Јерменија, Обама и још једно прекршено предизборно обећање

Амерички предсједник Барак Обама позвао је на пуно признање убистава Јермена у вријеме Отоманског царства, избјегавши ријеч геноцид. Осуђујући "ужасне догађаје" од прије 96 година Обама није рекао да је ријеч о геноциду, иако је обећао током своје предизборне кампање да ће управо то учинити. "Ја сам у више наврата истакао свој став о догађајима […]

недеља, април 24, 2011 / 22:55

Амерички предсједник Барак Обама позвао је на пуно признање убистава Јермена у вријеме Отоманског царства, избјегавши ријеч геноцид.

Осуђујући "ужасне догађаје" од прије 96 година Обама није рекао да је ријеч о геноциду, иако је обећао током своје предизборне кампање да ће управо то учинити.

"Ја сам у више наврата истакао свој став о догађајима из 1915. године и моје гледиште се није промијенило. У интересу је свих нас пуно, искрено и праведно признање чињеница", рекао је Обама у саопштењу Бијеле куће поводом Дана сјећања на Јермене.

Апелујући на Турску да призна убиства, Обама је нагласио да прекрајање историје дестабилизује садашњост и каља успомену на жртве, док признање прошлости поставља чврсте основе за мирну и напредну заједничку будућност.

Турски амбасадор у Вашингтону одбацио је критике Обаме.

"Дубоко жалимо што саопштење Барака Обаме о догађајима из 1915. године одражава нетачну, фабриковану и једнострану карактеризацију историје", рекао је амбасадор Намик Тан, називајући Обамине коментаре "неприхватљивим и неоправданим".

Он је додао да САД треба да охрабрују нормализацију и дијалог, а не да се приклањају једној страни и дају политички мотивисана саопштења.

Јерменска скупштина Америке, група која промовише америчко-јерменске везе, такође није задовољна Обаминим саопштењем, рекавши да је ријеч о "пропуштеној шанси".

"Ријечи значе нешто и ово саопштење представља пропуштену шансу да се помогне да зацијеле отворене ране прошлости", рекао је извршни директор Скупштине Брајан Ардуни.

Он је рекао да су геноцид и негирање геноцида убитачни, истичући да САД треба да се озбиљно позабаве посљедицама негирања геноцида недвосмисленим признањем ове историјске истине.

Турска и Јерменија потписале су историјске протоколе 2009. године, уз посредовање Швајцарске, што је био први корак ка окончању деценија непријатељства због масакра из времена Другог свјетског рата које су Отомански Турци починили над Јерменима.

Као датум обиљежавања годишњице масакра над Јерменима узима се 24. април, датум хапшења у Цариграду више од 200 интелектуалаца и вођа јерменске заједнице, што је обиљежило почетак масакра и депортације Јермена који су трајали од 1915. до 1917. године.

За Јермене ријеч је о геноциду у којем је страдало више од милион и по припадника њихове заједнице.

Турска са своје стране тврди да је у масакру погинуло између 300.000 и 500.000 људи, додајући да то није била кампања истребљења, већ да су то биле жртве хаоса који је завладао последњих година Отоманског царства.

Процјењује се да је око 1,5 милиона Јермена убијено или умрло у погрому, а око 3 000 православних цркава и манастира је уништено.



Оставите одговор