Јапан: Тинејџери гласају на изборима први пут

У Јапану се одржавају избори за Горњи дом парламента. Важност ових избора лежи у томе што би, у зависности од резултата, они могли да отворе пут за ревизију јапанског устава у сврху јачања војнополитичког савеза са САД. Први пут у историји Јапана у гласање се укључују тинејџери.

недеља, јул 10, 2016 / 16:50

У Јапану се одржавају избори за Горњи дом парламента. Важност ових избора лежи у томе што би, у зависности од резултата, они могли да отворе пут за ревизију јапанског устава у сврху јачања војнополитичког савеза са САД. Први пут у историји Јапана у гласање се укључују тинејџери.

Избори за половину од 242 посланичка мјеста у Горњем дому парламента одржавају се у Јапану. Важност ових избора лежи у томе што би убедљива победа владајуће коалиције могла да отвори пут за промјену устава, који је донет 1947. године под паском Сједињених Америчких Држава за вријеме посљератне окупације Јапана и који, упркос томе што је био наметнут, у тренутној форми ужива велику подршку у јапанском народу јер садржи антиратне одредбе, гарантује грађанске слободе и равноправни положај жена у друштву.

Владајућа коалиција Либерално-демократске партије и странке Комеито, која посједује већину у оба дома парламента, покушаће да учврсти своју власт новом побједом. Њој је нарочито стало до тога да у Горњем дому оствари двотрећинску већину, што би јој отворило пут за ревизију устава коју већ дуго година прижељкује.

Избори – борба око Устава

Владајућа коалиција, наиме, сматра да раст кинеске војне моћи и њена пројекција на Источно кинеско море угрожавају безбедност јапанске државе и да је за сузбијање те претње неопходно јачање војно-политичког савеза са САД.

Предуслов за то је измјена јапанског устава, јер он наводи да се народ и држава одричу употребе силе у рјешавању међународних конфликата, због чега је до сада војни савез САД и Јапана био асиметричан – Вашингтон се обавезивао да, далеко од својих граница, брани Јапан у случају да он буде нападнут од неке треће државе, али Токио није могао да обећа подршку америчким снагама у случају да оне буду нападнуте ван јапанске територије.

Јапанска влада на челу са лидером Либерално-демократске партије премијером Шинзо Абеом већ је кроз парламент прогурала неколико нових закона који дјелимично омогућавају ангажовање јапанских војника ван своје територије и чвршћу колективну одбрану са САД, али опозиција, па и многи неутрални правници и политички коментатори у Јапану сумњају у њихову уставност, због чега ревизија устава остаје приоритет за ЛДП.

Челници ЛДП-а су, због негодовања значајног дела јавности, у току предизборне кампање више пута изјавили да није сазрела ситуација за измену пацифистичких одредби устава. Они су, међутим, истовремено почели да заговарају уношење новог текста у устав који би премијеру и влади омогућио да доносе важне одлуке без одобрења парламента у ванредним ситуацијама, у шта, поред великих природних несрећа, спада и евентуални војни сукоб.

Мада сличне одредбе постоје у уставима других развијених земаља, опозиција у Јапану то доживљава као маневар којим се на мала врата жели протурити ревизија устава у сврху јачања војног савеза са САД и остварити концентрација моћи у рукама владе.

Парадоксално, владајућа коалиција, упркос томе што се велики број грађана противи измени пацифистичких одредби устава и коришћењу нуклеарне енергије које она здушно подржава, већ неколико година у истраживањима јавног мнења ужива велику предност у односу на друге политичке опције.

Разлог за то је пре свега неповерење које влада у способност највећих опозиционих партија да воде економију земље.

На овим изборима, међутим, владајућа коалиција ће имати тежи задатак него у протекле четири године, од када је поново на власти, јер су се опозиционе странке Демократска партија и Партија обнове ујединиле у нову политичку организацију под именом Демократска прогресивна странка.

Нова опозициона партија имаће и помоћ Комунистичке партије Јапана, јер су се те две странке договориле да у свим изборним јединицама истакну само по једног кандидата, припадника било једне или друге партије, како не би једна другој одузимале гласове.

На изборима и борба између старих и младих за јавне ресурсе?

Данашњи избори специфични су и по томе што ће по први пут у историји Јапана на гласање изаћи тинејџери, јер је прошлог мјесеца ступио на снагу закон којим је старосна граница за право гласа спуштена са 20 на 18 година.

Питање да ли јапанском социјалном политиком на уштрб младих доминирају старе особе посљедњих година све више добија на тежини, јер су, због пада наталитета и брзог старења популације, издвајања за пензије и медицинску негу за старе огромни, док се јавна потрошња на образовне институције и ђачке стипендије смањује.

По подацима ОЕЦД-а, 80 одсто укупне јавне потрошње на друштвено осигурање у Јапану отпада на пензије, медицинске издатке и бригу о старима, и та далекоисточна земља за обданишта, допунску наставу и дјечије додатке, пропорционално гледано, издваја само трећину онога што дају Велика Британија и Шведска.

Јапанска влада недавно је донијела одлуку да сваком од 11 милиона пензионера који се сматрају егзистенцијално угроженим једнократно исплати суму од близу 300 евра, што је у јапанској јавности изазвало велику дебату о проблему запостављености младих генерација.

Поменута одлука владе доводи се у питање јер су данашњи пензионери људи који су радили у златно доба јапанске економије и вјероватно зарадили више него што ће садашњи млади моћи у будућности.

Такође, са обзиром на то да су углавном пензионисани у 60. години, а живе просјечно између 80 и 85 година, они примају више новца од пензија него што су својевремено уплатили у пензиони фонд. Проблем је и то што влада већ двије деценије наглашава своје напоре да охрабри раст наталитета да би ублажила људске и економске посљедице старења популације, али је чини се, заправо, издашнија када отвара државну касу за потребе пензионера, него за потребе дјеце и младих родитеља.

Спуштањем старосне границе број потенцијалних гласача увећао се за 2,4 милиона. Међутим, пошто је укупан број грађана са правом гласа већи од 106 милиона, а у Јапану је чак 26 одсто становништва старије од 65 година, укључивање тинејџера у политички живот земље вјероватно неће имати већег утицаја на однос снага између генерација и дистрибуцију економских ресурса, поготово када се узме у обзир да најмлађи гласачи традиционално најмање упражњавају своје право да изаберу представнике народа.



Оставите одговор