03:22 Рат Јерменије и Азарбејџана – уз помоћ султана Ердогана19:10 Вијетнамске власти заплијениле 345.000 кориштених кондома, који су се рецилирали и продавали као нови (ВИДЕО)08:19 Кавказ опет крвав: Азербејџан напао Јермене у Нагорно Карабаху07:49 Вучић и естрада: Плац у селу, Американци који поштују Дражу и четнике, плус ракија за Трампа07:44 На истоку старе приче: Јужна оптужује Сјеверну Кореју (и обратно)07:28 Убијен демострант: Док се полтронски медији баве Бјелорусијом, у Египту протести забрањени од 2013. године07:16 Након литијске кампање, грађанистанска КОВИД-маска: Алекса Бечић никад не би освештао зграду Општине Будва07:09 Кренула кола низастрану: ДПС по анкети ЦЕДЕМ изгубио седмину гласова06:53 Воле нас к'о своје: УНДП и Британска амбасада имају велики интерес да дигитализују државну управу06:13 Панеуропска унија и Католичка црква отворили "Еуропски центар за мир и сурадњу" без присуства Срба

Јадовно у Андрићграду

У Андрићграду данас ће бити одржано предавање о страдању Срба у Старом Броду, Јадовну и Пребиловцима у Другом свјетском рату. О страдању у Пребиловцима говориће предсједник Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура, о сатирању Срба у Подрињу говориће свештеник Драган Вукотић, а о јадовничкој трагедији предсједник Удружења потомака и поштовалаца јадовничких жртава "Јадовно 1941." Душан […]

субота, 23 маја, 2015 / 09:31

У Андрићграду данас ће бити одржано предавање о страдању Срба у Старом Броду, Јадовну и Пребиловцима у Другом свјетском рату.

О страдању у Пребиловцима говориће предсједник Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура, о сатирању Срба у Подрињу говориће свештеник Драган Вукотић, а о јадовничкој трагедији предсједник Удружења потомака и поштовалаца јадовничких жртава "Јадовно 1941." Душан Басташић, најављено је из Удружења "Јадовно 1941.".

Организатор је Српска православна црквена општина Вишеград, а предавање је најављено за 20.00 часова у Андрићевом институту.

Потом ће у Андрићевом институту бити отворена и изложба под називом "Моје Јадовно", која свједочи о постојању првог логора смрти у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата.

Усташе су 1941. године у Пребиловцима убиле 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које, према истраживању јапанског листа "Асахи шимбун", представља најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи.

"Страдале су жене и дјеца, а убијени су у Шурманачкој јами, дубокој 66 метара, 6. августа 1941. године. Та јама налази се у католичкој жупи Међугорје, а убијали су мјештани Међугорја, Бијаковића и Шурманаца, Хрвати и муслимани из сусједних села. На врло суров начин су живи бачени у јаму у којој су умирали данима и нико се из ње није спасио", рекао је раније Јахура.

Он је навео да је у истој јами убијен и велики број Срба из Сарајева, који су довезени возовима до жељезничке станице Шурманци, а пострадала су сва села на подручју доње Херцеговине.

Покољ је преживјело 172 Срба, од којих 156 одраслих мушкараца и 16 жена и дјеце.

У Старом Броду код Вишеграда усташе су у прољеће 1942. године извршиле злочин над 6.000 Срба.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Током ове офанзиве, усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Изложба "Моје Јадовно", чији је аутор Удружење грађана "Јадовно 1941", а која говори о страдањима српског и јеврејског народа у комплексу усташког логора Госпић, Јадовно и Паг.

Изложба "Моје Јадовно", чији је аутор Удружење грађана "Јадовно 1941", а која говори о страдањима српског и јеврејског народа у комплексу усташког логора Госпић, Јадовно и Паг.

Кроз фотографије и документа, представљена су страдања у првом ликвидационом центру Независне Државе Хрватске у љето 1941. године, у којем је за само 132 дана убијено 38.000 Срба и 2.000 Јевреја.

У овом комплексу логора смрти, страдала су и 73 свештенослужитеља Српске православне цркве, међу којима и двојица епископа – дабробосански Петар Зимоњић и горњокарловачки Сава Трлаић. 



Оставите одговор