Још неки од наслова који су промовисани на Штанду Српске у Београду
Још неколико дјела која су промовисана у оквиру наступа Републике Српске на Међународном сајму књига у Београду.
"Позориште код Срба" Светислава Шумаревића
На промоцији књиге Светислава Шумаревића "Позориште код Срба", коју су Народно позориште Републике Српске и "Бесједа" објавили као репринт издања из 1939. године, говорили су редитељи Александар Пејаковић и Марко Мисирача, Ненад Новаковић, директор Народног позоришта Републике Српске, Душко М. Петровић, књижевник.
Ненад Новаковић је рекао да је ово била заиста ријетка књига и потребна не само радозналим читаоцима него и студентима на академији и да је ово прва промоција. Александар Пејаковић је испричао како се с овом књигом срео случајно припремајући се за упис на правни факултет када је умјесто "Историје Срба" добио књигу "Позориште код Срба" и да му је то касније много користило када се уписао на Академију. Марко Мисирача је говорио о издавачкој дјелатности Народног позоришта Републике Српске и изразио наду да ће се она наставити. Петровић је подсјетио на то да прва позоришна представа није играна у Бањалуци 1883. године па потом у Сарајеву, него 1867. године у Богословској школи у Бањалуци, коју је основао и водио Васо Пелагић.
"Статистичка анализа: методи и примјена" проф. др Миодрага Ловрића, проф. др Јасмина Комића и проф. др Стевана Р. Стевића
У сали "Александар Вучо" промовисана је књига "Статистичка анализа: методи и примјена", друго измијењено и допуњено издање аутора проф. др Миодрага Ловрића, проф. др Јасмина Комића и проф. др Стевана Р. Стевића. Како су аутори били спријечени да дођу на промоцију, књигу су публици у сали "Александар Вучо" представили Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији, и Љиља Петровић-Зечић, директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. Млађен Цицовић је изразио жаљење што аутори нису присутни, не само зато што су све досадашње њихове промоције биле одлично посјећене него и зато што би они могли више да кажу о настанку књиге и о разлици између првог и овог издања, додавши да ни он ни госпођа Зечић нису од ове професије.
О овом издању књиге, која је објављена прије 11 година на Бањалучком универзитету, Љиља Петровић-Зечић је рекла да је осавремењено с обзиром на све већу присутност персоналних рачунара приступачних најширем кругу корисника. Умјесто нагласка на меморисање и примјену формула, данас се акценат у настави статистике ставља на критички и аналитички приступ. Љиља Петровић-Зечић је напоменула да је ова књига трећа и посљедња која је ове године промовисана на овом сајму као издање Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, и посебно се захвалила Представништву Републике Српске у Србији и директору Представништва лично на помоћи и подршци.
"Српске пјеване пјесме у Босни и Херцеговини" Дејана Томића
У 18 сати на штанду РС је промовисана књига Дејана Томића "Српске пјеване пјесме у Босни и Херцеговини" у издању Радио-телевизије Републике Србије и Представништва Републике Српске у Србији. Књига представља једну од насвеобухватнијих збирки српских пјеваних пјесама из Босне И Херцеговине.
О књизи су говорили етномузиколози др Данка Лајић Михајловић и Драгана Маринковић, уредница емисије РТРС "Од злата јабука, књижевник Ненад Грујичић и аутор.
У умјетничком дијелу програма су пјевали Миодраг Близанац, Славко Нашигаћин и женска пјевачка група "Исон", уз пратњу Јована Повића.
Томић је сам казао да није поријеклом из Босне и Херцеговине, него је рођен у Стапару код Сомбора, али да је ове пјесме које налазимо у књизи памти од малена и да их је слушао у најранијем дјетињству.
У посвети књиге се наводи да је посвећена "Србима мухамеданцима и незаборавној Нади Мамули". Томић је рекао да ми Срби као народ често не поштујемо жртву и да су Срби мухамеданци поднијели огромну жртву да би остали Срби и да су имали велике неприлике због свог избора.
Књижевник Ненад Грујичић је истакао да живимо у времену безобзирне отимачине српског културног наслијеђа и да ова књига доприноси очувању српске културе. "Дејан Томић је риједак и вриједан појединац који ради послове из обима једног института и доприноси демистификацији и разоткривању отетог српског културног наслијеђа," рекао је Грујичић.
Данка Михајловић је истакла да је књига веома значајна и због тога што је музика један од најделикатнијих елемената културног идентитета и управо стога се често употребљава у идеолошко-политичким обрачунима, односно злоупотребљава током криза. "Оваква издања су прије свега записи, ризница народног блага, који значе нама данас, али и многим младим етномузиколозима, којима је ово значајан документ јер представља збирку текстова народних пјесама, којима, нажалост, у овом времену прети заборав," казала је Драгана Маринковић.
Дејан Томић је радио као музички педагог и као музички уредник у Радио-телевизији Нови Сад. Од 1991. године бави се српском националном прошлошћу, културом, музиком и традицијом. Истражује расуто српско народно поетско и прозно предање, савремену поезију, стару српску периодику, као и подручје музике. Аутор је бројних телевизијских и радијских емисија, а до сада је објавио и бројне књиге.
"Епитаф за Босну, Босна послије Алије и Бин Ладена" Џевада Галијашевића
У 19 сати на штанду РС је промовисана књига Џевада Галијашевића "Епитаф за Босну, Босна послије Алије и Бин Ладена", у издању издавачке куће "Филип Вишњић" из Београда. Књига говори о исламском фундамнетализму у Босни и Херцеговини и његовим везама са свјетским тероризмом.
О књизи су говорили проф. др Милимир Мучибабић, Дејан Мастиловић, директор "Филипа Вишњића", и аутор.
Мастиловић је, као издавач, изразио задовољство због изласка ове књиге, посебно у склопу садашњих безбједоносних промјена и изазова.
"Матрицом о Србима као агресорима, коју је измислила западна пропаганда, требало је да се покрије и прикрије политички програм тероризма као политичког идеала, који је на дјелу уз свесрдну подршку носилаца извршне власти у дијелу сложене државе БиХ, који се зове Федерација БиХ. О том проповиједа неко ко је син Алије Изетбеговића, чији је политички идеал стварање овог што се зове институционално озбиљење идеологије исламског фундаментализма као базе и претпоставке за тероризам", истакао је професор Мучибабић.
Џевад Галијашевић се осврнуо на одсуство приче о тероризму у Федерацији БиХ након што је постао реалност, а да иза те тишине стоје политички врх у Сарајеву и западни покровитељи.
"До 2015. године у БиХ су водећи медији писали о тероризму, о нападу на базу САД у Дахрану, који је извео први командант одреда `Ел муџахедин` у БиХ /Абдел Азиз/ Барбароса, као и о умијешаности припадника те мреже у напад на Њујорк. Тада су оне који су о томе писали опструисале безбједносне службе. Сада је у то директно умијешан политички врх у Сарајеву", рекао је Галијашевић.
Он је скренуо пажњу на дјеловање 64 калифата на простору БиХ, гдје неуставно живи цијела једна војска људи и гдје дјелују 24 паралелне вјерске заједнице које прокламују радикални ислам. "У ФБиХ се ћути, али се зато о опасности тероризма и о томе да је БиХ база терориста говори у Братислави, Бечу, Прагу", указао је Галијашевић.