Јазавац пред судом

"Има у вашег цара за свашта закон", основни је мото Давидове потраге за правдом, а алудира на бирократску структуру аустроугарског царства.

субота, август 25, 2018 / 12:10

Давид Штрбац из села Мелине, котар Бањолучки, округ Бања Лука, а кућне лумере 47, тужи јазавца суду. Прошлог, кога је у крађи ухватио, сам је убио. Зато му је шумар наплатио пет воринти глобе.

Један већи дио ове представе, Кочић је начионио толико успјелим, да се она идеолошка нота уопште не осјећа. Бар не у патетичном смислу, као на крају у Штрпчевом завршном обраћању суду.

Кочић га је представио као омањег старчића, који се прави далеко глупљи него што то заиста и јесте. Односно, Давид је изразито бистар сеља, који се алузијом и игром ријечима супротставља царству. Да Давид Штрбац није стваран лик, одабир имена би била још једна у низу алузија на мотив Давида и Голијата.

Кроз судски поступак у којем све вријеме нема ни трунке озбиљности Дaвид баца свјетло на положај сељака. Трећина, десетина, смрт Штрпчевог сина, учинила је да је сељаку тако добро "да су се од неке милине толико умртвили, да не могу да дишу".

Поред уобичајених ефеката комике (показује прстом у суца, понављајући његове ријечи. "Ти си будала", ускакивање између суца и писара вичући: А, никс, никс! Не признајем, ту се о мојој глави ради! – у тренуцима када говоре њемачки, Давид је смијешан самом својом појавом. Поготово дио са љутом женом удовицом-распуштеницом, када јој Штрбац меће у уста упите како се пред судом понашати, у исто вријеме када настаје семантичка препирка око тога како она може бити удовица, када је удата. Међутим, комика никада нема довољно размаха, да је не би потавнио црни хумор или болна алузија.

Општи утисак је да Кочић често беспотребно понавља неке упечатљиве дијелове или изразе, како би нагласио оно што се и онако истиче (милина – не могу да дишу, има за свашто закон, итд).

У другом дијелу прије осуде јазавца на 20 година робије, излази изван оквира саге наговјештеог и пар пута критика нема позитиван ефекат ни у ком смислу, сeм што даје простор да Давид и Писарчић остану насамо.

Писарчић Дане (…или Мане, Давид му је погодио име) је из Лике и одани је службеник царевине. Расправљају о цару којег Штрбац непрестанце назива "вашим". Не би га назвао својим, чак ни кад би узвикнуо трећину и десетину, мада би тад био добар. Tу је и Поглавица Земаљске владе за БиХ, барон Јохан фон Апел, који, будући да је без једног ока, за Давида симболише "ћораву владу".

Долазак доктора је и расплет приповјести у којој мало муке кукуруза на њивици која се зове "Ни Давидова, ни царска, ни спа’ијска" изједе јазавац којег штити закон. Толико је закон праведан да је накнада за њега поменутих пет форинти, а за смрт Давидова синa, добио je накнаду три форинте.

На крају, Штрпцу даје судац нешто новаца, јер је њива о којој говори са двије кантарске куке (C.S.) Царска шума) те за царског јазавца треба да се плати одштета. Давид приморава суца да каже како је то из царске касе, а не милостиња "кад је тако мало", јер иначе неће узети.

Поред свега тога, Давид настоји да јазавац буде осуђен потпуно по закону, те уз прекиде суца, што је комично, приморава истог да јазавцу прочитају и годиште и брачно стање и све ствари које су карактеристичне за човјека који ступа пред суд.

Доктор, дакле, уз лош српски, што је случај и код суца, али и код писара под осудом Петра Кочића, налази да је Давид будалетина и измјеривши му краниометром лобању, замишљено говори четрдесет, а писарчић прихвата да је Штрбац "будала 40 гради".

Он увријеђено пита колико ли су онда они, а затим одговара да им није чудноват што је будала од четрдесет гради, већ што "У мени има милијун срца и милијун језика", те да је пред судом "плак’о испред милијуна душа које су се од "силног добра и милине толико умртвиле да једва дишу".

Након тога се опрашта уз молбу да му не замјере на "еглену".



Оставите одговор