Извјештај ЕК: Сејдић-Финци и државна помоћ основа да БиХ добије кандидатски статус

БиХ од апликације за кандидатски статус у ЕУ и даље дијели испуњавање два услова, а то су измјене Устава БиХ којим би се провела одлука у случају "Сејдић-Финци" и усвајање закона о државној помоћи БиХ, изјавио је данас у Сарајеву директор за западни Балкан у Генералној дирекцији за проширење Европске комисије Пјер Мирел. Представљајући годишњи […]

среда, октобар 12, 2011 / 22:20

БиХ од апликације за кандидатски статус у ЕУ и даље дијели испуњавање два услова, а то су измјене Устава БиХ којим би се провела одлука у случају "Сејдић-Финци" и усвајање закона о државној помоћи БиХ, изјавио је данас у Сарајеву директор за западни Балкан у Генералној дирекцији за проширење Европске комисије Пјер Мирел.

Представљајући годишњи извјештај Европске комисије о напретку БиХ, Мирел је истакао да је БиХ у посљедњих годину дана направила веома мало напретка, поготово у испуњавању политичких критеријума који се односе на владавину права, али и у области реформе правосуђа.

Мирел је поздравио чињеницу да је недавно успостављена комисија за провођење пресуде Суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци", да је Савјет министара БиХ прослиједио Нацрт закона о државној помоћи парламенту БиХ, те да је успостављена Агенција за превенцију и борбу против корупције.

"Мора се рећи да се само неке од тих ствари могу сматрати правим напретком. Када се говори о Копенхашким критеријумима и о политичким критеријумама, има веома мало напретка који може да се помене у вези са владавином права", рекао је Мирел.

Према његовим ријечима, у оквиру реформи правосуђа у БиХ "мало тога је постигнуто", а недавно је покретнут структурални дијалог што би требало да буде начин за убрзање те реформе и метод за проналажење бољег разумијевања међу странама.

Функционер Европске комисије је, говорећи о стању људских права у БиХ, са жаљењем констатовао да још постоје двије школе под једним кровом, те да много тога није постигнуто када је ријеч о интеграцији ромске заједнице.

"Што се тиче економске ситуације у БиХ, још је висока незапосленост, а када је ријеч о страним инвестицијама, ни ту ситуација није добра. Инвеститори желе да виде јасна и транспарентна правила и понекад се користи термин јединствени економски простор, што понекад звучи да желимо јединствене државне законе, односно законе на државном нивоу, што није случај", рекао је Мирел.

Он је нагласио да БиХ, уколико жели да постане чланица ЕУ, мора да схвати да јединствена правила интерних тржишта морају да буду у складу са законима Уније.

Као примјер Мирел је навео јавне набавке које би у БиХ требало да буду транспарентније и процедуре за сертификовање хране како би босанскохерцеговачка пољопривреда била у могућности да извози на тржиште ЕУ.

Говорећи о испуњавању услова за апликацију за кандидатски статус БиХ, Мирел је истакао да домаћи политички лидери коначно треба да сједну и пронађу компромис о овим питањима, те апеловао да што прије предузму конкретне мјере.

"Надам се да ће власти БиХ Извјештај о напретку схватити као нешто што би требало бити јако високо на листи приритета тема о којима ће политичари расправљати. Апелујем на представнике који су изабрани на основу преданости европској перспективи да не варају бираче и желимо сада да видимо ту преданост преведену у конкрене мјере", поручио је Мирел.

Директор за западни Балкан у Генералној дирекцији за проширење Европске комисије нагласио је да је за њега битан принцип власништва, односно да Европска комисија може у БиХ да помогне, савјетује, препоручује и подржава, али не и да доноси одлуке, што политичари у БиХ морају учинити сами.

Мирел је напоменуо да је ЕУ јутрос одобрила кандидатски статус Србији уз услов наставка разговора са Приштином, те одобрила почетак преговора о приступу Црне Горе ЕУ, што је доказ опредјељености европске перспективе земаља западног Балкана.

Према његовим ријечима, у наредним седмицама Европска комисија очекује наставак дијалога Београда и Приштине, те да почне имплементација већ договорених споразума о слободном кретању људи и робе.

Специјални представник ЕУ Петер Соренсен истакао је да се међународна заједница неће директно мијешати у процес формирања власти на нивоу БиХ, јер је то одговорност домаћих политичара.

Соренсен је истакао да ће међународна заједница и даље подржавати БиХ када је ријеч о законодавним питањима јер она "не жели да води БиХ, већ да пружа помоћ".

Филе се охрабрује

Комесар ЕУ за проширење Штефан Филе изјавио је данас да су провођење реформи и формирање власти на државном нивоу услови које БиХ мора да испуни да би наставила процес интеграција са ЕУ.

"У БиХ је настављен политички и институционални застој. То је онемогућило рад на реформама, укључујући оне које су неопходне за приближавање земље ЕУ. Још чекамо на формирање власти на државном нивоу послије прошлогодишњих избора", рекао је Филе на конференцији за новинаре, поводом објављивања годишњег извјештаја о напретку земаља ка чланству у Унији.

Филе је рекао да исти услови важе и за активирање Споразума о стабилизацији и придруживању.

Комесар ЕУ за проширење рекао је да је охрабрен одлуком Савјета министара БиХ о усвајању приједлога закона о државној помоћи, на државном нивоу, и да "очекује од парламента да испуни своју улогу приликом усвајања овог закона".

Он је додао да је охрабрен и због оснивања радне групе која ће размотрити питање компатибилности Устава БиХ, са једне стране, са Комисијом за људска права и Европским судом за људска права, са друге.



Оставите одговор