Јелена и Милан: Корупција је непријатељ број један

Државни непријатељ број 1 Републике Српске је корупција. Сасјецање корупције је кључна претпоставка за економски раст и развој. У 2019. години у БиХ је процесуиран само један случај високе корупције, што говори довољно.

уторак, 2 новембра, 2021 / 17:53

СДС и ПДП су опредијељени да говоримо о економским темама и да нудимо економска рјешења – истакнуто је на заједничкој прес конференцији коју су одржали Милан Радовић (СДС) И Јелена Тривић (ПДП).

"Животни стандрад у Републици Српској у посљедњој деценији је у опадању. Подаци говоре да је синдикална потрошачка корпа 1954 КМ, а просјечна плата је 1026 КМ што значи да просјечна плата покрива тек нешто више од пола потрошачке корпе, а покривеност у 2007. години износила је 57 одсто" – упозорила је др Јелена Тривић, потпредсједница Партије демократског прогреса.

Она је казала да су јавна предузећа тренутно губиташи, што је поразна чињеница и посљедица лошег управљања тим предузећима.

"Велика шанса за развој Републике Српске су успјешна јавна предузећа, јер би као таква по процјенама у буџет Републике Српске могла да уплате између 150-200 милиона КМ годишње на основу дивиденде, док тренутно уплаћују само 25 милиона, а повуку 30 милиона КМ годишње" – поручила је Тривић.

Као рјешење проблема, Тривићева је навела да је потребно извршити деполитизацију јавних предузећа и од губиташа направити предузећа на корист цијелог друштва. Тривићева се осврнула и на огромне проблеме у сектору здравства:

"Тренд раста дуговања у здравству се наставља, јер су дуговања за само 7 болница и за УКЦ РС током 2017. године била 100 милиона КМ, а са 31.8.2021. године тај дуг је износио 250 милиона КМ. Руководство УКЦ-а је успјело да за пар мјесеци током 2021. године повећа свој дуг за 10 милиона КМ. Укупни дуг здравственог сектора је тренутно милијарду и 60 милиона КМ, иако је премијер у експозеу обећао да ће зауставити крварење здравственог система" – појаснила је Јелена Тривић.

Она је такође истакла да је прилив директних инвестиција у Републику Српску на нивоу статистичке грешке.

"Прилив директних инвестиција посљедњих 5 година у просјеку износи 250 милиона КМ што је поразна чињеница, док је у Србији прилив директних инвестиција по глави становника већи за 4 пута него у Републици Српској" – објаснила је Тривићева.

Др Милан Радовић, замјеник предсједника СДС је истакао да су највећи макроекономски проблеми Републике Српске инфлација, спор раст БДП-а и убрзано кретање дуга.

"Имамо неконтролисану инфлацију која је увезена и не знамо како ће се кретати. Влада РС није донијела ниједну мјеру да се ограничи инфација и њени ефекти. Инфлација значи сиромашнији грађани РС у идућој години. Инфлација ће осиромашити грађане за једну до двије просјечне плате током 2022. године јер увозимо велику количину робе широке потрошње: уље, месо, брашно, шећер којој ових дана скаче цијена и то је директан удар на џепове грађана" – појаснио је Радовић.

Он је појаснио да уобичајне мјере борбе са инфлацијом су ограничавање марже и интервенција из робних резерви али да Влада нема механизме да интервенише јер робне резерве не постоје а Влада је неспособна да ограни цијене ограничавањем марже.

"Бруто домаћи производ имао је раст до 2010. године од када почиње стагнација. 2010. година је година враћања на предратни ниво. Сада кад смо требали имали прогресиван раст имамо стагнацију и раст који зависи искључиво од јавних инвестиција а не раст проузрокован домаћом производњом" – сугерисао је Радовић.

Он је казао да је дуг Републике Српске 6.4 милијарде КМ а дуг Федерације БиХ је 6,3 милијарде КМ или дуг Републике Спрске у односу на пројектован БДП за ову годину је на 57% док је дуг ФБиХ 26% што значи да ФБиХ са дупло више становника има једнак дуг као и Република Српска.

"СДС и ПДП припремају економске програме и вјероватно ће доћи до њихове синергије. Кад будемо у позицији власти направићемо диференцирану стопу ПДВ-а јер је нелогично да се на лијекове и на луксузне аутомобиле плаћа иста стопа ПДВ-а. Поред диференциране стопе ПДВ-а основ нашег економског програма биће и Закон о јавним набавкама и нови Закон о поријеклу имовине" – закључио је Радовић.