Заправо, било би најбоље да је Жељка Цвијановић рекла: Нема геноцида, па нема ни порицања геноцида; али заиста остаје нејасно да ли наши политичари мисле да нешто могу изјавити у иностранству, па да се за то неће сазнати код куће?

Из наслова, које сам новинар у тексту наводи да је израелски медиј објавио, односно из бирања да се интервјуише Бисера Турковић, јасно је да овај новинар, творац дјела "Путинов хибридни рат и Јевреји", има јасно идеолошки обојену позадину, која је проамеричка и про-НАТО, па самим тим и антисрпска.

Но, он правилно идентификује Републику Српску као "аутономну српску енклаву" у БиХ и користи термин "масакр", а не "геноцид" за дешавања у овој општини Републике Српске 1995. године. Какав је савезнички и пријатељски тон овог јеврејског медија можете процијенити сами из на брзу руку преведеног текста, а остаје питање да ли је Жељка Цвијановић ово изјавила, или ће и ова изјава остати недемантована као Бореновићева, Ђокићева и Чубриловићева?

Текст доносимо у цјелости:

‘Нема порицања геноцида’: Буран разговор лидера босанских Срба са Хаарецом о Сребреници

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић у интервјуу током посете Израелу демантује да њена влада покушава да минимизира масакр у Сребреници: "Стално копајући по овој теми, не можемо да гледамо у будућност"

Семјуел Сокол је слободни новинар са седиштем у Јерусалиму. Раније је био дописник Џерузалем поста и извештавао је за Јеврејску телеграфску агенцију, Израелско радиодифузно управу и Тајмс оф Израел. Аутор је Путиновог хибридног рата и Јевреја.

На списку истакнутих лидера и дипломата који ће посетити Израел последњих недеља, један је добио врло мало медијске пажње: Жељка Цвијановић, председница Републике Српске, аутономне српске енклаве БиХ. Она се током посете прошле недеље састала са високим израелским званичницима, укључујући министра финансија Авигдора Либермана и министра за становање Зеева Елкина.

Цвијановићева се састала и са Хаарецом у једном хотелу у Јерусалиму, гдје се осврнула на нека од најхитнијих политичких питања која су тренутно у насловима на Балкану. Неки од њених комшија вероватно неће позитивно гледати на њене одговоре.

Она је снажно одбацила оптужбе о негирању геноцида и историјском побјеђивању од стране себе и њених политичких савезника, усред дубоких унутрашњих неслагања око саучесништва босанских Срба у масакру хиљада Муслимана у Сребреници 1995. године.

"Нема порицања геноцида; није било порицања геноцида”, рекла је Цвијановићева и додала да аргументи око ратних злочина спречавају њену земљу да иде напријед.

Питање негирања или бељења крвавих догађаја из 1995. године такође је доспело на насловне стране у Израелу последњих недеља, након што је немачка амбасада у Тел Авиву одлучила да одложи доделу награде некада познатом, а сада контроверзном, израелском историчару холокауста проф. Гидеону Грајфу.

Грајф је требало да добије медаљу у част свог револуционарног истраживања Шоа, али је церемонија одложена због његовог недавног рада на Сребреници. Учествовао је у изради извјештаја за 2021. годину, у име Републике Српске, у којем он и његове колеге доводе у питање размјере трагедије.

Хааретз је последњих недеља објавио неколико прича о том питању, укључујући интервју са босанском министрицом иностраних послова Бисером Турковић. Она је рекла да је "од највеће важности да се схвати зашто је негирање геноцида у Сребреници толико опасно и има несагледиве последице".

‘Дестабилизујте Балкан’: Босна протестује против немачке награде израелском историчару холокауста

Припрема за сецесију – или рат: Ко ће зауставити српске сепаратисте у Босни?

Злоупотреба холокауста за порицање геноцида: српске ‘комисије за истину’ и њихови израелски помагачи

Могуће санкције за оне који поткопавају мировни споразум у Босни – Блинкен

Након тог текста, Хаарец је добио прилику да интервјуише Цвијановићеву током њене посете Израелу.

Озбиљност масакра

Република Српска је настала из Дејтонског споразума који су спонзорисале САД, којим је окончан балкански рат 1992-1995. Споразуми су поделили Босну на две аутономне регије: Српску Републику (познату и као Република Српска) и Федерацију Босне и Херцеговине (у којој доминирају Хрвати и Муслимани Бошњаци), које повезује заједничка централна влада. Међународна заједница је то видела као најбоље решење након разорног рата између босанских Срба и Муслимана.

У често бурном интервјуу, Цвијановићева је за Хааретз рекла да се њена влада није бавила порицањем геноцида, већ се залагала да се свака жртва сукоба једнако памти. Она је рекла да људи треба да "нађу баланс – да кажу да су жртве жртве", а не да "ова мајка плаче више од оне мајке само зато што је ова ове, а она те националности".

Она је додала: "Никада не желимо да политизирамо било коју смрт.

Босна не може ићи напријед, нагласила је она, "јер и данас само разговарамо о тим стварима умјесто да разговарамо, на примјер, о нашим капацитетима у енергетском сектору, који су огромни у региону".

Упитана да ли је мислила да су Бошњаци превише фокусирани на геноцид, она је рекла да то није оно што је мислила. Међутим, она је инсистирала да "копајући по овој теми све време, не можемо да гледамо у будућност".

Последњих година, српски лидери у Босни и Херцеговини су критиковали због покушаја да умање тежину масакра, у којем су снаге босанских Срба убиле око 8.000 мушкараца и дечака босанских муслимана у међународно проглашеној сигурној зони.

Српски званичници негирали су валидност пресуда међународног трибунала у којима се убиства описују као геноцид, док су у исто време све више позивали на сепаратизам. Неки страхују да би то могло додатно да разбије мали народ, чија популација броји око 3,8 милиона, по етничким линијама.

Раније ове године, одлазећи високи представник УН-а, Валентин Инцко – међународни мировни изасланик – објавио је декрет којим се криминализује порицање геноцида.

Цвијановићева је у одговору најавила да се Република Српска неће придржавати нове мјере, док је Милорад Додик, њен претходник и садашњи српски члан трочланог Предсједништва БиХ, запријетио да ће се повући из Оружаних снага БиХ како би се створиле независне српске снаге. Високи званичници у Републици Српској такође су повукли сарадњу са институцијама централне босанске власти.

Цвијановићева, која је више пута одбијала да одговара на питања да ли верује да је масакр у Сребреници заиста геноцид, рекла је да њено противљење закону о негирању геноцида произилази из чињенице да га је наметнуо међународни представник, а не домаћи закон. "Наша реакција нема никакве везе са садржајем закона", рекла је она. "Чак и да је то закон о облацима или, не знам, о ветровима или тако нешто, наша реакција би била иста.

На питање да ли је начелно одобрила закон, Цвијановићева је више пута рекла да се залаже за разговоре између различитих етничких група у БиХ о томе како да се позабаве тим питањем. Она је, међутим, одбила да наведе који би став, ако га има, заузела у оквиру таквог унутрашњег дијалога.

"Мој став је да седим заједно са својим колегама – и увек је тако. Разговарамо о свакој култури, школама које треба реновирати, ратним злочинима, било чему, да разговарамо и да видимо како да дођемо до заједничких ставова о неким питањима", рекла је она.

Порицање у многим облицима

Неки регионални посматрачи изразили су скептицизам према спремности лидера босанских Срба да се укључе у дијалог у доброј вјери о прошлости.

"Политички лидери Републике Српске, укључујући и актуелну председницу Жељку Цвијановић, доследно су умањивали и порицали пуну реалност геноцида", рекла је проф. Западни Балкан.

"Ово порицање је попримило многе облике и еволуирало је током времена, од потпуног негирања догађаја до минимизирања броја жртава, до садашње позиције која признаје да догађаји у Сребреници представљају ратни злочин, али злочин одмазде над бошњачким нападима. о српским трупама и цивилима у региону", рекла је она.

Конкретно, став предсједнице Цвијановић је да су догађаји у Сребреници ‘одмазда’ на бошњачко антисрпско насиље", додао је Суботић.

Менахем Розенсафт, помоћник извршног потпредсједника и генерални савјетник Свјетског јеврејског конгреса, сложио се с тим, оптужујући Цвијановићеву, Додика и друге лидере босанских Срба да "слиједе књигу најугроженијих порицатеља холокауста".

Они не само да "дрско и бесрамно негирају да су паравојни насилници из Републике Српске под командом генерала Ратка Младића извршили геноцид у Сребреници", већ и лидери босанских Срба величају осуђене ратне злочинце "са огромним билбордима широм Републике Српске", рекао је он.

"То је еквивалент порицању да су Јевреји систематски убијани у гасним коморама Аушвица и Треблинке, и претварању Адолфа Ајхмана у народног хероја", додао је Розенсафт, који такође предаје право геноцида на Правном факултету Колумбије у Њујорку.

Актуелна криза на Балкану долази неколико месеци након објављивања извештаја комисије коју је предводио проф. Грејф, која је оспорила међународно правни консензус да су убиства – која су била праћена масовним силовањима и расељавањем десетина хиљада људи – представљао геноцид.

Истраживач холокауста Гидеон Грајф. На удару критике због коаутора извештаја у којем се тврди да масакр у Сребреници 1995. није био геноцид. Заслуге: Томер Апелбаум

Сам Грајф је бранио извештај прошлог месеца. "Били смо 10 озбиљних, професионалних, поштених људи који су се две године бавили и разговарали о томе", рекао је он за Хаарец. Напоменуо је да није лично одговоран за део извештаја у коме се процењује да је само половина прихваћеног броја жртава заиста убијена, иако је рекао да стоји иза истраживања свог тима.

"Израз геноцид се не може користити за сваки историјски догађај. Није све геноцид", рекао је он, додајући да критике Бошњака треба занемарити као антисемитске јер су муслимани – оптужбу коју је Турковић негирао, рекавши да је њено "дјелимично јеврејско поријекло".

Контроверзна комисија основана је 2018. године након што је законодавно тијело Републике Српске одлучило да одбаци претходни извјештај, усвојен 2004, који је у великој мјери потврдио став консензуса, што је разбјеснило националисте босанских Срба. Лидери Републике Српске, укључујући Додика, тврде да је старији извјештај преувеличао број жртава.

И поред тога што је јавно признала своју улогу у формирању комисије, Цвијановићева, која је раније тврдила да је Запад намјерно жртвовао цивиле у Сребреници како би се створио изговор за интервенцију НАТО-а, рекла је за Хааретз да "наше институције немају никакве везе са извјештајем. То није организовала власт. Влада је желела тим стручњака да види шта се тамо дешава, али то није било владино оруђе.

Упитана за забринутост Турковићеве у вези са будућношћу земље, Цвијановићева је оптужила босанскохерцеговачку министрицу вањских послова да слиједи "своју етничку агенду", да презире дипломате етничких Срба и да се састаје "са неким проблематичним лидерима који су повезани са неким безбједносним питањима".

Са своје стране, Цвијановићева је рекла да њена влада нема интереса нити апетита да потпирује даље секташке сукобе.

"Нема револуције, нема рата. Отворена су врата за разговор са нашим партнерима, а ми мислимо да су муслимани или Бошњаци партнери, као и Хрвати, и то је то. Они су наши партнери", рекла је она.

"Ја сам некако оријентисана на будућност, а да бисте имали будућност морате имати дијалог", рекла је она. "Да бисте имали дијалог, морате имати партнере. Да бисте имали партнере, морате седети заједно и разговарати са њима о свим овим стварима: прошлости, садашњости, будућности.”