Дани(ј)ел Симић
Један баш глуп приједлог
Ево, предлажем начин да сва дјеца у Српској, сваке године, добију бесплатне уџбенике. Може? Свеске, оловке и таблете нека им купе родитељи.
Опште мјесто и код популиста, и код популационих родитеља као гласачке машине, јесте набавка књига за први септембар. Скупоћа, више дјеце, мале плате, бла, бла, бла. Увијек се ту неко услика и буде хуман.
Какво оправдање ли ћемо, као друштво, изнаћи да то не ријешимо ни ове године?
Има ли пара?
Уз премоћ умрлих над рођеним, плус исељени, основа за биолошку обнову паметног становништва изашлог из рата прије четврт вијека, јесу бесплатни уџбеници за сву дјецу у основним школама.
Министарство је у школској 2017./2018. за прваке, али и оне другојаке, то обезбиједило бесплатно по родитеље. Али и то условно, јер их је платило из буџета 950.000 КМ. Дакле, од пара истих тих родитеља, које су уплатили у нашу заједничку касу државног Кућног Савјета.
Осим њих и Удружење послодаваца Српске је позвало медије да испрати њихову донацију у школској опреми и прибору, у висини од 15.000 КМ.
И знате шта? Имамо све што треба. То је довољно гроша да кроз три, до четири године, сва дјеца имају бесплатне уџбенике!
Како то извести?
Одмах у понедељак Министарство просвјете и културе Републике Српске треба издати саопштење да сви родитељи, који су потписали да су им дјеца преузела књиге, имају ОБАВЕЗУ ДА УЏБЕНИКЕ ЧУВАЈУ ОД ОШТЕЋЕЊА И ШАРАЊА!
На крају школске године, све породице које су од државе добиле бесплатне уџбенике, морају их истој тој држави и вратити неоштећене. Они родитељи који мисле да је добро да им дјеца подвлаче, цијепају и масте књиге, они ће уџбенике надокнадитити из свог џепа, те ће нове добити они чији родитељи нијесу у стању да их купе. Уз новчани потицај кућног васпитања, сигурно ће их више цијенити и боље сачувати.
Онда купити опет бесплатне уџбенике за 950.000 КМ трећим и четвртим разредима, па тако до краја основачког низа и умора књиге. Онда опет у круг.
Све оне уџбенике које природно поједе зуб времена и прсти основаца, могу се, кад их комисија одбаци за рециклажу као дотрајале, уписивати у будући профит Завода за уџбенике и наставна средства, односно других издавача, чије је уџбенике одобрило министарство.
Да чујемо оправдања?
Приче као предпредизборна година, штампарски и издавачки лоби, прање пара, сталне намјерне измјене и допуне уџбеника, како би књиге из претходне генерације постале неупотребљиве, нијесу никакве разумне препреке.
То су простаклуци.
Сви они који због тога мисле да је мој приједлог глуп, сарадници су система који их третира као бесловесне глупане. Овдје је све јасно као суза и за успјех пројекта треба само рад. И то људи којима су плате већ обезбјеђене.
Уз толико беспослених административаца у цијелој Влади Српске, а тако и у ресорном министарству, има и више него довољно људи да се овај пројекат проведе. И то без претходне припреме. Сутра.
Аха, ви не радите викендом? Онда од понедељка.
Ако родитељи који су потписали нијесу сагласни са мијењањем правила игре Министарства, онда нека дођу један по један и врате, или плате, уџбенике које су добили.
Но, проблем није до родитеља, већ што се код нас нико не мијеша у свој посао.
Колико књига стане у један ауди?
Још мање ће се изабрани и именовани политичари одрећи својих провјерених млатилица празне сламе, јер, 950.000 КМ је много више од цијене Данетовог аудија. Смијешно тек, у односу на збирну бројку предизборних кампања.
Предлажем свима које нервира што се функционери возе у луксузним аутомобилима, да одустану од краткорочног, политикантског и самопромотивног замлаћивања, које у основи не ствара никакву посебну уштеду, те власти истјерају на чистац приморавањем да прихвате и проведу овај приједлог. И многе сличне овом.
Да сами израде програм на њима заснован и обећају да ће га проводити ако буду власт. Није ово ништа што другдје у свијету људи већ нијесу извели. Ту ће се најбоље видјети јесу ли способни или неспособни. И власт, и опозиција.
То је политички поен који ће вриједити генерацијама које долазе, а и држава ће штедити бар десетак аудија сваке године пред изборе кад једнократно заглупљују бесплатним уџбеницима, па би могли купити и по који лексус.
Дјецу која иду први дан у школу не треба пазити у саобраћају само један дан, већ и наредне године. Сваки дан.
Апсолутно хвале вриједан приједлог, али, што би Данијеле четири године чекали да системски обезједимо бесплатне уџбенике за дјецу, када можемо за те четири године успоставити неуништив правни, политички, привредни и безбједносни систем, односно, имати запослен народ, у правом смислу ријечи имати бесплатно школство и здравство…….., другим ријечима,за најдаље два четворогодишња циклуса имати правну и супер социјално одговорну државу у којој живи срећан и сложан народ.
Образовање је само сегмент, без јасне промјене пословног понашања и размишљања, односно, прилагођавања времену и простору у коме живимо, нама пријети биолошки нестанак на овим просторима, значи, једним потезом се рјешава све, тај потез је свесрпска САБОРНОСТ и ПРВА ПРАВА ПОСЛЕРАТНА ОБНОВА.
Такве ствари се дешавају кад народ падне морално и материјално на најниже гране, зар није тако данас?
Значи, зрело је да зрелије не може бити, зар не?
Kao juce:
I ove školske godine čeka se na „Kembridžov“ udžbenik. Iako se zna da je škola počela 1. septembra, ovi udžbenici u knjižare stignu tek u prvoj polovini septembra, nikada na vrijeme.
– „To treba da pitate one koji u školama rade, oni bi trebali da znaju. Mi imamo naša izdanja stranih jezika, ali eto, preferiraju se neki drugi izdavači“, kažu u knjižari Zavoda, dodajući da u Bijeljini možda polovina škola radi po njihovim udžbenicima.
I dok „Kembridž“ udžbenik košta više od 20 KM, „Oksford“ i udžbenik Zavoda za udžbenike Istočno Sarajevo RS, koji se rijeđe koristi, gotovo su dvostruko jeftiniji.
Mnogima nije jasno zašto se baš ovi udžbenici favorizuju u toj mjeri, jer čak 80% nastavnika engleskog jezika koristi u nastavi, mada postoje još dva udžbenika engleskog.
Odavno se već govori, a mnogi pisani mediji su istraživali da se uvozom i prodajom udžbenika „Kembridža“ bavi škola Engleskog jezika „Kembridž centar“ Banja Luka, vlasništvo porodice Mire Grbić koja je načelnik Odjeljenja za srednje obrazovanje i vaspitanje u Ministarstvu prosvjete i kulture RS.
Grbić je jedno vrijeme bila i VD direktor Pedagoškog zavoda, kao i republički nadzornik za Engleski jezik.
A sta bi onda radio Zavod za udzbenike i nastavna sredstva? Cuj prijedloga, umjesto da se svake godine stampaju novi udzbenici vi predlazete da se prestanu stampati!? Nevjerovatno. Ljudi imaju tiraz jednog udzbenika 1000, pa onda moraju dostampavati svake godine u okviru tog tiraza, a vi bi da prestanu stampati. Svasta!