‘Језици’ из региона угрожавају српски језик на европским катедрама
Србија не користи фондове ЕУ за унапређење језика, па би се могло десити да језици из региона истисну српски језик са катедри у Европи, пише "Блиц". Лист наводи да је Србији много да плати 12.500 евра да би постала члан Европског центра за модерне језике /ЕЦМЛ/, агенције Савјета Европе, те истиче да би на универзитетима […]
Србија не користи фондове ЕУ за унапређење језика, па би се могло десити да језици из региона истисну српски језик са катедри у Европи, пише "Блиц".
Лист наводи да је Србији много да плати 12.500 евра да би постала члан Европског центра за модерне језике /ЕЦМЛ/, агенције Савјета Европе, те истиче да би на универзитетима широм Европе ускоро могле да почну да "ничу" катедре за црногорски, босански или хрватски језик, а да српски језик странцима остане мање атрактиван за учење.
То је само једна од посљедица тога што су све земље бивше Југославије, осим Србије, на списку чланица Евопског центра за модерне језике, због чега могу да рачунају и на помоћ ове агенције у стандардизацији језика, да шаљу своје професоре и постдипломце на усавршавање и да користе фонд ЕЦМЛ-а за пројекте унапређења језика.
Све то би могла да има и Србија, ако би њено Министарство просвјете пристало да плаћа чланарину од 12.500 евра годишње, наводи "Блиц".
Према сазнањима овог листа, Црногорци већ врше притисак на Универзитет у Барију у Италији како би се тамо учио њихов језик, а проблем настаје када се једном појави један језик који покрива цијело подручје бивше Југославије, јер онда нема потребе за другим сличним.
"Блиц" наводи да није успио да добије одговор на ову тему од Министарства просвјете Србије.
Република Србија као матица Срба, матица српске културе и, прије свега српског језика, као сада ствари стоје не потеже механизме за заштиту својих културних постигнућа. То је жалосна чињеница над којом данашњи српски интелектуалци не смију инертно стахати.
Данашњи српски језик је један од националних постулата које треба да оставимо потомцима као најснажнији знак свог и њиховог идентитета!
Иначе, мало шта имамо, осим бурне историје, да оставимо потомцима! А питање је колико ће им та историја бити доступна и колико ће наши потомци тежити сазнању историје својих отаца ако им ови нису оставили у аманет ништа што видљиво обезбјеђује бољи живот. Овдје мислим на просјечне Србе а не новопечене буржује који су створили лажни сјај себи и својим потомцима.
И да закључим. Србима је родољубље било у бићу (нароада) али српске елите су као по правилу имале друге идеале. Таква диспаратнос је нас и довела довде гје смо данас,на крају историје!
Можда је неопходно поново прочитати Ћосићеве Корене и проанализирати „европеизацију“ једног од синова Катићевих, оног који представља будућу елиту Србије, елиту каква је и данас на челу наше напаћене матице Србије!