Јадранско-јонска инцијатива: Евроинтеграција цијелог региона

Група земаља Јадранско-јонске иницијативе донијела је јуче на министарском састанку Бриселску декларацију којом потврђује одлучност за међусобну сарадњу, као и жељу за евроинтеграцијама цијелог региона, јавља дописник Срне из Брисела. "Италија, Грчка и Словенија тренутно су чланице ЕУ, а Хрватска је близу чланству, што је добро јер БиХ, Црна Гора, Албанија и Србија могу да […]

уторак, мај 24, 2011 / 09:55

Група земаља Јадранско-јонске иницијативе донијела је јуче на министарском састанку Бриселску декларацију којом потврђује одлучност за међусобну сарадњу, као и жељу за евроинтеграцијама цијелог региона, јавља дописник Срне из Брисела.

"Италија, Грчка и Словенија тренутно су чланице ЕУ, а Хрватска је близу чланству, што је добро јер БиХ, Црна Гора, Албанија и Србија могу да искористе сарадњу унутар Јадранско-јонске иницијативе, с циљем учествовања у неким развојним пројектима, што иначе не би могле", рекла је предсједник Комитета региона ЕУ Мерцедес Бресо.

Циљ ове групе земаља, које све, осим Србије, излазе на Јадранско или на Јонско море, јесте да до 2014. године прерасте у европску макрорегију. Тај модел већ је потврђен као изузетно успјешан и економски и политички на примјеру Балтичке и Дунавске макрорегије. Србија је чланица као земља сукцесор Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Комесар ЕУ Марија Дамниаки, која је у име Европске комисије подржала Јадранско-јонску иницијативу, рекла је да је међурегионална сарадња једно од основних мјерила европског духа неке земље. Њено присуство, као и Стефана Санина, који ће ускоро на мјесту генералног директора за проширење замијенити Мајкла Лија, значи да Европска комисија даје велику подршку овој иницијативи.

Црногорски министар спољних послова и европских интеграција Милан Роћен, чија земља до краја маја предсједава Јадранско-јонском иницијативом, када предаје мандат Србији, изјавио је да је највише задовољан приближавањем ове групе земаља Бриселу, али и тиме да се Иницијатива бави пројектима који стварно доприносе грађанима, од заштите човјекове околине или културне баштине до економских пројеката.

На питање Срне о користима чланства у овој организацији, италијански представник, државни секретар Алфредо Мантика, рекао је да је БиХ врло добро препознала да је ово оквир у којем може реализовати неке програме који јој иначе не би били отворени.

Министар иностраних послова БиХ Свен Алкалај, који је учествовао на данашњем састанку, указао је на међусобну упућеност земаља јадранске регије и потребу да се држе заједно у наступу према Европи и другим институцијама, које би требало да учествују у финансирању ове групе земаља.

Алкалај, који је данас имао састанак са пољским колегом, рекао је да је веома задовољан овим контактом и да није немогуће да БиХ до краја године преда апликацију за кандидатуру.

Европски извор рекао је Срни да "БиХ зна шта би требало да учини да њена апликација буде прихваћена – мора да оснује проевропску власт на државном нивоу, измијени Устав према пресуди Суда у Стразбуру у случају `Сејдић-Финци`, те донесе закон о државним подстицајима".



Оставите одговор