних односа. „Злочине из прошлости не смијемо заборавити. Зато постоје судови. На нама који водимо политику је да градимо мостове пријатељства”, рекао је Јосиповић. Он је […]

четвртак, септембар 1, 2011 / 19:09

Предсjедник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је данас у Шиду да је нормално да има успона и падова у односима Србије и Хрватске и да непрестано треба инсистирати на побољшању међусобних односа.

„Злочине из прошлости не смијемо заборавити. Зато постоје судови. На нама који водимо политику је да градимо мостове пријатељства”, рекао је Јосиповић.

Он је додао да су сва државна тела у Хрватској посвећена миру и сарадњи у регији.

Јосиповић је поручио да свим избеглицама, и у Србији и у Хрватској, треба омогућити да се врате у своје домове.

Он је позвао грађане хрватске националности да се на предстојећем попису становништва у Србији слободно изјасне као Хрвати.

„Очувајте свој национални идентитет, будите поносни на своје хрватство и будите лојални грађани државе Србије”, рекао је.

Предсjедник владе Војводине Бојан Пајтић рекао је да у Војводини данас нико не треба да се плаши да се изјасни као Хрват, Мађар, Румун, Словак…

Према његовим ријечима у покрајини нико не треба да се плаши ако не припада већинском народу, не говори већинским језик и не припада већинској цркви.

Пајтић оценио да између Србије и Хрватске има пуно више сличности него разлика и додао да је заједничка будућност две земље у европској породици народа.

Јосиповић је у Црквеној кући у Шиду састао са представницима локалних власти и удружења Хрвата, а претходно је посетио сремско село Кукујевци где је разговарао и са представницима католичке цркве и удружења избеглица.

Јосиповић ће поподне у Београду разговарати са председником Србије Борисом Тадићем, а сутра учествује на Деветом регионалном самиту Унеско о савременој умјетност и помирењу у југоисточној Европи.



Оставите одговор