Још мало па државна анархија
Какви су све милиони и милијарде од донација, помоћи и инвестиција ушли у овај постконфликтни државни апарат, нико жив не зна јер је то јако тешко утврдити. Пише: Стефан Драгичевић Статистика ту стално има посла, али шта ће јој и то када ни министарство финансија за то нема прецизне податке јер су избори кварили прецизно […]
Какви су све милиони и милијарде од донација, помоћи и инвестиција ушли у овај постконфликтни државни апарат, нико жив не зна јер је то јако тешко утврдити.
Пише: Стефан Драгичевић
Статистика ту стално има посла, али шта ће јој и то када ни министарство финансија за то нема прецизне податке јер су избори кварили прецизно утврђену цифру до сада пристиглог новца у трезор. Управо због финансијског феномена „скупе админинстрације на нивоу заједничких органа“ која безмало има 22.500 запослених и око 87 институција и агенција мислим да чувена банкарска породица Ротшилд има чему да позавиди, посебно њен отац Мајер Амшел Бауер. У банкарству посебно, јер треба знати да Централна банка БиХ низашта није надлежна, па чак ни онда када пословним банкама мора да одбруси оштар апел због невиђене обмане и преваре жираната. У времену када жиранти скапавају од плаћања трошкова „њихових бивших пријатеља“ дотле се не смирује франак који нагло скаче па јако удари по жиро рачунима и кредитима клијената, а онда нагло пада јер врсним директорима и шефовима је сада напуњен џеп. Исто то ће урадити опет када се славине заврну и када буде опет девалвације, а њима је интерес да у пословном смислу појачају своју валуту.
С друге стране, феномен заједничких органа је још упечатљивији ако се зна да многобројне агенције на нивоу државе до сада могу да потроше више од 100.000 марака, а да сам процес ревизије не може ни да се покрене нити да уђе у то „гдје је новац утрошен“. Како ће и бити провјерен када ни сама ревизија нема основу да види тј. да процјени колико данас укупно постоји агенција које се финансирају из буџета БиХ. А онда се ови у техничком мандату Савјета министара питају што нема усвајања буџета заједничких органа? Свако нормалан у држави па и политичари знају да од што већег финансирања државних органа нема користи. Опште позната ствар је да интересна група диктира темпо како ће се и шта радити па у том смислу мора мали број појединаца да дебело профитира на рачун друштва.
То што спољњи и унутрашњи дуг расте једноставно никога није ни брига јер то се по старом добром обичају треба покрити новим задуживањем и подизањем тотално лоших и неуобичајних кредита. Тренутни је дуг 9,4 милијарде, а од тога 6,2 спољни и 3,2 унутрашњи. И послије свега сваки дан у јавности треба да слушамо како се дугови нагомилавају, а да се ништа не предузима да макар и у симболичком смислу помогнемо нашим привредним субјектима који су давно прешли црту неподобних и неконкурентних предузећа.
Па зар државу не боли чињеница када види своја јадна предузећа која не могу ништа да извезу нити да пласирају своје производе? Гледати јадне пољопривреднике и сељаке који долазе и продају на тезгама поред пута не би ли зарадили коју пару тек толико да је само виде?! Држава нема никакву излазну стратегију за предузећа, сва њена политика се своди на унутрашња препирања странака и како формирати неке нове квази агенције и фондације које ће грабити новац. Приватизације нека буду само успјешни пројекти неких западних инвеститорa, а наши боље нека и не пробају да се носе са конкуренцијом јер се зна шта их чека.
За ово, више него алармантно стање у друштву, свако ће рећи своје тумачење, а оно се креће од политичке нестабилности до лошег животног стандарда јер се читав свијет налази у кризи. За нас на екс Ју простору је криза (бар што се социјалног аспекта тиче) овдје увијек постојала и зато то могу посматрати само као изговор појединаца који свој нерад оправдавају на начин скривања иза климавог америчког Волстрита. Тај нерад се неминовно шири као вирус и у оној сфери која се подразумјева најосјетљивијом дјелатности – политиком, па због задатака и циљева страначких централа 10 мјесеци и кусур овдје немамо формиран Савјет министара. Па шта очекују страначки лидери? Због њиховог баљезгања ко ће у коју фотељу, дотле ће инвестиције с неба падати? И што је још горе, надају се СТРАНИМ инвестицијама. Зашто страним? Када неко страно предузеће постане неликвидно и несолвентно да не поднесе одговорност за отпуштање радника, иначе овдје позната као јефтина радна снага?
Дивим се свакаквим изјавама у јавности различитих свестраних доктора наука! Хало доктори, па видјесте ли како Нектар неки дан купи Фруктал? Јел` ви заиста мислите да нема способних људи „балканског менталитета“ да покрену озбиљан бизнис? Има и то много, само знате, проблем је „лова“ јер „лове“ нема, а кад „лове“ нема – нема ни озбиљних пројеката. Логично је онда да држава долази до изражаја, но држава овдје није да не може, него неће да дође до изражаја. И то је проблем.
Ови заговарачи што већег буџета на нивоу заједничких органа требају да ставе прст на челo и да се отворено питају „како мисле да оправдају милијарду КМ само за плате и јавну потрошњу“. Нису способни ни Савјет министара да формирају, а хоће астрономски буџет. Па гдје то има? Заиста остаје непознатно, како неко ко се тако осили и постане „добар на пари“ има храбрости да предлаже толики буџет, а да се предходно не осврне „који су то тако тешки задаци којима ће се они позабавити да улажу силне милионе“. Заједнички органи апсолутно не утичу на развојни нити капитални развој било које општине, кантона, дистрикта или ентитета и заиста је жалосно што неко не види да је брзо полетио, а да ће истом брзином тако и да падне. Од грађана нема од кога другог, јер ови народи не могу више да поднесу безобразлуке и неправде која се увијек покрећу на њихову штету. Они гласају на изборима за своје представнике, а ови умјесто практичних рјешења и доношења конкретних закона не могу да се договоре ни око колективног упозорења ОС БиХ да не угрожава безбједност становника Гламоча којима се свакодневно тресу куће и прозори од „вјежби“ војске. Шта треба неко да погине од неке експлозивне направе па да се неко од „званичника“ удостоји да каже како то неваља што ОС ради у Гламочу? Исте или идентичне примјере смо гледали када је полицијска станица у Бугојну била разнесена, само овог пута је, да напоменем, био терористички чин од стране „појединаца“.
Кад политика рашири своје пипке то се одмах одражава и на све друге аспекте живота, али већ проблем безбједности који се стално спомиње у јавности може да доведе до катастрофалних посqједица за друштво и државу. Има људи који не могу мирно да посматрају како у држави не функционишу ни основне државне институције због страначких несугласица и калкулисања како ће се распоредити Савјет министара, али то ХДЗ-ове и „платформаше“ нijе брига јер мисле да имају сво вријеме овог свијета док нагнају једни друге „ко ће бити нови мандатар“. У свему овоме појављује се проблем ХСП-а, отворено декларисане усташке странке, која сада преиспитује улогу свог предсједника Звонка Јуришића и уопште коалицији са СДП-ом. Ако се проблем и даље буде „продубљавао“ неминовно је да гледамо и пад федералне Владе, а формирање Савјета министара ће очигледно ићи тако да СДП-СДА раскрсти са Лијановићем и ХСП-ом, нађе договор са ХДЗ-овима које ће доћи на одобрење у српском блоку СДС-СНСД. Јер, у таквој консталацији политичких снага СДП више нема никакав алиби да условљава како ће се формирати будући Савјет министара, само може бити окривљен као главни кривац рушења основних начела Дејтонског споразума, а то је нарушавања изборних права и легалитета конститутивних народа.
Како и докле ова држава може да издржи заиста је велико питање. Са оваквом политиком у коме неко има храбрости да се самоиницијативно прогласи „изборним побједником“ и то шири на сва уста, заиста задире у психу и нормалност било ког човјека. Ако се неко тако проглашава не значи да су сви такви патолошки случајеви.
Знате ли да се само један посао истински чека? Онај министарски.
Nadrobi ti svega i svačega, napisa po koju o mnogim problemima i izazovima. Očeša se o mnogo toga.
Više volim kada se čovjek uhvati neke konkretne stvari i konkretnog lopovluka – pa ga protrese uzduž i poprijeko, po širini i po dubini – tako da na kraju tačno znaš na čemu si i kako dalje.
Od 5 mogućih, dajem 2 bambija za ovo Stefanovo pisanje.
Слажем се са бројкама и словима. Треба мало конкретније.
Хвала на сугестијама уважени коментатори Фронтала.
Међутим, самим насловом државне анархије, желио сам да објединим различита дешавања у заједничким институцијама и како се нека практична питања (не)рјешавају.
Пошто је свака тема посебна и дубока (зато сам их скраћивао) ја ћу вам се обратити за сада само са једном, актуелном, која урушава основне банкарске принципе у нашој неуређеној држави.
Очигледно је да зарад крупних интереса појединци желе овој држави нанијети немјерљиву штету због које ће испаштати и будуће генерације. Конкретно мислим на стална задуживања која пријете да уруше фискалну и монетарну стабилност земље као и онако никакав животни стандард грађана.
У тексту сам споменуо нерад Централне банке која се апсолутно никако није посветила заштити преварених грађана који су дизали кредите под валутном клаузулом швајцарски франак. Када је почео да дивља курс комерцијалне банке почеле су да остварују екстра профит, а надлежни да мудро ћуте на очигледну превару која је, сигуран сам, системски рађена тако да и појединци од тога имају користи, док Швајцарци неупумпају девизна средства ради стабилизације курса. Није то рађено само у БиХ, него и у свим земљама западног Балкана које немају уређено законодавство по питању банкарског сектора (конкретно њеног пословања са клијентима) и њене одговорности. Но оно што додатно у прилог иде мојој тврдњи „системске преваре“ јесу медијска оглашавања и ЦБ и Агенције за банкарство које се проглашавају ненадлежним. Логично је да гувернер Козарић изађе у јавност и образложи: Како је уопште дошло до привременог раста „швајцарца“, а да то ЦБ БиХ није примјетила све до тренутка када су грађани почели да обимније трошкове отплате кредита осјећају на својим плећима. Наравно, сваки овакав догађај производи нове и још горе послиједице по жиранте, удружења, коморе и остале, али је нејасно зашто господин Козарић не жели да се суочи са послиједицама које је очигледно изазвала неажурност ЦБ. Није срамота признати грешку и велики пропуст због којег сада испаштају грађани него је срамота ћутати и преносити одговорност на друге, а ти други опет лоптицу враћају у ЦБ која јесте извор садашњег проблема. Умјесто да се угледају на Мађарску ЦБ они настављају да од грађана праве мулаве појединце који не знају у какву се причу упуштају када дижу хитно потребни кредит, по којој камати и којој обавезујућој валути. Мађарска ЦБ је ограничила дјеловање швајцарског франка на конкретан износ камате и провизије тако да све комерцијалне банке не могу тек тако да остварују астрономске профите ударајући по џепу грађана.
Основни проблем који се мора рјешити када је ова тема у питању јесте уредити законску процедуру пословања за све банке које послују у БиХ (ФБиХ и Република Српска) са тачно утврђеним дјеловањима Централне банке која своје основне ингеренције мора темељити на стабилности девизних резерви, страним валутама и курсевима валута у којима се веже одређени кредитни аранжман.
Не треба се много смарати бригом око БиХ. Изгледа да се око умирућих стрвина брину глобални стрвинариhttp://www.pressonline.rs/sr/vesti/republika_srpska/story/172781/%27Anonimus%27+napada+sisteme+vlasti+u+BiH!.html
Божо,
шта знаш, можда су то исти они хакери који су стали на страну Џулијана Асанжа и његовог Викиликса. 🙂
Ако и дође до сајбер напада логично је да се постави питање оправданости чувања „круцијалних и важних података“ на интернету појединих институција и агенција… Сем наравно пословних и комерцијалних банака које морају да послују преко кабла.
Стефан: „У тексту сам споменуо нерад Централне банке која се апсолутно никако није посветила заштити преварених грађана који су дизали кредите под валутном клаузулом швајцарски франак. Када је почео да дивља курс комерцијалне банке почеле су да остварују екстра профит“
Ко је то преварио грађане и како? Имаш ли неки аргумент којим би потврдио да банке узимају екстра профит?
@ Стефан Драгичевић, 22.08.2011. 22:23:49
Neću se složiti sa tobom da je neko prevario one koji uzeše kredit u CHF. To su oni sami sebi napravili – sami pali, sami se ubili. Isto tako mislim da država treba izvršiti pritisak na banke da na tim poslovima ne uzimaju ekstra profite.
Pitanje koje postavljam a na koje ne dobijam odgovor – koliko Hypo Banka kao najveći igrač u ovoj igri, u svojim izvorima finansiranja, ima CHF? Ako su i oni po ovom osnovu i sa ovom valutnom klauzulom zaduženi – onda nema riječi o ekstra profitu.
Ad hoc,
наравно, имаш безброј примјера у БиХ, али ево ти један посебан случај управо у вези швајцарског франка http://stefanveliki.blogspot.com/2011/08/blog-post_23.html .
Можда прије седмицу дана у Пресу је била прича превареног жиранта из Бијељине која је обесправљена морала да сноси штету свог клијента, дупло већу него што је уговором обавезна да учини.
ex-1978,
апсолутно разумијем твоју критику али нисмо се ми прилагођавали модерном банкарству него управо оно нама. Посебно ми овдје на простору бивше СФРЈ јер смо га наивно прихватали као главни постулат „избављења свих проблема“, незнајући притом да банкарска провизија иза себе крије екстра профит и обману физичких и правних лица. То се посебно односи на стране банке које су на различите начине овдје остваривали свој интерес, а и данас дан га остварују можда и боље него у Њемачкој, Француској… а разлог је једноставан: неуређено законодавство по питању банкарског сектора у коме ЦБ не игра никакву улогу. Нема бољег примјера него од стамбеног кредита у коме су код нас (конкретно у БиХ) камате од 7 до 9 одсто, а на западу од 3 до 5.
Ако гувернер Козарић сматра да ЦБ служи само за пласирање новца у оптицај и наравно покривање девизних рупа, онда нама таква ЦБ не треба. Нама треба ажурнија ЦБ, која прати дешавања на свијетским тржиштима новца, банка која штити обесправљене грађане на којима се очигледно извршила неоправдана и незаконита крађа средстава… Питање је како би тек нашли конкретно рјешење ако не би имали преузету валуту попут конвертибилне марке.
Не може комерцијална банка бити задужена за пласирање неке треће валуте.
Стефан Драгичевић, 23.08.2011. 12:54:35
Мислиш, они „‘акери“ из Ленглија – Вирџинија?!B-)
Стефане, прочитах блог и не нађох у њему превару. Нашао сам само погрешан избор дужника. Погрешан избор се прави онда када људи раде ствари које не разумију и не знају. Узимање кредита је ствар која није ни мало наивна, јер обавезује човјека да туђи новац који добија на зајам врати у одређеном износу и одређеном динамиком. Узимање било каквог кредита у земљи која је овако нестабилна и несигурна, привредно и образовно неразијена је утолико опасније. Иако се ни мени не свиђају многе ствари у вези са ЦБ БиХ (која, узгред, и није права централна банка, већ валутни одбор), њој се не може порећи заслуга да су у оквиру Закона о ЦБ остварили свој први цињ монетарне политике, стабилност домаће валуте по начелима валутног одбора. Тим прије јер се налазе у очајном политичком и економском окружењу које годинама нуди Босна И Херцеговина. То је једна од ријетких институција која у БиХ може добити пролазну оцјену.
Помало забрињава чињеница да се данас све више користи ријеч екстра профит, а чини се да се не зна шта је то. Било би интересантно да нам кажеш шта је екстра профит и постоји ли неки мјерљиви критеријум по којем си дошао до закључка да банке узимају „екстра профит“. Ајде прво ти, па ћу онда ја прокоментарисати 🙂 Ако ми Божидар допусти.
Стефан: „Нема бољег примјера него од стамбеног кредита у коме су код нас (конкретно у БиХ) камате од 7 до 9 одсто, а на западу од 3 до 5.“
Шта мислиш зашто?
Ad hoc,
Сасвим је јасно да многи који кредите узимају нису довољно обавјештени о свим појединостима кредитног аранжмана, али ти је наведени примјер показао како се одређују кредитни ануитети који подивљају послије промијене курса, конкретно франка. Није то рата кредита која није уговором обезбјеђена, али је проблем тај што када долар падне, одмах се диже нека друга стабилнија валута. И евро је данас стабилан колико-толико, али како то да пад долара није обезбједио пораст вриједности европске валуте? Видиш, ту је парадокс и он се јављао и прије, чини ми се 2009. када је, вјеровао или не, опет лудио „швајцарац“.
А с друге стране, мени је сасвим јасно да банка жели да искористи своју прилику, да заради што више и што боље па и екстра профит али се ту опет јавља онај проблем који сам већ навео у вези законодавства банкарског сектора. Рецимо, за екстра профит нема пореза банци, зашто то? И онда се опет враћамо на ону причу о „превари“. Па није то класична превара, то је обмана која експонира модерно банкарство, и ако ниси довољно мудар и информисан приликом кредитног аранжмана логично је да ти се десе проблеми који ти празне џеп, заплијене имовине (хипотека)… Но, није ли мало чудно да овакве кредите везане за „швајцарац“ у великој мјери преузима Хипо банка?
Увјерен сам да је системски рађено да франак нагло скочи, а колико је Швајцарцима требало да га смире? Непуна три дана, а дотле су комерцијалне банке префино зарадиле и нормално без опорезивања направили енормно богатство. И опет ће то да ураде када нека свјетска валута буде изгубила вриједност на тржишту новца.
А што се тиче стабилности конвертибилне марке, то је немјерљив успјех само треба знати да смо нашу домаћу валуту преузели од Њемаца и практично фиксирали однос КМ-евро. Но било како било, нећу сад да кажем „наше, страно, туђе“; важно је да нема инфлације и што су девизна средства спремна у сваком тренутку да дјелују у случају пада вриједности.
Што се тиче дефиниције екстра профита, то се у банкарству заправо зове ванредни приход, а он настаје када банка оствари добит прије зацртаног плана рада за један-два квартала, пола године или годину дана. Обично екстра профит привремено утиче на смањивање текуће провизије неким физичким или правним лицима као награду за указано повјерење и низ других ствари које се нуде сталним клијентима.
Тај екстра профит који је сада остварила Хипо банка ће неминовно стабилизовати њену конкурентску позицију јер је она у прилици сада да утиче на комерцијално-банкарски сектор.
Цитат
„Стефан: Нема бољег примјера него од стамбеног кредита у коме су код нас (конкретно у БиХ) камате од 7 до 9 одсто, а на западу од 3 до 5.
Ad hoc: Шта мислиш зашто?“
Зашто, па разлог таквим каматним разликама је неминовно развој тамошњих држава и уређеност банкарског сектора. Јер, искрено вјерујем да су се тамо доста испраксали разни Ротшилди и Бауери…
Стефан Драгичевић, 23.08.2011. 22:41:00
Није то уреду Стефане. Није…
Да тако хакеришеш најумније главе кимериканске које немају ништа са овом нашом „затуцаном запиздином“.:D
Nije li divno kako argumentovane, opširne i poučne odgovore daje Božidar kad god se pojave konkretna pitanja :-)))
E, sad ajmo ozbiljno.
Stefane, počeo si jako da širiš započete teme, ali ajde da pokušam argumentovano razložiti gdje su ti greške u razmišljanju, pa ti još jednom razmisli. Ako me argumentima demantuješ, onda ću ja razmisliti. Nadam se da ćemo nešto zajedno naučiti 😉
Kredit. Tačno je. Većina ljudi koji podižu kredit su finansijski i ekonomski nepismeni i donose pogrešne odluke. Kredit je potpuno opravdan samo onda kada se podmeće kao poluga investirana u sredstvo koje u toku svog vijeka eksploatacije generiše pozitivne tokove novca (neto margina) koji su veći od rata koje se otplaćuju. Svi ostali krediti su sumnjivi i neisplativi. Povezivanje kredita sa stranom valutom (tzv. carry trading) nije specijalitet finansijski nepismenih ljudi u BiH, već i van BiH. Tri autora koje je angažovao SNB (Beer, Ongena i Peter) su tokom 2007 godine uradili analizu carry trader-a u Austriji, jer je bilo interesantno uvidjeti ko i zašto u Austriji uzima kredite u francima i jenima. Njihov zaključaj je bio da su to ljudi skloni povećanom riziku, bogati bračni parovi, pa se kao posljedica pokazalo da je opasnost od bankrota relativno mala. Kod nas je stanje sigurno drugačije, jer mi ni nemamo bogatih onoliko koliko ih ima Austrija. Motiv za uzimanje ovakvog carry trade kredita je manja kamatna stopa i da se desilo da je odnos evra i franka ostao u okviru malih promjena ispalo bi da su naši carry traderi pametniji od svih ostalih dužnika. Naišla im loša sezona, posjekla ih i sad im je neko kriv. To je isto kao kad bih ja kupio akcije odlične komapanije koja plaća dividendu, naiđe krizna godina, obori cijenu akcija, a ja zakukam. Pa ko mi je kriv, što sam kupovao. Svako fizičko i pravno lice koje se pozicionira na tržištu izloženo je riziku. Tu nema nikakvog izuzetka. Dakle, niko nije prevario švajcarske dužnike. Oni su rizikovali – i izgubili. Možda u sljedećem okretu bude više sreće. Posebno ako budu učili i konsultovali se sa nekim ko sve dobro zna kad god rade ono što ne znaju. Ni ja sam sebi auto ne popravljam.
O Forexu (još jednom, pa više neću). Ako postoji slobodno tržište na svijetu, onda je to devizno tržište (forex). Dnevni promet na deviznom tržištu svijeta je bar 25% veći od ukupnih deviznih rezervi Kine. To je tolika likvidnost i dubina da je više nego besmileno tvrditi da je neko namjerno povećao franak, a onda ga je i stabilizovao za tri dana. Franak je poletio zbog vjerovanja da se radi o valuti koja će spasiti investitore. Nije lako razumjeti (bar moje znanje ne seže toliko daleko) zašto bi švajcarska privreda koja nije ni 20-ta u svijetu po svojoj snazi bila tako siguran zaklon. Kako god, desilo se da je suviše mala ponuda valute koja nema snagu da bude rezervna, pod pritiskom strašne potražnje vjernika u Švajcarsku dovela do njene izrazite prcijenjenosti što su pokazale sve analize pariteta kupovne moći, npr. prema evru. Uz to SNB je ocijenio da će biti ugrožen prvi cilj njihove monetarne politike, a to je stabilnost cijena u Švajcarskoj, kao i konkurentnost njihove industrije, pa je snažnom intervencijom odbacio aprecijacijski pritisak. Nagli pokreti franka nisu došli kao posljedica rada sitnih špekulanata, već cijelog globalnog forex pokreta, a naši dužnici su najebali samo onako usput. Daću ti još jednu napomenu. Provjeri razliku između inflacije i deprecijacije valute. To je bolna tačka mnogih koji pišu o ovim temama. Npr. zašto valuta može pasti prema drugoj valuti, a da nema inflacije? Nije li to interesantno.
Ekstra profit. Još jedna bolna tačka, ali da ne zaključujem prebrzo. Kako možeš oporezovati nešto, ako ne znaš kako da ga izmjeriš? Evo, da te pitam drugačije. Uzima li Telekom ekstra profit? Uzima li Toplana ekstra profit? Ako da, kako znaš da uzimaju? U čemu je razlika između profita i ekstra profita? 🙂 Ne nađi se u primisli da ja sad tu nešto ispitujem, ali samo bih želio da sve što se tvrdi bude argumentovano.
Sad dolazimo do onoga što najviše volim. Kamatne stope. Duplo veće ovdje, nego u EU. Zbog uređenosti – da, ali i zbog neuređenosti takođe. Prvo, opšte je pravilo da ako je dužnik iz uređenije sredine (manje rizične), on može doći do jeftinijeg novca. Otuda će banka meni zaračunati veću kamatu, nego mom kolegi iz Austrije, iako smo nas dvojica jednako kreditno sposobni. Drugo, treba pogledati zakone koji regulišu naš bankarski sektor. Obavezne rezerve banaka kod nas su 10-20%, a u EU samo 3%. Dalje, minimalna stopa adekvatnosti kapitala kod nas je 12%, za razliku od međunarodnih 8%. Sve to utiče na poskupljenje novca, ali sa druge strane omogućuje da strane banke kod nas budu kapitalno obezbjeđene, čak i više nego njihove matice.
Treće, malo pogledajmo na cijelu sliku, pa će nam biti lakše razumjeti. Ko je nekad učio javne finansije taj zna da što je entitet veći, može doći do jeftinijeg novca. Otuda se država može zadužiti po nižoj stopi kamate od entiteta, entitet od grada, a grad od građanina. Pogledajmo zaduženje u koje RS ulazi kod Kineza. Ovo komentarišem ovdje, pa neću ispod tog članka. 4-5% godišnje i još ćemo taj kredit koji uzmemo koristiti za plaćanja njihovim kompanijama. Dakle, ako se RS zadužuje po skoro 5% kamate i novac će moći da potroši tamo gdje povjerilac kaže, onda je jasno da građanima slijedi mnogo veća kamata ili mnogo teži uslovi.
Kad budemo u EU, tada ćemo imati i kamate iz EU. Uostalom, zašto uopšte i uzimamo ovako mnogo kredita (i država i pojedinci)? Samo da bismo uvećavali platnobilansni deficit neracionalnom potrošnjom. Poluga će se slomiti, ako nastavimo ovako. Meni je to kristalno jasno, treba vidjeti je li i ostalima.
Ad hoc, 24.08.2011. 13:57:29
ДИНГ ДОНГ! ДИНГ ДОНГ!
http://www.youtube.com/watch?v=l_Mc63WEOik&feature=related
Ad hoc,
у великој мјери се могу сложити са тобом у вези кредита, јер је чињеница да данас у нашем друштву преовладава тотална неписменост, неинформисаност када су у питању кредитни аранжмани. Но те ствари сам и ја споменуо и нема никакве дилеме да је то једна од главних одлика зашто „се грађани упецају на повољност кредита валутно везаног за франак“, али је исто тако чињеница да се на тај начин мјења мјесечни ануитет који је и створен да се не би направио велики ризик јер се он највише односи на физичка лица. Код банака имамо одвојеност пословања са физичким и правним лицима јер зависи шта се све тражи. Ми морамо схватити да је свако пословање ризик, али се на ризику одржава ликвидност и солвентност и то је тако увијек било, друго је то што се сада неко оправдава на начин „пропао сам, па ми хитно треба ново задужење“?! То је дакле наивно тражење новца који га повлачи у даље дужничко ропство.
Оно што се са тобом не могу сложити јесте узимање тог примјера из Аустрије јер је тамо однос евра према франку, а код нас је КМ према франку, бар када је ријеч о теми коју смо отворили. Другачије је када имаш стални однос ЕУ и Швајцарске ЦБ по питању односа двије свјетске валуте које неминовно утичу на стабилизацију својих девизних резерви, а сасвим друго када причамо о КМ и франку гдје, да будемо реални, немамо тај конкретни параван сарадње двије ЦБ, а посебно то што нисмо уредили начин пословања комерцијалних банака са швајцарским франком. Јер код нас је давање кредита везани са франак опстало само код Хипо банке, остале стране комерцијалне банке такве услуге у БиХ не дају.
Једном реченицом можемо да обухватимо цијелу ову причу, а то је да све ово личи на коцкање у коме неко има среће или нема среће. Ја сам у својим предходним излагањима говорио о оној породици са Лончара или случај преварених жираната гдје је сигурно постојала или неупућеност или нека малверзација која је коштала једну или другу страну. Међутим, не могу да се ослободим чињенице да комерцијалне банке у БиХ не дођу до закључка да су им стамбене каматне стопе превисоке и да напросто морају да се ускладе са неким нормалним стандардима који владају у друштву.
Не разумијем како мислиш „чиме се мјери екстра профит“? Па врло једноставно, уђеш у рачуноводствене књиге предузећа или банке као надлежни орган видиш колико је одступање прихода и расхода за одређени мјесец, квартал или годину. Ако су приходи ненормално велики рецимо у односу на јануар мјесец онда тражиш од послодавца извјештај на чему је конкретно он остварио велику добит која је дупло већа од нпр. пословања у прошлој години. Још лакше је то урадити код банака… утврђивање екстра профита није проблем, проблем је непостојање жеље да се наметне држава у свему томе кроз стандардну ситуацију – опорезивање.
Остало у вези камате, стандарда ЕУ и нашег банкарског сектора се у потпуности слажем и могу да ти само захвалим на овако доброј анализи у вези њих.
Стефан: „Оно што се са тобом не могу сложити јесте узимање тог примјера из Аустрије јер је тамо однос евра према франку, а код нас је КМ према франку, бар када је ријеч о теми коју смо отворили.“
Обзиром да је код нас курс валуте фиксан према евру по принципима валутног одбора, калварија се догодила у фиксном односу са евро зоном. И у Аустрији је валута депрецирала за неколико десетака процената, тако да је и аустријски carry trader слично прошао као и наш, једино што је он у просјеку имао одакле да се вади, а овом нашем чупају перје из гузице.
Стефан: „Не разумијем како мислиш „чиме се мјери екстра профит“? Па врло једноставно, уђеш у рачуноводствене књиге предузећа или банке као надлежни орган видиш колико је одступање прихода и расхода за одређени мјесец, квартал или годину. Ако су приходи ненормално велики рецимо у односу на јануар мјесец онда тражиш од послодавца извјештај на чему је конкретно он остварио велику добит која је дупло већа од нпр. пословања у прошлој години.“
То што си сада поново описао није довољно да бисмо знали убиру ли банке екстра профит. Мора се тачно знати шта ти значи „ненормално велики приход“. +42 степена је ненормално велика температура, а колики је ненормално велики приход? У односу на шта га мјериш? 🙂 Још једном: убиру ли Топлана и Телеком екстра профит? Ово намјерно питам, да бих продужио дискусију о појму који многи користе, па да га до краја демистификујемо и да бих добио времена да савладам лијеност и коначно отворим финансијске извјештаје те фамозне Хипо банке, па да видимо шта тамо пише. Ако има неко други ко није овако лијен, може и помоћи 😉
Стефан Драгичевић, 24.08.2011. 16:10:42
Stefane ne vidim ni njedan jedini razlog za oporezivanje ekstra profita u slucaju svajcarskog franka jer to spada u kategoriju sam pao sam se ubio a i vecina „prevarenih ziranata „spada u tu kategoriju iz jednostavnog razloga sto nepoznavanje propisa ne povlaci oslobadjanje od odgovornosti.osim toga uvjek postoji i pravo i obaveza pa ako drzava banci oporezuje ekstra profit ne vidim razlog zasto ne bi sanirala gubitke nekoj drugoj banci koja nije obracunala kredit u francima.osim toga mnogi se pozivaju na moral a ni taj argument ne stoji, recimo da sam ja podigao kredit u francima i kupio stan a moj prijatelj u markama i kupio isti takav stan. ako bi sve proslo „normalno“ ja bih otplatio nekoliko hiljada manje i usao sam u odredjeni rizik racunajuci da se isplati a on je isao na manji rizik i vecu cijenu.ako bi drzava ili neko drugi meni nadoknadio gubitke to ne bi bilo fer prema njemu jer ne vidim zasto bi neko mene osigurao od rizika kad sam svijesno ili zbog gluposti i pohlepe, svejedno, isao na veci rizik i manju cijenu a on je svjesno isao na nizi rizik i vecu cijenu.bi li onda trebalo njemu nadoknaditi razliku u cijeni u slucaju da franak ne skace i ako ne bi zasto?ukratko mislim da ova tema sluzi samo za jeftino nabijanje politickih poena i nista drugo.
sto se tice razlike u kamatama u eu i kod nas potpuno se slazem sa ad hoc s tim sto ja mislim da smo dobili sto smo trazili jer je jedini nacin da dobijemo nize kamate da stabilizujemo drzavu i smanjimo rizik, ovi sto su na vlasti to ne zele ili ne znaju ili im odgovaraju ovakve kamate a narod ih ponovo bira-sretno trazili ste gledajte.
stefane posto je ad hoc ponovo pokrenuo temu ekstra profita da napisem jos koju na tu temu.po mom misljenju definicija ekstra profita ne postoji jer je dobru definiciju nemoguce napraviti a da bude kratka jasna i nedvosmislena.uzmimo na primjer telekom.
Не разумијем како мислиш „чиме се мјери екстра профит“? Па врло једноставно, уђеш у рачуноводствене књиге предузећа или банке као надлежни орган видиш колико је одступање прихода и расхода за одређени мјесец, квартал или годину. Ако су приходи ненормално велики рецимо у односу на јануар мјесец онда тражиш од послодавца извјештај на чему је конкретно он остварио велику добит која је дупло већа од нпр. пословања у прошлој години. Још лакше је то урадити код банака… утврђивање екстра профита није проблем, проблем је непостојање жеље да се наметне држава у свему томе кроз стандардну ситуацију – опорезивање.
nije tako jednostavno. licno poznam covjeka koji je prije 3-4 godine firmi bbm- podgorica za 4 mjeseca utrostrucio prodaju paketa pa je vjerovatno i profit porastao bar duplo. je li to ekstra profit?sa druge strane recimo da mtel zavrsi godinu sa prihodima 0.da li to znaci da nema profita i ekstra profita?posto sam iz te struke mogu potpisati da mogu organizovati rad mtela sa 100 maksimalno 200 zaposlenih u sadasnjem obimu posla. da li su plate preostalih nekoliko hiljada profit koji dajem kome hocu ili troskovi?licno poznam covjeka koji je profesor likovnog i radi u het-trebinje a posao mu je da prilikom radova razvuce zutu traku oko mjesta radova,je li njegova plata profit nepravedno oduzet dionicarima ili trosak?ukratko jako veliki procenat novca koji prodje kroz firmu moze biti i trosak i profit zavisi kako kome odgovara, sto bi reko rotsild „dajte mi stampariju novca i ne interesuje me ko pise zakone“ a npr mtel je neka vrsta stamparije novca.
зар екстра профит нема везе са просјечном вриједности одређене робе на тржишту те робе.. па ако је вриједност неке робе нижа од тржишне фирма остварује профит?? што би у случају банке било нешто као – када банка има јефтинији производ – нпр. дође до јефтинијег новца (или га неко поклони) а продаје га по цијени као и банка која је до новца дошла по процјечној тржишној цијени.. она прва остварује екстра профит.. или, ако банка има мања улагања типа дође до бесплатне имовине (зграде, опреме) и слично, јефтиније радне снаге или квалитетније радне снаге од конкурента а производ као нпр. кредит продаје по просјечној тржишнојцијени.. и у том случају остварује екстра профит..или, фирме које продају исти производ само неке не плаћају порезе и доприносе, не плаћају режије а производ продају по просјечној цијени као и конкурент који то све плаћа (тј. његов производ је скупљи).. шта је екстра профит?
Ad hoc,
гдје има монопола има и екстра профита. Свако ко се бави давањем услуга било да се ради о специјализованим и агенцијским кућама до кредитних агенција има визију како остварити велики профит, само је питање којом методом, јер она за „прање новца“ у том случају може да буде опасна и врло погубна за неке појединце, а и њихове услужне агенције. Но, овдје смо причали конкретно о комерцијалном банкарству и потпуно је другачији начин зараде него код нпр. Телекома иако иједно и друго пружају услуге. Конкретно, мтел овдје у Републици Српској нема конкуренцију, док комерцијалне банке не само у РС него свугдје у свијету воде јако велике битке за што повољније своје провизије које се крећу у зависности од зараде банке.
herc64,
зашто тако мислиш? Гдје држава може да погријеши ако јој је очигледно да страна банка зарађује на њеним грађанима? Проблем је у томе што се код нас само Хипо банка и пар домаћих баве давањем кредита у „швајцарцу“ и нико више. Зато је апсурдно говорити о неким обрачунавањима кредита трећој банци која апсолутно не послује нити је ставила у оптицај швајцарски франак. Од почетка 21. вијека „швајцарац“ је неколико пута скакао и врло мали период је требао да би се стабилизовао од стране ЦБ у Швајцарској. Када кажем опорезивање не мислим овдје само на кредитни аранжман везан за франак него и на свим врстама прихода банке гдје она зарађује енормно више него што је зарађивала у предходном периоду. Зна се како се ради са предузећима који се баве чисто производњом, тако да не видим разлога зашто би се банка изузимала из система опорезивања. За свакога морају да дјелују исти закони и иста правила, а ако то одудара као што је то у случају комерцијалних банака, онда се то мора регулисати правним надлежностима банкарског сектора. Ја разумијем да је у БиХ још хаотично стање по питању нестабилности привреде, али ново, реформисано законодавсвто банкарског сектора је неопходно оваквој БиХ. Посебно зато што имамо стабилну валуту.
Што се тиче те фамозне дефиниције екстра профита могу се сложити са тобом да је у постојаћем облику неразумљива, али је чињеница да се мора у неком наредном периоду дати конкретно њено објашњење јер се у данашњици све више остварује све већи приход (ванредни) прије планираног.
Цитат:
aleks: „или, ако банка има мања улагања типа дође до бесплатне имовине (зграде, опреме) и слично, јефтиније радне снаге или квалитетније радне снаге од конкурента а производ као нпр. кредит продаје по просјечној тржишној цијени..“
Комерцијална банка да добије бесплатну имовину је према реалним могућностима равна 1:100 и то посебно ако се ради о страним ком. банкама. Код нас реално постоји та јефтина радна снага у банкарству али она сигурно није неки важан адут банци по питању остваривања добре и боље провизије.
Ниједна банка ти неће дати кредит по просјечним тржишним условима.
Ovih dana je baš ugrijalo, totalno smarajuće.
Jasno je da ćemo se vrtiti u krug, pa ću odgovoriti na pitanja koja sam postavio.
Prvo, nije loše znati da je pojam ekstra profita uzet iz marksističke ekonomske teorije i uveo ga je Karl Marks lično, ali je definicija muljava do bola, pa se zna zamuljati i sve u vezi sa ekstra profitom. Ne bih prepričavao o načinima kako je Karl Marks definisao izvore ekstra profita, ali pošto je Stefan pomenuo monopol, to je samo jedan od četiri Marksova izvora ekstra profita. Koga više interesuje, neka potraži u knjizi „Kapital“.
Bilo kako bilo, ekstra profit je obično definisan kao iznadprosječan povrat na uloženo. I eto nepreciznosti. Šta je to prosječno, a šta je to iznadprosječno? U vrijeme Marksa je ovaj pojam bio više opisan i valjda je uveden da se pokaže ugnjetavanje radničke klase u korist vlasnika nad sredstvima za proizvodnju. Pošto su došla neka nova vremena, profitabilnost i profit se jasno i hirurški precizno kvantifikuju, pa ćemo sada potražiti pomoć grane finansija koja se zove Korporativne finansije, jer mi ustvari i govorimo o računovodstvenom (finansijskom) profitu, a ne recimo o ekonomskom.
Za mjerenje profitabilnosti korporacije koja djeluje na tržištu postoji više indikatora koji se izračunavaju iz finansijskih izvještaja. U de facto standardu za učenje Korporativnih finansija (Brealy i ostali) navode se tri indikatora profitabilnosti: NPM, ROA i ROE. ROE je povrat na uloženi kapital i posebno je interesantan zato što se može koristiti za poređenje profitabilnosti između preduzeća koja pripadaju različitim granama. NPM i ROA se na taj način ne mogu koristiti. Dakle, ROE je odnos čiste neto dobiti (nakon oporezivanja) i akcijskog kapitala preduzeća (neki kapital zovu neto imovinom). Znači, ROE je relativan broj i sada konačno možemo raditi kvantifikaciju.
Iako je motor pogona kapitalizma profit i cilj je da profit bude što veći, zadržan je Marksov pojam ekstra profita i obično se smatra da korporacija ostvaruje ekstra profit ako joj je ROE iznad 8-10%. To je jedino objektivan kriterijum iznadprosječnog profita. Stvarno mi se ne da tražiti finansijske izvještaje naših banaka, ali ovako od oka bih rekao da im je ROE sigurno značajno ispod 10%, pa ne vidim zašto bi neko toliko isticao neki njihov ekstra profit. U slučaju Telekoma ROE je sigurno značajno iznad 10%, pa niko posebno ne govori o nekom njihovom ekstra profitu.
I još samo malo o načinu kako se dolazi do ekstra profita. Na ovako malom tržištu bilo čega, kakvo je bosanskohercegovačko, teško možete očekivati slobodu. Ako nisu monopoli, onda će se tu u najboljem slučaju pojavljivati oligopoli i karteli koji će izgrađivati tržišnu snagu sa ciljem praktično monopolskog uticaja i diktiranja cijena. Ovdje je svaki ekstra profit više rezultat de facto monopola, nego tehnološke superiornosti ili više produktivnosti u odnosu na konkurenciju. Tako je to na svim malim tržištima.
Hvala Ad Hoc,
mene to baš zanima pa te molim da mi pomogneš da shvatim..
u slučaju banaka.. prosječnu vrijednost formira tržište? ajde da kažemo da nema monopola jer kapitalističkom sistemu kobajagi ga nema, mada ima istih vlasnika nekoliko banaka, ali da ne komplikujem.. e, sad šta je tržište za proizvod banke koja ima poslovnice u nekoliko zemalja a šta za banku koja ima poslovnicu u samo jednoj zemlji? i šta za takvu banku znači prosječna tržišna vrijednost? ili, ako je recimo prosječna kamata na depozite 5% a na kredite 6% a imamo banku koja daje kamatu na depozite 2,5% a uz troškove obrade kredite i ostale dodatke efektivna kamatna stopa dostigne 9% da li ona na određenom tržištu ima ekstra profit? ili, ako neko kupi banku za recimo 200.000 KM a banka ima potraživanja u vrijednosto 20 miliona KM od čega novi vlasnik naplati 20% – je li vlasnik ima ekstra profit ili nema.. ???
i, je li ROE ili ROI?
Једна од темељних грешака у размишљањима људи је што покушавају увести неке линеарне везе између камате на штедњу и камате на кредит које банке дају. Нпр. споља гледано уопште не знамо по којој цијени нека банка са нашег тржишта набавља новац од матичне банке и затим га пласира овдје. Такође сам већ дао примјер зачајно већих обавезних резерви које банке имају овдје у односу на ЕУ. Не знамо ни каквом се ризику банке излажу у зависности од избора клијената којима дају кредите. Умјесто да се замарамо сагледавањем цијелог банкарског пословања и да покушавамо погодити остварују ли банке екстра профит на основу камата које дају, једноставно треба наћи однос нето профита и нето имовине. Понављам, прилично сам сигуран да у случају наших банака тај однос није ни близу 10%. Коначно, овдје се ствара атмосфера као да би се жељело да банке послују негативно. Пробајмо замислити до какве би катастрофе то довело.
Основни фактор за поређење профитабилности између различитих дјелатности је ROE. ROI није погодан за анализу цјелокупне профитабилности на основу финансијских извјештаја, већ евентуално за анализу профитабилности појединих инвестиција, а ни то веома често није лако. Нпр. ако компанија уложи милион долара на образовање кадрова или маркетиншку кампању није лако одредити колики је удио прихода (добити) дошао као посљедица баш тог улагања, па се не може одредити ни ROI.